Vaskrs Srbije na Kapiji slobode (FOTO)

POBEDAMA se ponosimo, a žrtve prinete na oltar otadžbine ne zaboravljamo. Sadašnjost i budućnost vidimo u prijateljstvu i sa onim državama sa kojima smo nekada ratovali - nikad ne osvajajući tuđe, uvek braneći svoje. Niko kao naš narod ne zna šta znači rat. Zato smo iskreno posvećeni očuvanju i izgradnji mira u svetu.

Sa vrha Kajmakčalana, mesta odakle je pre tačno stotinu godina Srpska vojska prošla kroz Kapiju slobode i krenula u oslobađenje otadžbine, ovu poruku u petak je uputio predsednik Srbije Tomislav Nikolić. On je položio venac na kosturnicu u kojoj počivaju posmrtni ostaci vojnika Prve armije i prisustvovao pomenu koji je u kapeli na vrhu planine Nidže služio vladika Arsenije. Poštu poginulim vojnicima u osvajanju Kajmakčalana 1916. odali su predstavnici Vojske Srbije, kao i potomci solunskih ratnika.

- Na ovoj Kapiji slobode, nekadašnjoj granici Kraljevine Srbije, uspravni u junačkoj pogibiji, stoje na večitoj straži srpski vojnici koje nismo zaboravili u svojim molitvama - pet hiljada naših predaka i srce Arčibalda Rajsa - rekao je nad humkom heroja Nikolić i napomenuo da je bitka na Kajmakčalanu, među mnogo borbi, stekla mitski status.

Odajući poštu herojima Velikog rata, predsednik je naveo i da je Srpska vojska samo na vrhu planine Nidže za samo 24 dana izgubila čak 4.438 oficira i vojnika. Zahvaljujući ovoj pobedi, 19. novembra zauzela je Bitolj, što je imalo značaj oslobađanja prvog grumena otadžbine. To je i trajno oslabilo bugarsku vojsku, koja je na ovoj planini zabeležila jedan od najvećih poraza.

- Ove povesne činjenice blistavi su doprinos Srbije svetskoj istoriji i pobeda koja nas uspravlja u ponosu i časti. Sa porukom da je sloboda naša trajna čežnja ovde na njenoj kapiji stojimo zahvalni u ime stotinu generacija u Srbiji čije postojanje su naši preci izborili svojim životom - rekao je Nikolić.

Na dan kada je pre 100 godina srpska vojska krenula u pobedonosni pohod ka slobodi na vrhu Kajmakčalana okupio se vrh države i njenih oružanih snaga. Odavanju počasti na jednom od najslavnijih mesta srpske istorije, pored predsednika Srbije i Republike Srpske Tomislava Nikolića i Milorada Dodika prisustvovao je načelnik Generalštaba general Ljubiša Diković, ministar odbrane Zoran Đorđević, generali i predstavnici Grčke i Makedonije.

Lovorove vence u čast oko pet hiljada poginulih u čuvenoj kajmakčalanskoj bici uz počasni pozdrav gardista, melodiju pesme "Tamo daleko" i trubačko povečerje, na počivalište junaka spustile su i delegacije udruženja poštovalaca tradicije Prvog svetskog rata kao i potomci solunaca. U kosturnicu nedaleko od prepoznatljive kapele pohranjene su kosti ratnika, među kojima je najviše vojnika Drinske divizije.

Na padinama planine Nidže i danas su vidljivi ostaci rovova i kratera nastalih udarima granata. Na ovim visovima 1916. godine poginuo je i čuveni komandant srpskih dobrovoljaca Vojin Popović - Vojvoda Vuk. Impresioniran žrtvom Srba i borbom za oslobođenje zemlje Arčibald Rajs je zatražio da se posle smrti njegovo srce pohrani u urnu u kapeli na Kajmakčalanu, gde i danas stoji.

NEKI SE "OTRGLI" OD BALKANA

- NEKI na Balkanu su se "otrgli" kad su ušli u Evropsku uniju, ponašaju se kao brodolomnik koji se ukrcao u čamac i sprečava ostale da se spasavaju iz mora i očigledno je da su ostavili Makedoniju i BiH po strani, a Srbiji poručuju da u tom procesu imaju suparnika - rekao je predsednik Nikolić nakon sastanka sa makedonksim predsednikom Đorđom Ivanovim. On je istakao da Srbija i Makedonija, koje imaju nasleđena neka nerešena pitanja, to neće ostavljati svojim potomcima, nego će sadašnje vlasti pokušati same da ih reše.

Nikolić je naglasio da se muke Makedonije sa migrantima odmah prenose na Srbiju, ali da je to tako jer "ko je u EU dobija veliku pomoć da rešava problem, a ko nije manju".

OBNOVA GROBALjA

NAPORIMA Ministarstva za rad i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture ove godine obnovljene su kapela i kosturnica na Kajmakčalanu. U dogovoru sa makedonskim vlastima urađeni su konzervatorsko-restauratorski radovi, kojima su rukovodili arhitekta Aleksa Ciganović i istoričar Nenad Lajbenšpreger. Nedaleko od kapele podignut je gromobran, a obnovljena je urna u kojoj je počivalo srce Arčibalda Rajsa. U planu je da se na ovom mestu uredi i spomen-dom, koji će služiti kao objekat za prihvat hodočasnika.

Kajmakčalanski kompleks nalazi se tik uz graničnu liniju Makedonije i Grčke i svi radovi koji se na ovom mestu izvode dogovaraju se sa predstavnicima ove dve države. Grčke vlasti izuzetno poštuju tekovine Srbije iz Velikog rata i do sada su uvek izlazile u susret molbama Beograda.

Predviđeno je dodatno izvođenje radova na korekciji zvonika kapele sv. Ilije, na krovu kapele, ogradi i kosturnici, uz adaptaciju jednog objekta koji bi se koristio kao planinarski dom i kutak za posetioce.

Inače, stanje puteva kojima se prilazi ovom spomeniku je loše, naročito sa makedonske strane. Put je praktično opasan i neupotrebljiv, tako da se mahom koristi prilaz sa grčke strane međe.

Iza linije nekadašnjeg Solunskog fronta posebno u dolini reke Crne, Mariova i Selečke planine, "na putu nade i smrti", ostale su 72 lokacije vojničkih grobalja. U podnožju Nidže planine deo tih memorijala je još uvek zapušten i neotkriven u korovu i šikari.

Na srpskom vojničkom groblju u Bitolju sa kosturnicom počivaju zemni ostaci više od 4.600 srpskih ratnika iz Prvog balkanskog i Velikog rata... (R. D. - M. S.)