Milan Gutović: Oni su ozbiljni, a zemlja smešna

OD sledećih izbora očekujem pobedu onih koji nikako ne bi smeli da pobede. A za njih ću glasati i ja. Odaću vam tajnu za vaš jubilej: u pitanju je crna magija, vradžbina i čarka. Jer, oni za koje ja glasam obavezno izgube!

Ovako, u svom prepoznatljivom stilu, šeretski počinje razgovor za naš list Milan-Lane Gutović, prvak Narodnog pozorišta, popularni Šojić u petom serijalu Siniše Pavića, neprevaziđeni majstor kabarea, TV voditelj i autor kratkih humorističkih formi, odnedavno i domaćin rijaliti programa...

Duhovito, britko, ponekad pesimistično (pa i rezignirano) Lane voli da kaže da pametnom savet ne treba, a budali - ne vredi. Zato on ne daje savete već primere, a gotovo da nema boljeg primera za vreme u kojem živimo od njegovog televizijskog junaka.

* Šojić se prvi put pojavio u filmu "Laf u srcu" još početkom osamdesetih godina prošlog veka. Jesu li se "šojići" menjali u ove tri decenije?

- Promenili su samo teren na kome deluju. Dok je država bila ozbiljna delovali su na nivou preduzeća, danas deluju na nivou države.

* Kažete da je to zaprepašćujući lik bez ijedne pozitivne osobine, pa ipak je simpatičan publici. I naša politička scena puna je "zaprepašćujućih likova" koji opstaju uprkos svemu?

- Samo pohlepa za vlašću i novcem u sebi sadrži objašnjenje za to. Kad bi takvi likovi naše političke scene bili marginalni, bili bi smešni, a naša zemlja ozbiljna. Ali, ti "duhoviti" tipovi vode zemlju, pa su oni ozbiljni - a zemlja smešna.

* Verujete da je našem narodu došao kraj, kao da ne želi da živi dalje. Šta ga je dovelo u takvu malodušnost i beznađe?

- Ako ne zalazimo suviše u prošlost i analiziramo samo poslednjih nekoliko godina, vidimo da se dogodilo toliko tragedija i uniženja našeg naroda da bi svaki optimizam podsećao na idiotizam! Iz jednog idiotskog rešenja vođeni smo u drugi, pa tako redom. Što je najgore od svega, dolaze izbori na kojima će se isti i slični kandidovati za mesta na kojima su već pokazali strašne rezultate. Običan čovek ne vidi nikakav izlaz. U stvari, vidi ga, ali to nije demokratski nego "huliganski" način rešavanja problema.

- Srbija ne ustaje dok je neko ne probudi. I to buđenje kasnije i naplati. Pokazalo se da ni 27. mart nije bio spontani protest naroda protiv nacista već organizovani performans engleske obaveštajne službe. Evo, i danas Srbija čeka neke nove umetnike političkih performansa, ne bi li u čitankama mogla kasnije sama sebi da čestita na hrabrosti što je "zlotvoru stala za vrat".

* Ističete da neće biti oprošteno besramno bogatima u ovako siromašnom narodu. Ko će da im sudi, kad se takvi ni Boga ne boje?

- Niko! Bogati će uvek biti bogati i niko im ništa ne može. Ni do sada im nije niko sudio. Mladi i zeleni bogataši padaju, zrelo bogatstvo opstaje. Uostalom, izraz "besramno bogat" kod nas se odnosi samo na one besramnike koji nisu u vladajućoj koaliciji.

* Javno kažete da prezirete kolege koji prihvataju uloge u kojima se njihov narod prikazuje kao zločinački. Jeste li usamljeni u tom stavu?

- Posle toliko "umetničkih" nagrada dodeljenih na mufte, da bi se novac na legalan način dao onima koji prate želje svojih gospodara, posle toliko intervjua u kojima je Srbija legalno pljuvana, konačno, posle toliko stotina godina zatvora za heroje koji su dospeli do Haga - broj ljudi koji misle slično meni je poražavajući...

* Kad smo kod javnosti, nedavno ste zaigrali u predstavi koja se zove "Javna ličnost". Šta mislite o današnjim javnim ličnostima i postoji li još nešto što se zove javno mnjenje?

- Javne ličnosti su posledica javnosti društva. U tajnim društvima nema javnih ličnosti. Teret slave koji prati takve mučenike, bila je tema ovog komada. Pod "teretom slave" podrazumevam podilaženje javnosti koja traži tu vrstu ljudi, a takvi to svoje podilaženje mogu da podnesu. Ali, tema predstave je šta se dešava sa onima koji to ne mogu. Inače, to što mi imamo nije javno mnjenje nego metež izazvan agonijom javnosti koja ne zna kako i na koji način da misli. E, toj agoniji se ponekad tepa, nazivajući je demokratijom.

* Domaćin ste u jednom rijaliti programu. Gorki kaže da se ne može sedeti u sobi punoj dima, a malo tog smrada ne poneti sa sobom... Da li vam se čini da ste se i sami "kontaminirali"?

* Posmatrali ste ljude (među njima i svoje kolege) u zatvorenom prostoru i specifičnim okolnostima. Jeste li otkrili nešto novo o ljudskoj psihologiji?

- Shvatio sam da novac koji dobijaju i nije toliko veliki, koliko se činilo da jeste kad su ulazili. Iz njihovog ponašanja čitao se napor dostojan tuge da ostanu normalni i svoji... Dok ovo pričam, prisećam se jednog narkomana koji je rekao da je sa drogom počeo da bi se digao iznad ostalih, a da je sada uzima samo da bi bio ravan drugima. Jadni su ti, "rijaliti narkomani"!

* U slobodno vreme rado pecate u Krčedinu. Koliko često sebi priuštite taj užitak?

- Mislim da ću sinovima i sebi pričiniti to zadovoljstvo, bez obzira na obaveze. Znam da za to treba slobodnog vremena, ali sloboda se poklanja ili otima. Ako mi je ne poklone - oteću je.