Svet

STRAH OD NUKLEARNE KATASTROFE ILI LAŽNA UZBUNA: Preti li Evropi novi Černobilj?

Драган Радојчин
Dragan Radojčin

20. 09. 2026. u 07:00

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

NAJNOVIJI incident u kojem je bespilotna letelica pogodila rashladni toranj prvog energobloka nuklearne elektrane „Kursk“ ponovo je podigao globalnu tenziju i iznova otvorio pitanje – koliko smo zaista bezbedni u jeku sukoba na istoku Evrope?

СТРАХ ОД НУКЛЕАРНЕ КАТАСТРОФЕ ИЛИ ЛАЖНА УЗБУНА: Прети ли Европи нови Чернобиљ?

Foto: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia

Svedoci smo da u rusko-ukrajinskom konfliktu projektili i dronovi sve češće i sve opasnije lete ka nuklearnim postrojenjima, pretvarajući ih u poprište opasnih vojnih dejstava i taoce modernog ratovanja. Iako je ruska državna korporacija Rosatom hitno reagovala saopštenjem da je situacija u Kursku pod apsolutnom kontrolom, da postrojenje nastavlja rad sa stoprocentnim kapacitetom, a da su nivoi radijacije ostali u granicama normalnih vrednosti, javnost sa pravom reaguje sa zebnjom utemeljenom na istorijskom iskustvu Černobilja. Ipak, egzaktni tehnički podaci jasno ukazuju da mesta panici nema. Savremene nuklearke su projektovane kao prave tehnološke tvrđave sposobne da izdrže mnogo teže udare od zalutalih šrapnela, ali ova konstantna dejstva u neposrednoj blizini nuklearnih reaktora zahteva maksimalnu ozbiljnost i hitno uspostavljanje međunarodnih crvenih linija.

Šta se zaista dogodilo?

Zvanični izveštaji Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) potvrđuju ono što su mnogi isprva pripisali ratnoj propagandi: bespilotna letelica zaista je eksplodirala nakon pada na rashladni toranj nuklearne elektrane „Kursk“. Ipak, inženjerska rešenja i stabilnost sistema sprečili su eskalaciju. Rad ovog nuklearnog postrojenja nije poremećen, do otvorenog požara nije došlo, a pogođeni energoblok nastavio je da isporučuje električnu energiju u mrežu punim kapacitetom.

Međutim, trenutni tehnički mir nimalo ne umanjuje političku težinu ovog incidenta. Generalni direktor IAEA Rafael Grosi upozorio je da su svi napadi na nuklearne objekte apsolutno nedopustivi, bez obzira na to sa čije strane dolaze i na čijoj se teritoriji nalaze, jer takva dejstva direktno ugrožavaju međunarodne bezbednosne protokole. Ovo, nažalost, nije izolovan slučaj. Slični incidenti oko „Zaporožja“, ali i u široj zoni ovog sukoba, već mesecima drže javnost u stanju stalne zabrinutosti. Srećom, stroga bezbednosna pravila i savremeni standardi zaštite za sada uspevaju da amortizuju posledice vojnih dejstava i spreče katastrofu.

Zašto Kursk i Zaporožje nisu i ne mogu biti Černobilj?

Glavni izvor straha kod običnih građana leži u duboko urezanom sećanju na katastrofu iz 1986. godine, kada je svet prvi put spoznao zastrašujuću moć atoma. Međutim, nuklearni stručnjaci umiruju javnost jasnim i neoborivim činjenicama, ističući da je tehnologija danas fundamentalno drugačija. Najveća razlika leži u masivnoj zaštitnoj kupoli, koja u Černobilju uopšte nije postojala. Svi aktivni blokovi u elektrani „Zaporožje“, kao i moderni reaktori tipa VVER-TOI koji se grade na susednoj lokaciji „Kursk 2“, zatvoreni su unutar dvostrukih armirano-betonskih oklopa. Ove zaštitne strukture su konstruisane tako da izdrže direktan pad putničkog aviona, pa čak i udare teške artiljerije.
Pored ove fizičke barijere, sigurnost garantuju i sami prirodni zakoni na kojima počiva rad modernih postrojenja. Za razliku od nekadašnjeg černobiljskog tipa koji je zbog ozbiljnih konstrukcionih i fizičkih mana mogao da doživi nagli, kritični porast snage, savremeni reaktori pod pritiskom vode su samostabilizujući. To znači da svaki eventualni gubitak rashladne tečnosti automatski prekida lančanu reakciju i gasi sistem. Na kraju, i sam incident sa pogođenim rashladnim tornjem tehnički potvrđuje ove navode. Rashladni toranj je samo spoljni deo sekundarnog sistema za hlađenje vode i nalazi se daleko od samog jezgra reaktora. Njegovo oštećenje može privremeno da umanji efikasnost rada ili da zahteva plansko isključenje blokova, ali nikako ne može da izazove topljenje jezgra niti nuklearnu katastrofu šireg obima.

Srbija na bezbednoj udaljenosti

Za građane Srbije u celoj ovoj geopolitičkoj krizi ključna je činjenica da je naša zemlja geografski zaštićena velikom udaljenošću od same zone sukoba i potencijalnih kriznih tačaka na istoku. Naša država ništa ne prepušta slučaju, pa tako Direktorat za radijacionu i nuklearnu bezbednost i sigurnost Srbije kontinuirano, od 00 do 24 časa, budno prati nivoe radioaktivnosti u vazduhu preko guste mreže automatskih mernih stanica raspoređenih širom zemlje. Svaki, pa i najminimalniji otklon od prirodnih vrednosti bio bi registrovan u sekundi, a transparentnost ovih podataka pruža dodatnu sigurnost.

Stručne procene jasno kazuju da sve dok su zaštitni sistemi i sama jezgra reaktora na istoku Evrope sigurni i fizički neoštećeni, i dok god bezbednosni sistemi za hlađenje imaju stabilne alternativne izvore napajanja – poput moćnih dizel-generatora koji se pale čak i u scenariju potpunog rušenja spoljnih dalekovoda – rizik od formiranja i širenja bilo kakvog radioaktivnog oblaka prema Balkanu praktično ne postoji. Srbija je u ovom trenutku potpuno sigurna, a atmosferska kretanja i bezbednosni protokoli garantuju da nema nikakvog prostora za širenje panike među našim stanovništvom.

Kako funkcioniše sistem uzbunjivanja?

U slučaju bilo kakvog stvarnog akcidenta i nekontrolisanog oslobađanja radioaktivnosti bilo gde na tlu Evrope, na snagu stupaju strogi međunarodni protokoli koji ne ostavljaju prostor za ljudsku grešku ili prikrivanje informacija. Naša zemlja je integralni deo Evropske platforme za razmenu radioloških podataka (EURDEP). Ova moćna digitalna mreža garantuje da bi se, u slučaju najmanjeg inicijalnog skoka zračenja na kontinentu, alarm upalio automatski i u istoj sekundi u Beču, Beogradu i svim ostalim evropskim prestonicama. Takav automatizovani sistem eliminiše kašnjenje u protoku informacija i daje domaćim nadležnim službama više nego dovoljno vremena za pravovremeno i potpuno sprovođenje svih unapred pripremljenih preventivnih mera za zaštitu stanovništva i životne sredine.

Odgovornost na ispitu čovečanstva

Iako su savremene nuklearne elektrane projektovane kao prave tehnološke tvrđave sposobne da neutrališu posledice ozbiljnih spoljnih udara, konstantno vojno delovanje u njihovoj neposrednoj blizini predstavlja presedan kakav moderna istorija ratovanja ne pamti. Incident u Kursku trenutno je pod kontrolom i vrhunska inženjerska rešenja su odnela pobedu nad destrukcijom, ali ova situacija mora da posluži kao poslednji i najozbiljniji poziv na buđenje globalnog razuma.

Geografski bezbedni jesmo, zaštićeni savremenom inženjerskom arhitekturom i stotinama kilometara udaljenosti takođe, ali dugoročna sigurnost kontinenta ne sme i ne može da zavisi od puke ratne sreće i preciznosti zalutalih dronova. Pred međunarodnom zajednicom je istorijski ispit odgovornosti. Nuklearne zone moraju biti pravno i vojno proglašene za apsolutno nedodirljive teritorije, kako bi se sa lica zemlje zauvek otklonila čak i ona najmanja, teoretska mogućnost atomske katastrofe.

BONUS VIDEO: 

KURSKA KLANICA: Ukrajinci se sakrili u kuću, a onda su Rusi udarili svom snagom

Restoran Miya Galerija

Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30

ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTO

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi
Igraj 7 dana besplatno Bet Boost
Bet Builder Gledaj i kladi se
Early payout +1 Zamena +
pogledaj sve

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
RUSIJA ĆE UNIŠTITI NATO PRVOG DANA, O DEBAKLU SAD U IRANU DA NE GOVORIM: Skot Riter otkrio kakvu apokalipsu spremaju Moskva i Teheran

RUSIJA ĆE UNIŠTITI NATO PRVOG DANA, O DEBAKLU SAD U IRANU DA NE GOVORIM: Skot Riter otkrio kakvu apokalipsu spremaju Moskva i Teheran