SVAKI virus je živ organizam, pa tako pri "rađanju potomaka" genski zapis ne mora da bude istovetan originalu. Upravo se to desilo kada je nastao novi SARS-KoV-2, sedmi po redu poznati čovečiji virus korona koji izaziva bolest kovid-19.

Imunolog Srđa Janković, iz Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj, u intervjuu za "Novosti", kaže da su spontane mutacije živih organizama, pa i virusa, uobičajena pojava u prirodi:

- Mutacija je po definiciji promena na nivou genskog zapisa. Kakve će posledice ona da ima, zavisi od konkretne promene. Ubedljivo je najviše mutacija koje ne dovode ni do kakvih vidljivih novina. Ukoliko, međutim, promena pogodi gen za neku važnu belančevinu, i to na takav način da njena novonastala struktura ima značajno drugačije fizičko-hemijske osobine nego dotadašnja, tada se može donekle izmeniti i određena biološka funkcija. Čak i to je tek prvi preduslov za neku uočljivu promenu biološkog ponašanja datog virusa, odnosno njegovu dalju evoluciju, jer krajnji ishod zavisi i od mnoštva spoljašnjih činilaca i okolnosti - pre svega od interakcije sa domaćinom.

Znači da se virusi razmnožavaju samostalno, pa zatim prelaze na domaćina?

- Ne, virusi nisu u stanju da se razmnožavaju samostalno. Oni mogu da opstanu samo ukoliko su u stanju da delotvorno inficiraju žive ćelije i da se u njima umnožavaju. Pri tome, potrebno je da se zna da su virusi koji izazivaju oboljenja kod ljudi samo mali deo svih virusa koji postoje u prirodi.

Ko još, osim čoveka, može da oboli od virusa?

- Za praktično sva živa bića, čak i za bakterije postoje virusi koji su im prilagođeni i koji opstaju tako što ih inficiraju. Svi virusi evoluiraju, ali se brzina kojom se to događa razlikuje i zavisi kako od osobina samog virusa, tako i od njegovog okruženja i prilika. Svakako da virusi koji su u stanju da zaraze više vrsta u proseku imaju veći potencijal da se menjaju od onih koji su strogo specijalizovani za jednu vrstu domaćina. Najpre zbog toga što više vrsta virusa stvara veći "rezervoar" u kome mogu da se umnožavaju, a drugo, još važnije, i zato što su prilikom prilagođavanja na novog domaćina virusi izloženi novim selekcionim pritiscima.

Od čega zavisi da li će neki virus koji je do sada inficirao samo životinje ili bakterije da pređe na čoveka?

- U mutaciji virusa ključno i nezaobilazno je menjanje domaćina. Pri tome, da bi neki virus mogao da "promeni" domaćina, neophodno je da se njegova struktura tako izmeni da zadovolji čitav niz preduslova. To su učestali kontakti sa potencijalnim novim domaćinom, mogućnost da se stabilno veže za neki molekul na ciljanoj ćeliji... Ukratko, nekim virusima koji trenutno ne napadaju ljude nedostaje tek jedan ili dva preduslova da bi to počeli da čine, dok drugima nedostaje sijaset. Slikovito rečeno, za neke viruse je prelaz sa životinje na čoveka nalik na preskakanje potočića, za druge kao preplivavanje Save ili Dunava, za treće više kao savladavanje Lamanša ili Helesponta, dok je za četvrte u pitanju nepregledni okean.

Ipak, neki virusi ne mutiraju, kao na primer HIV, varičele, morbile...?


- Sve što poseduje genom može i da mutira. Moguće je da kod pobrojanih virusa mutacije ljudima manje "upadaju u oči", ali su svakako i dalje značajne za medicinu. Primera radi, postoje dva različita tipa HIV-a i više podtipova, koji su svi, naravno, nastali mutacijama. Lekari, štaviše, prate takve podtipove virusa jer se njihova osetljivost na pojedine lekove neretko razlikuje. Da i ne govorimo o tome da je HIV svojevremeno i nastao upravo evolucijom od srodnih virusa koji napadaju druge više primate i njihovim prelaskom na čoveka.

A virusi koji uzrokuju boginje?


- Virus malih boginja ima više od 20 zasad poznatih genskih varijanti, mada su sve one po svojim fenotipskim osobinama dosta slične, što se objašnjava upravo time što je ovaj virus već vekovima u stabilnoj ravnoteži sa svojim jedinim domaćinom, čovekom, te je prevashodno na delu takozvana stabilizujuća selekcija. Slično važi i za virus koji izaziva ovčije boginje ili varičele. I on ima veliki broj genetičkih podtipova.

Koje mutacije virusa su najopasnije?


- Opasne su sve mutacije koje povećavaju sposobnost datog virusa da naudi čoveku ili da se lakše prenosi sa osobe na osobu. Verovatnoća takvih mutacija, naravno, kao što smo videli, nije ista kod svih grupa virusa, jer zavisi od "arsenala" koji dati virus već poseduje.

Koji virusi se najbrže menjaju?


- Izdvojio bih virus gripa ili influence, jer on poseduje još jedan, dodatni genetički mehanizam koji ubrzava njegovu evoluciju. Naime, genom virusa gripa sastoji se od sedam ili osam segmenata od kojih se, pri istovremenoj infekciji nekog domaćina dvama tipovima virusa, lako prave nove kombinacije. To je glavni razlog iz kog je grip u stanju da svake godine stvara nove tipove, zaobilazeći imunski odgovor na ranije preležani grip - i primoravajući nas da svake jeseni iznova primimo vakcinu, prilagođenu aktuelnom tipu. Iz istog razloga s vremena na vreme, kada se struktura virusa gripa znatnije izmeni, nastaju i pandemije sa povećanom smrtnošću.

RAZLIKA U BRZINI PRENOŠENjA

DA LI su virusi iz porodice virusa korona opasniji od virusa influence?

- Kao grupa nisu opasniji, jer većina njih napada ljude i izaziva bezazlene infekcije gornjih disajnih puteva ili narodski rečeno običnu kijavicu. Međutim, virusi iz ove porodice su i izazivači teškog akutnog respiratornog sindroma (SARS) i bliskoistočnog akutnog respiratornog sindroma (MERS), koji svakako jesu smrtonosniji od gripa, ali se i nešto slabije prenose nego grip. Novi virus korona je, pak, manje smrtonosan od poslednja dva, ali se prenosi znatno llakše, što i objašnjava njegovo trenutno širenje po svetu.