SVI HEROJI SLEPOG GUSLARA: Stevo Ćosović o knjizi "Junaci iz ustaničke epopeje Filipa Višnjića"

O ljudima i događajima iz Prvog srpskog ustanka narodni pevač Filip Višnjić ispevao je 12 pesama, najviše o bojištima u Mačvi i Podrinju, gde je i sam boravio pošto je 1809. prešao iz Bosne u Srbiju.

"Prvi srpski ustanak "slikara Veljka Stanojevića

U tom jedinstvenom pesničkom nizu slepi guslar je pomenuo 88 srpskih ličnosti i 41 ime iz turskog tabora. Sve njih, prema junačkim i ljudskim zaslugama, predstavio je Stevo Ćosović u knjizi "Junaci iz ustaničke epopeje Filipa Višnjića", u izdanju "Sveta knjige".

Oslonci i orijentiri autoru su bili pored Vuka, Rankea, Prote Mateje i Sime Milutinovića Sarajlije, Višnjićevih savremenika, srpski istoričari od autoriteta, vrsni znalci narodnog pesništva, istorijske hronike, dokumenta i kazivanja.

- Uz svako ime, odnosno, za svaku ličnost, gde god je to bilo moguće, u knjizi su dati biografski podaci i istorijske činjenice. Tako su ovde, na jednom mestu, poznati i manje znani ustanici, skrajnute i zaboravljene ličnosti, ratnici, megdandžije, obični ljudi iz naroda - kaže Ćosović za "Novosti".

Dvojica najopevanijih su Stojan Čupić i Luka Lazarević, prvi se pominje u osam, a drugi u sedam pesama. Cele pesme posvećene su petorici junaka, Milošu Pocercu, L. Lazareviću, S. Čupiću, Ignjatiju Bjeliću i knezu Ivi Kneževiću.

- Po vojničkim logorima oko Drine, pevač se družio sa ustanicima, upoznao vojvode, istaknute borce, kapetane, knezove, buljubaše, harambaše, barjaktare, sveštenike, kaluđere, običan svet. Dosta saznanja imao je i o turskim prvacima do kojih je došao na svojim ranijim guslarskim putovanjima Bosnom - veli Ćosović. - O jednima je slušao šta se priča, a druge je susretao po drumovima i hamovima. Lično je učestvovao u pojedinim dramatičnim događajima, kao 1810. u Loznici, gde je zatekao kako silna turska vojska drži grad u opsadi 12 dana.

Na zanimljiv način u knjizi su osvetljene staze i bogaze znamenitih junaka Zeke Buljubaše, Karađorđa, Vase Čarapića, Ilije Birčanina, Lazara Mutapa, Jakova Nenadovića... a među manje poznatim ličnostima je Bakal Milosav, koji je sa sabljom u ruci, u boju na Loznici, razgonio tursku ordiju i hrabrio saborce da izdrže, pozivajući ih da se ponašaju "ko` su s` stare vojvode vladale". Savremenici su zabeležili da je među starešinama u nahiji šabačkoj bio "jedan neopisiv junak". Poreklom iz Hercegovine, pravo ime mu je Trifunović, a ustanak ga je zatekao u Šapcu gde je radio kao bakalin. Otuda i nadimak po kome je jedino i poznat. Taj čovek visokog rasta, lepog stasa i dobre naravi umro je u Šapcu 1823, kada su mu, kažu, bile 53 godine.

Mladi hajduk Rade Bancetić iz čuvene družine Zeke Buljubaše, ostao je upamćen kao izuzetan strelac, ali i po zalaganju da se poštuju vojnička pravila i da se zarobljeni Turci živi i zdravi sprovedu u Šabac. Time mu je, ističe Ćosović, pripalo časno mesto među ratnicima koji po čovečnosti predstavljaju vrline viteškog morala. O junaštvu Mihaila Glumca, rođenog 1760. u tamnavskom selu Kamenica, prepričavala su se čuda. U najžešće borbe je ulazio bez straha i vraćao se iz borbe neokrznut. Učestvovao je u svim važnijim bojevima, a poginuo slučajno 1810. nepažnjom nekog srpskog tobdžije.

Kolubarski oborknez Nikola Grbović bio je poznat ne samo kao borac već i kao vešt pregovarač sa Turcima, zajedno sa Jakovom Nenadovićem. Prilikom zauzimanja Beograda, krajem 1806, predvodio je svojih hiljadu Kolubaraca, ali se tada i razboleo i umro u rodnom selu Mratišiću. U zasluge mu je pripisana i temeljna obnova manastira Krčmar 1793. u kome je životopis uradio Petar Nikolić, potonji vojvoda Moler.

Među prvih deset dahijskih žrtava bio je Hadži-Ruvim, rođen oko 1754. u selu Babina Luka, srez valjevski. Bio je arhimandrit manastira Bogovađe, znao je više jezika, bavio se duborezom i krasnopisom i važio za najugledniju duhovnu ličnost svog vremena. Sumnjajući da je u pismima koja je slao u Carigrad izveštavao o njihovim zlodelima, beogradski Turci su ga uhvatili u januaru 1804, kada je došao u posetu mitropolitu Leontiju. Umoren je istog meseca mučeničkom smrću: kleštima su mu kidali meso tražeći da oda rad narodnih starešina. U crkvi Svetog Ilije u Vraniću i danas se čuva veliki drveni krst koji je izrezbario i na kome su precizno predstavljene minijature biblijskih scena.

Pesma pominje i Stanka Crnobarca, koji je bio odmetnik van zakona, ali je priskočio u pomoć ustanicima i sve zadivio junaštvom. Vuk Karadžić je zabeležio: "Stanko iz Crne Bare bio je nešto skrivio pa je pobegao u hajduke, i bila je izašla zapovest da se ne može predati nego da se mora pogubiti; no tim se slučajem predao i ostao na miru." Poginuo je u boju na Ravni 1813. a lik mu je ovekovečio Janko Veselinović u popularnom romanu "Hajduk Stanko".

- U postupcima Višnjićevih junaka prepoznaju se neobično bliske analogije sa antičkim junacima, posebno iz "Trojanskog rata" koji je Homer opevao u "Ilijadi". I jedni i drugi, slično se ponašaju u pobedama i porazima, zanosu i patnji, u poimanju dobra i zla, držeći do časti i junaštva. U biografiama pojedinih srpskih junaka u knjizi su posebno izdvojeni i navedeni paralelni primeri iz Homerovog epa iz kojih se sasvim jasno mogu uočiti srodnosti i duhovne spone koje povezuju i prožimaju helensko i srpsko razumevanje sveta i života - zaključuje Ćosović.

TURSKI AKTERI

PRVI čitalac ove knjige, dok se još pripremala za štampu, esejista i pesnik dr Mićo Cvijetić, ističe da vredan prilog predstavlja imenik ratnih aktera na turskoj strani.

- Ne radi se samo o formalnom inventaru srpskih protivnika, već o malim portretima 42 ličnosti. Njihovi likovi predstavljeni su inventivno i uverljivo, sa filigranskim nijansiranjima njihovih ljudskih sudbina, a sve je to utemeljeno na izvornim osloncima Višnjićeve epopeje od 12 pesama.

Preporučujemo

Beograd

1 1

SLEPI GUSLAR PONOVO NA KALEMEGDANU Posle 104 godine skulptura vraćena na beogradsku tvrđavu (FOTO/ VIDEO)

11. 11. 2020. u 09:17

Beograd

0 10

"SLEPI GUSLAR" KAO NEKAD NA KALEMEGDANU: Skulptura koju su Austrougari sklonili 1916. godine, vraća se na Beogradsku tvrđavu

10. 11. 2020. u 11:19

Republika Srpska

0 1

OŽIVELO SELO FILIPA VIŠNjIĆA: Gornja Trnova kod Ugljevika se razvija sve brže (FOTO)

05. 09. 2020. u 13:15

Društvo

3 9

OSLEPELI GA TURCI KAO UHODU: Filip Višnjić je bio ustanički obaveštajac

27. 07. 2020. u 17:40

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije