КАКО драстично повећане концентрације нечистоћа у ваздуху заиста утичу на људе, колико могу да нам угрозе здравље, да ли су на удару само дисајни или и други органи, може ли се уопште издвојити ко је најугроженији, или је опасност иста за целу популацију? За десетак дана, колико је у континуитету повећано аеро-загађење, конфузија је само продубљивана, и то чињеницом да су одговори на ова питања углавном били половични, често и противречни, зависно од тога да су темељени на егзактним подацима са мерача за квалитет ваздуха или субјективном осећају гушења који су многи имали.

Професор др Виолета Вучинић, директорка Клинике за пулмологију Клиничког центра Србије и председник Респираторног удружења Србије, каже око повезаности аеро-загажења и здравља дилеме уопште нема:

- Свако аеро-загађење може да има извесне последице по здравље. То су последице у смислу погоршања хроничних обољења, односно појаве акутног стања.

* Ствара се утисак да се ово раније није догађало. Шта је истина - да ли смо већ удисали ваздух истог степена загађења?

- Наравно да се ситуација са аеро-загађењем у великом граду као што је Београд није сада догодила први пут. Дешавало се раније и дешаваће се. Али није ово никаква атмосферска катастрофа или слично, као што се представља.

* Да ли заиста треба следити инструкцију са портала - "останите код куће"?


- Не, наравно. Неке мере предострожности, ипак, треба предузети, у смислу да се не излази напоље рано ујутру и касно увече, пре свега због магле и хладног ваздуха који могу да погоршају стање код хронично оболелих. Просторије у којима се живи морају се проветравати. Идеално је користити клима-уређаје са филтерима ваздуха где год је то могуће.

* У апотекама су разграбљене хируршке маске, иако не штите од суспендованих честица у ваздуху, а брзо се распродају и нано маске које су стигле у четвртак и коштају по 250 динара.

- Никакве маске нису неопходне. Ниво загађености ваздуха који захтева ношење заштитних маски достиже се у индистријским погонима и зато су ту индустријске маске део обавезне заштитне опреме на раду. За боравак на улици маске нам нису потребне.

* Како да се понашају деца и старији, који се сматрају и најугроженијима аеро-загађењем?

- Деца и стари, ако су хронични болесници са присутним плућним и кардиоваскуларним обољењима, јесу у свакој ситуацији ове врсте група на коју треба обратити посебну пажњу. Сасвим мала деца, као и хронично оболели, не би требало да проводе време напољу, поготово не рано ујутру. Уколико имају потребу да изађу у раним јутарњим часовима, довољно је да ставе шал или мараму преко горњих дисајних путева, да би се заштитили од иритантног дејства хладног ваздуха на дисајне путеве.

фото П.Митић

* Колико последице по здравље зависе од дужине изложености аеро-загађењу?

- Према водичима Европског респираторног удружења, удисање загађеног ваздуха дуже од 35 дана годишње може да доведе до погоршања здравственог стања. Нарочито у већ наведеним ризичним популацијама хроничних болесника са респираторним и кардиоваскуларним болестима.


* Колико аеро-загађење може да погорша стање хронично оболелих од болести респираторних органа?

- Пацијенти са хроничним обољењима респираторних органа спадају у осетљиву групу хроничних болесника код којих свака промена ваздушног притиска, нивоа влажности у ваздуху и слично може да доведе до погоршања општег стања и стања хроничне болести дисајних путева. Аеро-загађење такође. И за њих важи да не излазе рано ујутру због хладноће и влаге или бар да се шалом преко уста заштите од удруженог дејства удружено хладног ваздуха, магле, влаге и честица из аеро-загађења.

* То важи само док је повећано аеро-загађење?

- Не. То су правила понашања за ову популацију хроничних респираторних болесника у свим данима током зимских месеци, када су температуре ниске, а тиме и температурне разлике напољу и унутра значајн.


ВЕЋА ПАЖЊА ХРОНИЧНО ОБОЛЕЛИХ

* КАКВА је здравствена пракса у региону и у развијеном свету када је повећано загађење ваздуха?

- Мере које сам већ навела требало би да се односе и на становнике земаља у региону. У оваквим ситуацијама уобичајено је да се већа пажња обрати на хронично оболеле и оне са већ постојећим респираторним и кардиоваскуларним обољењима. То је пракса свих земаља развијеног света. Наша, такође.