Pogledajmo se - razgolićeni!

POJAVOM knjige prvenca Anabele Basalo **Žena s greškom**, koja je na prvih stotinak listova pisana u formi romana, a do kraja je zbir priča koje sa svakom novom stranom postaju žešće i erotičnije tek površno dotičući se likova iz prvog dela, otvoren je jedan novi prostor za raspravu o post-feminističkoj književnosti koja jezikom strasti i seksa govori o našem vremenu.
**Žena s greškom** (izdavačka kuća **Draganić**) je pisana u prvom licu, što je, uz provokativni rečnik knjige i nesumnjivu vizuelnu atraktivnost autorke, najbolji način za golicanje javnosti. Jer, bez obzira na sve, ovo je i dalje svet muškaraca.
- Dogodilo se mnogo lepih stvari od kada se knjiga pojavila i samo jedna koja mi smeta - kaže nam Anabela Basalo, nekadašnja studentkinja biologije, sada poslovna žena (upravo otvara treći restoran) koja se već dugo bavi pisanjem erotskih priča. - Cilj nije bio da delujem agresivno i svi koji su knjigu pročitali znaju da je moja junakinja, ili ja, ranjiva i ima problema kao i druge žene, ali sada od mene svi traže da predstavim taj seksi imidž knjige kroz samu sebe. Jeste reč o osobi koja opisuje seks i seksualnost, ali ona to ne koristi u pogrešnom pravcu. Verovatno mi sada niko neće poverovati da sam stidljiva i da se ispod reflektora javnosti ne snalazim najbolje.
I pored **agresivnog** rečnika, erotika u knjizi nikada nije sama sebi cilj, često je u okruženje tuge i sete. Zbog čega je to tako?
- Naše žene povezuju ljubav sa seksom, i da nije tih stvari duše i meni bi samoj sve to bilo sirovo. Seks se ne može odvojiti od emocija, bilo da je reč o strasti ili osveti. Ovo jeste priča o samostalnoj i nezavisnoj ženi, ali to ne znači da ona ne može da ima svoje trenutne sete, male stvari koje je još više jačaju. U muško-ženskim odnosima uvek ima i tuge, samo što je muškarci bolje sakrivaju. Polazila sam od sebe sve ovo stavljajući na papir, nisam mislila da li će se nekome dopasti. Rukopis u trenutku nastajanja i nije bio namenjen javnosti, više je bio moj razgovor sa samom sobom, neka vrsta dnevnika.
Utisak je da prvi deo knjige jeste **odbrana** unapred od mogućih napada zbog **skandaloznosti**, otklon od povezivanja sa inspiracijama iz pravog života...
- **Žena s greškom** i jeste tako pisana, to je neka vrsta odbrane zbog mog posla pisca erotskih priča, odbrana od konzervatizma i neprilika koje čak i potpuno nepoznati ljudi mogu da nanesu i da život pretvore u haos. Ja sam prošla kroz sve to, kroz osude ove sredine gde postoji lažni moral, gde je naizgled sve dozvoljeno, a gde muškarac i dalje traži nevinu devojku za brak, gde se ljudi još stide da kupe kondome ili erotske časopise, gde se pornići gledaju samo u dva noću, gde devojke koje su u nekoj vezi moraju da postanu bezgrešne i zaboravne i na svoje tajne fantazije. Nemam nameru da ovom knjigom menjam svet, već da mnogim devojkama koje su slične meni i koje su bile meta tračeva, kažem da nisu jedine. Ja sam jedino bila dovoljno hrabra da sve ovo napišem.
Kako je ova knjiga nastala, menja li ona nešto u tebi, šta posle ovoga?
- Napisana je tokom sedam besanih, **besnih** noći 2002. godine. Tekst sam poštom poslala izdavači, i to je sve. Već imam gotovu drugu knjigu, znam kako će i treća da izgleda, jedino se dvoumim oko četvrte. Promene su vrlo vidljive, i ja sam znala da će se one dogoditi, i to ne u meni, već sa stvarima i ljudima oko mene. I sve je pozitivnije nego što sam očekivala, iako će muškarci i dalje misliti da ovakva literatura njih tretira kao marionete. A jeste i zadovoljstvo, jer bez obzira na sve priče koje sam do sada napisala, nijedna se nije prodavala i čitala kao ova knjiga.