POSLE gotovo pola veka i rasne Vere Čukić u “Nečistoj krvi” Narodnog pozorišta, od petka ćemo gledati novu junakinju Bore Stankovića: svedeniju, ali ne manje erotičnu Sofku u tumačenju Jovane Stojiljković i rediteljskom čitanju Milana Neškovića.

Iza mlade glumice već je bogat pozorišni i filmski opus, popularne serije, festivalske nagrade, ali je kuriozitet da se tek sa novim naslovom, prvi put u teatru, susrela sa domaćom literaturom.

- Sofka je ne samo zanimljiv i inspirativan, već i veoma kompleksan ženski lik. Jedan od najzahtevnijih u našoj književnosti. Inače, moja prva glavna uloga u karijeri - kaže na početku razgovora Jovana Stojiljković.

Glumačka magija za nju je “proradila” još u ranom detinjstvu: od drugog razreda osnovne pohađala je školicu Neše Nenadovića, a u trećoj srednje desila joj se i prva uloga, u filmu “Klip”. Nije dugo čekala ni na “Caricu Teodoru” u Nišu, pa ni na neka druga priznanja.

Pročitajte još - „Koštana“ i “Nečista krv” u Narodnom pozorištu

- Osećala sam se udobno i dobro u školici glume, kao i kasnije, na FDU. Profesor Dragan Petrović učio nas je da ako smo spremni, treba samo da se opustimo i radimo. Koliko smo sazreli kao ljudi, toliko možemo da dobacimo u bilo kom poslu.

A kakva će biti Sofka u njenoj interpretaciji?

- Sofka je sve ono što je i u Borinom romanu. Ni u našoj predstavi neće biti drastično drugačija od doživljaja ovog lika. Važno mi je da je oživim, sačuvam i prebacim dalje. Njenu gordost, specifičan karakter, erotičnost, ali i toplinu. Jer, i ako je nekad i naprasita, ona je u suštini nežna i krhka. Sve te osobine morala sam da “raspodelim” i unesem u predstavu.

Novi naslov na repertoaru Narodnog pozorišta nastao je, zapravo, iz pera Maje Todorović (po motivima romana), a njeno glavno literarno uporište proisteklo je iz stava da se Sofkina priča ne završava tragičnom smrću junakinje već tragičnim životom...

- Sve počinje s pitanjem iz koje je porodice, ko su joj roditelji. Otud i pominjanje “nečiste” krvi, neminovno je nastavljanje na tu liniju predaka. Sofka vuče njihovu tragediju, a onda pod okolnostima u koje je stavljaju roditelji, bira da im prkosi. S druge strane, i da sve čvrsto podnese, istrpi do kraja. Naše nasleđe i vaspitanje veoma su važni, određuju nas kao individue, uslovljavaju i položaj u društvu. U svakom smislu, predstavljaju neku polaznu tačku... Iako Sofka želi da bude drugačija, čineći slične stvari - ponavlja obrazac. U predstavi je zanimljiv njen odnos sa slugom Vankom. On joj je neka vrsta druge polovine, u čistom sestrinsko-bratskom smislu. S druge strane, jedini je muškarac u njenom životu do trenutka obrta, kad je odvedu za drugog.

Na pitanje da li je čovek, uopšte, ikada dovoljno slobodan u pravljenju izbora, odgovara:

- Sada sam u Sofkinim godinama i duboko verujem u slobodu. A opet, jasno mi je da izbora nema uvek ili su prividni. Zato je bitno izgraditi svoj svet i utočište, u emotivnom, društvenom, pa i u finansijskom smislu.

Pročitajte još - Jovana Stojiljković: Vreme je da me publika upozna

U svet filma ušla je veoma rano, i to punim “gazom”, a u jednom od poslednjih ostvarenja (“Šavovi”) imala je zahtevan i nesvakidašnji zadatak: da iznese tešku, istinitu priču koja je obeležila život mnogih ljudi u ovoj zemlji.

- Mama mi je pričala da se to dešavalo (krađa dece), ali nisam znala u kojoj meri i da ima toliko ljudi koji danas traže pomoć. Kada sam upoznala Drinku, osećala sam odgovornost i ponos što sam baš na taj način postala deo ovog filma, iako je reč o, pre svega, umetničkom ostvarenju. Ta žena je dolazila na snimanje, bila je i u jednom kadru filma. Igram njenu ćerku. Pričati istinitu priču, koja god da je tema, veoma je važno. Premijeri je prisustvovalo tridesetak ljudi, s transparentom, u istim majicama, sa istim životnim pričama i osećajem da su deo svega ovoga. Nikada mi se nije desilo takvo prepoznavanje.

Ipak, možda jedan od najdragocenijih i najpotresnijih trenutaka u dosadašnjoj Jovaninoj karijeri je jedno pozorišno iskustvo: Ofelija u “Hamletu”, sa Nebojšem Glogovcem u glavnoj ulozi.

- Uvek ću pamtiti tu predstavu. Prvi put mi se desilo da sam ciknula od sreće kad sam čula da sam dobila neku ulogu. Delovalo mi je nemoguće. Tri meseca smo radili intenzivno, bolje sam ga upoznala i kao glumca i kao čoveka. Pamtiću svaki trenutak. Kad smo odigrali “Hamleta” poslednji put, nismo znali da je poslednji. Mnogo ljudi mi danas kaže da im je žao što nisu stigli da vide ovu predstavu. Od tada verujem da svaku predstavu treba igrati kao poslednju. S onim unutrašnjim osećajem da ne ostavljaš ništa za sutra ili sledeći put.

Sa Nenadom Jezdićem u „Nečistoj krvi“

NE VOLIM DA DELIM SVOJU INTIMU

ZA svoj privatni život Jovana kaže da ne želi da mnogo bude prisutan u javnosti:

- Svi glumci koje volim i poštujem, a koji su sa domaće scene, nikada nisu koketirali sa svojim privatnim životom u javnosti. I to mi je potvrda da to nije neophodno. U onome čime se bavim dovoljno dajem sebe celu, i emotivno, u svakom smislu. I sve sam to donekle ja. Poprilično sam zatvorena, nemam instagram-profil i ne volim da delim svoju intimu.

IZLOŽBA

UOČI premijere u petak, 12. aprila biće otvarena izložba “Nečista krv” i “Koštana” na sceni Narodnog pozorišta” u foajeu druge galerije nacionalnog teatra. Autori izložbe su Dragica Gaćeša i Dragan Stevović.