Pandemija i nevidljivo zrnce: I u vremenu zla valja prepoznati ono dobro

U svakom dobru ima i zrnce zla, ali i u svakom zlu ima zrnce dobra. I u ovom vremenu sveopšteg zla valja prepoznati i pronaći zrnce dobra jer će iz tog zrnca nići cvet i svet, čiju lepotu ćemo umeti da prepoznamo i da se za njegovo postojanje izborimo.

To zrnce dobra jednim delom je sadržano i u činovima osamljivanja na koje smo ovih, ali i mnogih drugih, dragocenih dana naših života, nužno upućeni. U tim povlašćenim trenucima samoće, kada nastojimo da sebe zaštitimo od drugih i druge od sebe, možemo uraditi mnogo čega dobroga.

Možemo se u mislima vratiti onim ljudima i delima koje izuzetno cenimo, volimo i poštujemo, svejedno da li je tu reč o pesniku, književniku, umetniku, naučniku, filosofu, privredniku, sportisti ili kome drugome. Ti nas ljudi i ta dela upravo prizivaju u vremenima velikih nesreća i trenucima povlačenja u samoću.

Vratimo se tom dragocenom pamćenju, pa se zapitajmo šta smo to mi do sada činili? Zapitajmo se šta smo učinili a nismo smeli da učinimo, a zapitajmo se i šta nismo učinili a morali smo da učinimo? Zapitajmo se šta bi još u životu trebalo da učinimo i šta bismo čak morali da učinimo?

I ne zaboravimo: razbojnik koji je bio raspet na krstu pored Isusa Hrista svoj život je proveo u grehu i zlu, ali je ipak, na samom kraju svog životnog puta, učinio ono što ga je istinski iskupilo. Taj trenutak iskupljenja nam uvek stoji na raspolaganju, ali ga moramo prepoznati!

Nek da Bog da pred svima nama bude još mnogo, mnogo trenutaka za ovakva odlučivanja, ali sve te trenutke moramo dočekati spremni. Danas, u ovom sveopštem zlu, rađa se, dakle, i nekakav svet dobra! I uprkos tome što to dobro ne vidimo, kao što ne vidimo ni ove viruse koji nas toliko unesrećuju, nemojmo nikad zaboraviti da to zrnce uvek, uvek postoji! Ono je tu negde, spremno da nas prizove nama samima i našem suštinskom poslanju! I to zrnce postaće vidljivo onda kada mu mi damo neophodnu vidljivost!