Srbija

TROSTRUKI JUBIJELJ VELIKOG DUHOVNIKA: Pravoslavna crkva neguje sećanje na svetitelja Vladiku Nikolaja Velimirovića

V.Mitrić

05. 01. 2021. u 11:43

PRAVOSLAVNA crkva od iskoni neguje kulturu sećanja i u svojim duhovnim riznicama čuva svete i svetle ličnosti i događaje, kao primere i nadahnuća verujućem narodu kroz istoriju. Nije crkva imuna ni na okrugle godišnjice i datume. Naprotiv, te jubileje obeležava velikim toržestvom kroz bogosluženja, pojačanu misijsku delatnost, duhovne i kulturne svečanosti opštenarodnog karaktera, kaže za „Novosti“ protođakon dr Ljubomir Rankovbić, glavni urednik „Glasa Crkve“.

ТРОСТРУКИ ЈУБИЈЕЛЈ ВЕЛИКОГ ДУХОВНИКА: Православна црква негује сећање на светитеља Владику Николаја Велимировића

Foto: V. Mitrić

 Nastupajuća 2021. godina, u Srpskoj pravoslavnoj crkvi biće, kako kaže dr Ranković, „ u znaku trostrukog jubileja velikog srpskog duhovnika i svetitelja Vladike Nikolaja Velimirovića: 140 godina od rođenja, 65 godina od upokojenja i 30 godina od prenosa njegovih svetih moštiju iz Amerike u Srbiju.”

Foto: V. Mitrić

 



Nikola, kršteno ime, rođen je u "Božjem selu Leliću" na Tucindan 1881. godine, od oca Dragomira i majke Katarine. Velimirovići (u starini Jovanovići) su ugledna srpska kneževska porodica. Rodonačelnik ove svetorodne loze bio je Antonije Jovanović, kapetan sreza Podgorskog. Sahranjen je u man. Ćelijama pored groba Ilije Birčanina, "obor kneza ispod Medvednika". Pominje ga Joakim Vujić u "Putešestviju" i opisuje posetu kući Velimirovića gde je konačio jednu noć.

Nikola je pohađao Osnovnu školu u Ćelijama i Gimnaziju u Valjevu. Na lelićkim širokim pašnjacima, rasutim severnim padinama Povlena, napasao je stada sa svojim vršnjacima. Bistrinom i izuzetnim darom za uočavanje "simbola i signala" u prirodi, ljudima i događajima, izdvajao se još od malena, od svih. "Šta li će biti ovo dete?" - pitali su se u čudu lelićki seljaci. 

Foto: V. Mitrić

 

Nikolina fascinacija bilo je zvezdano nebo nad zavičajem i život Božjeg naroda u ritmu sa "nebeskom mehanikom". Tu je počeo sricati prva slova i učiti  početne lekcije "veronauke po zvezdama"... Tu se začinjala njegova čudesna i jedinstvena bogoslovska kosmogonija koju će docnije posvedočiti kroz svoje kolosalno bogoslovsko-književno delo, jedinstveno u hrišćanskom svetu.

U sećanjima na ta prva bogovidna duhovna iskustva, Nikolaj piše: 

 "Bejah pastir ovcama, i Ti me uzdiže za pastira ljudima. Nalazih ovcama zelenu pašu, i behu zadovoljne. Nudim Tebe za hranu ljudima i mnogi Te ne okušaju. I kada bejah pastir ovaca, bejah Ti sveštenik. Čobanskim štapom prevrtah svaki kamen i svaku travku, i ležah na leđima i posmatrah strahovite vatre nebeske. I dodirivah čelom rosno lišće u gori, i grlih visoke jele, zaparane gromom, sa sažaljenjem. I čitah ime Tvoje, ispisano ognjem po celoj zemlji, i osetih, da svaka stopa podamnom gori i govori: Ja sam oltar Višnjega... A kad porastoh poznadoh, sa jezom neiskazivom, da si mi Ti još bliži nego što i slutih u poljima detinjstva moga."

Put od lelićkog seljačeta do najomiljenijih srpskog duhovnika, pisca i svetitelja, "najvećeg posle Svetoga Save", kako je to prvi izrekao Mihailo Pupin, posut je trnjem i stradanjem. Pretrpeo je kroz ceo život, i danas trpi šibe i poruge, poput svoga naroda i svoga Gospoda. Istovremeno on je ognjeni stub duhovnosti, crkvenog života, učitelj i prosvetitelj, sjajna zvezda od istoka koja predvodi i poziva svoj narod: "Hajdemo do Vitlejema". Njime i njegovim delom upisani smo i prepoznati u hrišćanskom svetu. Nikolaj je zlatni oreol srpske crkve, anđeo čuvar srpske narodne duše; crveno slovo crkvenog kalendara i zlatno slovo srpske istorije.

 Obeležavajući pomenute godišnjice, ne sme se smetnuti sa uma njegovo životno zaveštanje: 

 "Više bih voleo da me Gospod izbriše iz Knjige Života, nego da me neko poštuje i slavi, a da ne drži ništa moje: Ni moje reči, ni moju veru, ni moja dela!"

Ko ima uši da čuje, neka čuje! 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi
ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)
Reportaže

0 19

ČUVAMO DEDOVINU I GROBOVE SINOVA Uprkos tragedijama, porodica Mihajla Tomaševića, iz Suvog Grla kod Srbice, opstaje na svom ognjištu (FOTO)

OVO su grobovi mojih sinova. Stojadina, rođenog 1979, koji je poginuo na Košarama i Stevana, dve godine mlađeg, koji je 2002, vozeći traktor nagazio na protivtenkovsku minu koju su na putu u selu postavili Albanci. Ovde na groblju mi je druga kuća, a ona u kojoj živim sa suprugom Miladinkom Micom i sinom Darkom je nekoliko kilometara odavde. I, dok sam živ sa Kosova i Metohije seliti se neću, čuvaću svoj dom i grobove sinova.

18. 04. 2024. u 10:45

Pročitajte više

BIO JE MILJENIK ŽENA: Gde je danas Nebojša Bakočević?
Poznati

0 0

BIO JE MILjENIK ŽENA: Gde je danas Nebojša Bakočević?

TOKOM osamdesetih i početkom devedesetih Nebojša Bakočević bio je omiljeni glumac svake žene, a onda se iznenada povukao iz javnosti. Nakon više manjih uloga, u "Bošku Buhi" je igrao Dragutina Miloševića Čikala, da tada je tumačio sve važnije i veće uloge. Među najzapaženijima su one u "Zaboravljenima", "Kako je propao rokenrol", "Crnom bombarderu"...

19. 04. 2024. u 22:26

Drugi pišu

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal