EKSKLUZIVNO ZA "NOVOSTI" Bivši fudbaler Partizana na novom zadatku: O epskom golu u večitom derbiju, pozivu Vazure koji je promenio sve!

Njegov pogodak je doneo poslednji trofej u Humsku.

Foto: Stefan Tomasevic/ATAImages

Kao grom iz vedra neba odjeknula je nedavno vest da se svojevremeno proslavljeni prvotimac Partizana, obreo na klupi Jedinstva iz Stare Pazove.

Dolaskom u sedmoplasirani klub Srpske lige „Vojvodina“, doskorašnji šef stručnog štaba užičke Slobode, imaće priliku da posle zapadne grupe treće lige, trenersko iskustvo stiče i na vojvođanskim terenima.

- Dolazio sam iz Užica za Beograd i zvonio mi telefon, dobio poziv ljudi iz kluba. Jel imaš želju i volju da dođeš kod nas, pitali su me, video sam kako je organizovan klub i nisam razmišljao. - počeo je Bojan Ostojić intervju za "Novosti".

Prisetio se nekadašnji miljenik „grobara“ svoje generacije, koja je donela poslednji pehar u Humsku, od tada je prošlo osam godina.

- Bila je to odlična generacija, šteta što nismo osvojili više trofeja.

FOTO: Dusan Milenkovic/ATAImages

Išao je težim putem popularni „Ostoja“ do fudbalskih visina, prošao kroz dve fuzije klubova u kojima je igrao, ali je zenit bio tokom dana u crno-belom dresu.

Karijeru je počeo u rodnom Sevojnu, čije je boje branio od 2002. do 2006. da bi se posle spajanja sa Slobodom, odlučio da „digne sidro“.

- Tada sam otišao iz Užica. Imali su rezultate, igrali Evropu, bilo je tada i dosta para, bez toga ne može ništa da se napravi. Tako se i stiglo do visina, igrali su finale kupa protiv Partizana, dvomeč protiv francuskog Lila u Evropi, nije mali rezultat za Sevojno koje imalo 15.000 ljudi. Trener Ljubiša Stamenković „Piskavac“ imao je pomoć valjaonice bakra, Dragana Subotića koji je bio na njenom čelu, dosta je pomagao FK Slobodi i napravili su ozbiljan rezultat.

Sada Jedinstvo putevi vode glavnu reč u užičkom kraju, Sloboda i Sevojno im gledaju u leđa...

- Vremena se menjaju, tako je sada.

Naredna fuzija je bila u dresu BASK-a, pa se Novi Pazar te 2011. konačno dokopao superligaške scene.

- Trenirao nas je legendarni Blagoje Paunović, prvo smo igrali u Železniku, jer se gradio stadion, pa smo posle počeli na BASK-u. Potom sam prešao u Novi Pazar, zanimljivo, i tamo se tada gradio stadion, kao i na Voždovcu, čije sam redove posle odlaska sa Jošanice pojačao. „Sokolovi“ su u tom periodu prepustili mesto Pazarcima, ostalo je bila istorija, bila je čast i zadovoljstvo igrati u tako fudbalskom gradu, sa takvim navijačima. Dolazile su pristalice Fenerbahčea, to su nezaboravni trenuci, ostaje slika za ceo život pred očima.

FOTO: Novosti

Pre nego što je prvi put obukao crno-beli dres, ali „sokolova“ sa Careve ćuprije, usledila je epizoda u Radničkom iz Kragujevca, odakle se vratio u Slobodu kod Zorana Njeguša, legendarnog asa Zvezde.

- Iz BASK-a je krenula moja uzlazna putanja. U Novom Pazaru sam bio godinu dana, pa se potom spustio rang niže u Voždovac, gde sam opet ušao u Superligu, ali nisam hteo da ostajem. Otišao sam u Čukarički, na Brdu smo imali sjajnu ekipu i ostvarili najbolje rezultate u klupskoj istoriji, finale Kupa protiv Partizana, kada je Srnić dao gol. Andrija Pavlović, „Žule“ Stojković, sa klupe predvodio nas Vladan Milojević...

Prvi ulazak u elitu, sa Pazarcima...

- Tad je počelo sve, renoviranje stadiona, dolazili su navijači iz Turske, imaš osećaj da nas gleda 100.000 ljudi, svaki trening po 5.000 gledalaca, osećao sam se tamo kao u svojoj kući. Imam i sad dosta prijatelja, još uvek smo u kontaktu, lepa uspomena iz tog perioda.

- Imao sam privilegiju da radim sa ozbiljnim trenerskim imenima, od svakog sam ponešto naučio. Sada to znanje pokušavam da prenesem na mlađe fudbalere, koji zaista imaju talenta.

FOTO: Dusan Milenkovic/ATAImages

Podsetio se Ostojić i legendarne anegdote iz Voždovca, kada je molio sudiju da mu pokaže žuti karton:

- Jeste, odigrao sam 33 kola, bez ijedne opomene, što je za štopera nemoguća misija. Nisam hteo da se završi prvenstvo, da ne dobijem karton. Ulazili smo u Superligu, kada je Hajduk Kula istupio, molio sam arbitra da ne prođem sezonu bez toga. „Molim te, daj mi žuti karton, da te ne bih vređao“. U šoku me je gledao, ali je i njemu bilo smešno – kroz smeh evocira uspomene trener Staropazovčana.

Usledio je poziv Vladana Milojevića i prelazak u Čukarički, koji je sa „zmajevima“ kao prvoplasiran ušao u elitu i igrao Evropu.

- Prodato je brdo igrača, od Srnića, Stojkovića, Brežančića, Stojiljkovića... Imali smo dosta dobar tim, žao mi je što nije više ostao na okupu, kapiten Igor Matić, Rendulić, dosta kvalitetnih fudbalera. Do danas je „Čuka“ pokazao o kakvom se klubu radi, kada je uz rame „večitima“ po prodaji igrača.

ISTORIJSKI GOL NA MARAKANI

„Grobari“ se i danas sećaju epske pobede na Marakani u finalu Kupa Crvene zvezde (1:0). Bila je 2019. godina, Danilo Pantić je centrirao, a Ostojić glavom postigao jedini gol i doneo pehar Partizanu, ispostavilo se, od tada pa do danas jedini koji je osvojen na stadionu „Rajko Mitić“. Ujedno i poslednji stavljen u vitrine Humske...

- Na moju sreću, a na nesreću Partizana i dalje se pamti. Posle mog gola i tog finala kupa, ostao je poslednji trofej. Igrali smo još dva-tri finala kupa, kada smo izgubili na penale od Vojvodine u Nišu i Zvezde na Marakani. Žao mi je iskreno što se i dalje to pamti.

Crno-beli su danas, za razliku od tog vremena, u borbi za donji dom tabele...

- Jako mi je žao, iako znamo da je sada Partizan u jednoj teškoj situaciji. Vidim da se polako izvlači što se tiče finansija, neće klub da ide u neki minus veliki, koliko pratim iz medija, smanjili su dugovanja.

PODRŠKA ZA SAŠU ILIĆA

Nekadašnji saigrač Saša Ilić pokušava sve, ima podršku uprave, navijača... Ne treba zaboraviti ni pečat njegovog prethodnika Srđana Blagojevića, koji je dao šansu mladima:

- Partizan je ime, svake godine želi da proda igrača za ozbiljan novac, ali je klub i željan osvajanja trofeja. Poslednju titulu je osvojio 2017. kada je bila dupla kruna i taj kup od 2019. moja procena je da i ove godine neće osvojiti, ali da već sledeće mora da radi na tome.

SRBIJI NE TREBAJU STRANCI

Ostojiću ne prija veliki broj stranaca, posebno u mlađim kategorijama:

- Kad smo uzeli duplu krunu, u moje vreme, bila su samo četvorica: Leandro, Tavamaba, Everton i Muniri, koji je imao malu minutažu. U današnje vreme mi je najžalije što se uvode u omladinskim ligama, to mi je poražavajuće našeg stanja u fudbalu, da naša deca ne mogu da igraju, nego moraš da imaš strance. Pa, kad će srpski talenti da dobiju priliku u omladinskim i kadetskim selekcijama. Volim mlade igrače, više sam da se njemu da šansa nego starijem, da se napravi balans. Kako će sutra taj talenat doći do izražaja, ako nema mesta iako zaslužuje, pored nekog stranca.

Dotakao se i ovde „parnog valjka“:

- Mislim da je ovo previše mlad tim Partizana, koji ne može da izdrži sve ovo, ali kad smo mi osvojili bila je iskusnija ekipa. Što se tiče mlađih, učili su Neca Mihajlović, Kosović, Milenković, Pavlović, i tad smo imali dosta dobru ekipu. I nisu igrali zbog bonusa, nego što su zasluživali, eto gde su sad „Bleki“ i Strahinja.

MISLIO DA SE VAZURA ŠALI

Ostojić je otkrio kako se na kraju obreo u crno-belom dresu, pored paklene konkurencije:

- Došao sam na probu sa Banovog brda, prošao sam pripreme u Čukaričkom, u razgovoru sa ljudima iz kluba nismo se dogovorili oko uslova. I sa priprema sam rekao idem kući, direktor Vladimir Matijašević me je povezao i rekao, šta ćeš ti sad da radiš sa 32 godine. I pored toga tvrdim da on i danas radi odlično svoj posao, ima rezultate i prodaju igrače. Niko me nije zvao 15 dana, imao sam svog psa i njega sam šetao po Šumicama, dok nije izašlo da nisam više u klubu.

Usledili su brojni pozivi...

- Zvali su me iz inostranstva, nudili ugovor u Levskom, gde nisam želeo da dođem, pa me je kontaktirao Vazura, nisam verovao, mislio sam da je zezancija, da me Zoran Rendulić zeza i vraća za neku staru foru koju sam mu prodao u Novom Pazaru. Posle sam shvatio da nije šala, nego ljudi iz Partizana, pa sam se priključio ekipi u Poljskoj. Bio je to šok, došao sam sa 32 godine, imali su četvoricu štopera: Balažic, Milenković, Lazar Ćirković i Gogua. Ja sam bio peta opcija, ali opet radom i strpljenjem izborio sam se za startnu postavu i posle osvojili „duplu krunu“.

FOTO: Dusan Milenkovic/ATAImages

Pamti i anegdotu iz „vatrenog krštenja“ u Večitom derbiju:

- Marko Nikolić mi je prišao i rekao „Ja nijedan derbi nisam izgubio, ako danas izgubim, ti si mi jedini krivac“. Počeo sam da se znojim, bilo je ipak 1:1, izjednačili smo u poslednjem minutu. Nadam se da će ove godine Saša Ilić doneti Partizanu bar Kup Srbije.

Pre utakmice u finalu kupa je dobio dres sa brojem 99, koliko je do tada odigrao utakmica za crno-bele. Trebalo je to da bude oproštajni meč za Bojana od Humske, ali:

- Bog me je nagradio da postignem gol i rešim derbi na Marakani. Treneri su imali poverenja u mene, a bilo je imena napretek.

PREGOVORI U KAFANI

Novi ugovor su mu nudili u kafani:

- Bio sam otpisan, ali sam na poziv Sava Miloševića došao i pridružio se saigračima, iako sam pre meča bio otpisan. Dobro smo se proveli, a potom nastavili saradnju. Nije to trebalo u javnost da izađe, ja sam za to da se sve drži i za zatvorenih vrata. Imao sam sreću da radim sa kvalitetnim napadačima kao što su Đurđević, Leonardo, Tavamba i kada si uz takve fudbalere na treningu, lakše ti je da izađeš na kraj sa drugima kada dođe utakmica.

Trenersku karijeru je takođe počeo, kao fudbalsku, od nižeg ranga ka višem.

- Hoću sve da radim da bih naučio. Radio sam kao igrač sa zvučnim trenerskim imenima kao što su Blagoje Paunović, Marko Nikolić, Ivan Tomić, Sava Milošević, Dragoljub Bekvalac, Miki Ivanović, Aleksandar Stanojević, Vladan Milojević, Zoran Njeguš... Ja sam učio i volim da učim, zanat se krade očima. Ne volim da se nešto preskače, idem stepenik po stepenik.

U Jedinstvu iz Stare Pazove ima i neke saigrače od ranije...

- Igrao sam sa Živkovićem u Voždovcu, ali zna se, sada smo u odnosu trener-igrač, zna se ko koga treba da sluša, ako želimo da dobri rezultati budu, onda i oni moraju da pomažu meni. Oni su glavni na terenu, iza svakog poraza ja stojim, ali uspesi su samo njihovi.

JEDINSTVO - EKIPA SA SUPERLIGAŠKIM IMENIMA

Pazovčani imaju četiri boda manje od vodećeg Železničara iz Inđije, iako je na sedmom mestu. Konkurencija nikad žešća...

- I kada sam bio u Slobodi, bilo je slično, Srpske lige su izuzetno izjednačene, teške i zahtevne. Tuča, borba, ali i kvalitetnijih fudbalera koji mogu da igraju elitni rang. Imamo dosta igrača sa superligaškim iskustvom, golman Nemanja Belić, napadač Bojan Čečarić, već pomenuti Živković, kapiten Matijašević, dobra grupa, ipak, imena me ne zanimaju, već rezultat...

Klub kao klub ima visoke ambicije, na najvišem nivou, moram da pohvalim ljude, svi vole Jedinstvo i žele da dođu do zajedničkog cilja. Nema upisivanja bodova ni kad igramo protiv zadnjeg, titula se osvaja na "malim" utakmicama, a ne u derbijima, tako je bilo i kad sam ja igrao. Mora da se pobeđuje, ako želite u viši rang. - zaključio je Bojan Ostojić.

Preporučujemo

Košarka

0 1

Osmesi i bratski zagrljaji: Evo kako su se Jokić i Dončić pozdravili nakon pobede Nagetsa nad Lejkersima (VIDEO)

17. 10. 2026. u 07:51

Košarka

0 3

Jokić i Denver poslali jasnu poruku pred start NBA lige: Lejkersi bez odgovora na timsku igru Nagetsa!

17. 10. 2026. u 07:29

Košarka

0 2

Jokić ponovo izveo magiju: Pas iza leđa ostavio Lejkerse i publiku bez teksta! (VIDEO)

17. 10. 2026. u 07:19

Košarka

0 1

Istorija! KK Niš srušio četvorostrukog prvaka Jugoslavije za prvu KLS pobedu

16. 10. 2026. u 23:39

Svet

Skoro 20 godina živeo kao porodični čovek i taksista, a krio jezivu tajnu: Kako je pao ruski serijski ubica

2026-10-17 08:07:00

Svet

Preti li eskalacija odnosa Rusije i NATO: „Znakovi pored puta su jasni”

2026-10-16 16:24:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije