Svet

NE ŽELE RUSIJU I BELORUSIJU: Godišnjica oslobađanja logora Mathauzen bez zvaničnih delagacija Moskve i Minska

Tanjug

19. 04. 2022. u 12:52

OVOGODIŠNjA komemoracija povodom godišnjice oslobađanja nekadašnjeg koncentracionog logora Mathauzen biće održana bez zvaničnih delegacija iz Rusije i Belorusije.

НЕ ЖЕЛЕ РУСИЈУ И БЕЛОРУСИЈУ: Годишњица ослобађања логора Матхаузен без званичних делагација Москве и Минска

Foto: EPA

Mathauzen komitet će uputiti pismo ambasadorima Rusije i Belorusije sa željom da zvanične delegacije iz ove dve zemlje ne učestvuju na komemoraciji 15. maja, saopšteno je iz te organizacije.

U vezi sa tim su se dogovorili Mauthauzen komitet Austrije, Međunarodni Mauthauzen komitet i Memorijalni centar.

Humanitarne organizacije, preživeli i njihovi potomci iz Rusije i Belorusije biće, kako je najavljeno, pozvani da dođu na komemoraciju.

- Ogromna žrtva koju je Sovjetski savez kao deo savezničkih snaga dao u borbi protiv nacizma i oslobađanja brojnih logora, ostaće za sva vremena nezaboravljen i sastavni deo istorije našeg kontinenta. Takođe, i sećanje na nezamislivu patnju koju su preživeli sovjetski ratni zarobljenici u logoru i otpor protiv nacističkog varvarstva ostaju ključni zadatak ovih institucija, navodi se u saopštenju.

Međutim, dodaju da zbog neopravdanog nasilja i teških zločina u ratu Rusije protiv Ukrajine nemoguće je ne reagovati.

- Učešće Rusije i Belorusije nije u saglasnosti sa Mathauzen zakletvom preživelih logoraša i njihovom željom za mirom i slobodom - objasnio je odluku predsedavajući  komiteta Austrija Vili Mernji.

On je obećao da će na spomenike žrtvama Rusije i Belorusije biti postavljeni venci i cveće.

Ovogodišnja komemoracija biće održana pod motom "Politički otpor".

Od kraja Drugog svetskog rata, prvih dana maja, svake godine se održava komemoracija povodom godišnjice od oslobađanja koncentracionog logora.

Na komemoraciju tradicionalno dolaze zvanične delegacije zemalja porekla žrtava.

U periodu od 1938. do 1945. u Mathauzenu i njegovih 49 sporednih logora bilo je zatočeno oko 200.000 logoraša, od kojih je polovina ubijena ili umrla od posledica stravičnih uslova zatočeništva.

Logoraši su bili poreklom iz više od 70 nacija, među njima i brojni logoraši iz bivšeg Sovjetskog Saveza. U to doba se nije pravila razlika između Rusa i Ukrajinaca.

Inače, sovjetski logoraši pokušali su masovno bekstvo iz logora 2. februara 1945. godine, a oko 500 njih je uspelo privremeno da pobegne iz logora, usled čega su SS jedinice organizovale poteru koju su nazvali "Lov na zečeve".

Bekstvo je preživela svega jedna desetina logoraša.

Inače, predsednik Rusije Vladimir Putin je prošle godine, posthumno, ordenom za spasavanje dvojice odbeglih sovjetskih logoraša, koji su bili poreklom iz današnje Ukrajine, ordenom odlikovao Mariju Langtaler.


BONUS VIDEO: KRAJ NA VEŠALIMA: Najveće suđenje 20. veka ratnim zločincima održano je u Nirnbergu

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Pročitajte više

Drugi pišu

Komentari (3)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNJIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!

AKO NEKOM POZAJMITE OVU KNjIGU, NE OČEKUJTE DA VAM JE VRATI!