BILO JE TO VIŠE OD TELEVIZIJE: Zašto je noćni program JRT-a i danas nedostižan

U VREME kada je televizija završavala emitovanje državnom himnom, pojava noćnog programa donela je slobodu i sadržaje koji su zauvek promenili vizuru domaćih medija.

Foto: Printscreen/Jutjub/AcaRadio

Decenijama je jugoslovenska televizija bila sinonim za red, disciplinu i strogo kontrolisan sadržaj, imajući u vidu jednopartijski sistem u kome smo živeli. Međutim, sredinom osamdesetih godina prošlog veka, mrak koji je nastupao nakon ponoći počeo je da ispunjava novi, dinamičan i često nekonvencionalan duh. Noćni program u okviru Jugoslovenske radio-televizije (JRT) nije bio samo produžetak šeme, već potpuno nova filozofija komunikacije koja je srušila takozvani „četvrti zid” između studija i gledalaca.

Prozor u svet - Serije zbog kojih se nije spavalo

Noćni termini bili su rezervisani za ono što je za udarni termin, odnosno popularni „prajm tajm”, bilo „previše eksperimentalno” ili zapadnjački. Upravo tada smo otkrivali naslove koji danas imaju kultni status i još uvek se traže na brojnim striming platformama. Uz prigušena svetla, Jugoslavija je grozničavo pratila mistični „Tvin Piks” (Twin Peaks) Dejvida Linča, dok su nas u svet vrcavog američkog humora uvodile „Zlatne devojke“ (The Golden Girls), „Dragi Džone“ (Dear John) i „Kafić Uzdravlje“(Cheers).

Za ljubitelje akcije i specifične estetike osamdesetih, tu su bili „Poroci Majamija” (Miami Vice), a britak britanski humor se učio uz kultnih serija „Alo, alo!” ('Allo 'Allo!)  „Mućke” (Only Fools and Horses) i „Crna Guja“ (Blackadder). Bile su tu i sapunice poput „Dinastije”(Dynasty), koja je iz „prajm tajma” prešla u noćni termin, a koju su u stopu pratili „Santa Barbara” (Santa Barbara) i „Povratak u Idn” (Return to Eden). Ovi sadržaji nisu bili samo zabava; oni su bili prvi pravi prozor u pop-kulturu koja je do tada „na kašičicu” stizala do domaćih ekrana.

Revolucija iz studija: Od „Crne ovce” do „Sove”

Medijska revolucija osamdesetih godina prošlog veka bila je zajednički poduhvat TV centara velike države, od kojih je svaki doneo specifičan pečat novoj eri televizije. Sve je počelo 31. januara 1986. kada je TV Sarajevo lansirala „Crnu ovcu”, prvi noćni program koji je uneo duh „novog primitivizma”, alternativnu muziku i do tada neviđenu ležernost. Iako je emisija brzo zabranjena zbog skandaloznog snimka od svega 40 sekundi koji je ocenjen kao „bludan” za tadašnje socijalističke norme, ona je otvorila put programu „I noć i dan”(kasnije „Noć i dan“). Ova emisija je postala sinonim za vrhunsku zabavu i „glavni krivac” za masovnu popularnost „Letećeg cirkusa Montija Pajtona” (Monty Python's Flying Circus) na našim prostorima, spajajući gledaoce od Triglava do Đevđelije sve do predvečerja ratnih sukoba.

Istovremeno, TV Zagreb je kroz „Program Plus” (pokrenut u leto 1985. godine) uvela zapadnjački koncept TV maratona i premijernih stranih filmova i serija, ali je i ona, uz novosadsku televiziju, povremeno probijala led emitovanjem erotski provokativnijih sadržaja. Sa druge strane TV Beograd  je negovala umetničku intimu u emisijama poput „Petkom u 22”. Poseban značaj imao je i njen kultni noćni program „Bis“ (kasnije „Uvek sa Vama“), koji je bio omiljen zbog emitovanja popularnih stranih serija i filmova,poput „ Magnuma“(Magnum P.I ) i „ Slučajnih partnera“(Moonlighting) čime je beogradski studio postao nezaobilazna tačka za ljubitelje igranog programa. TV Novi Sad je sa svojom „Bojom noći“ postala glavni predvodnik u emitovanju „soft” erotike; kultni naslovi poput serijala „Emanuela” i estetski doterani kratki filmovi davali su ovom programu dozu mističnosti „zabranjenog voća” na samoj ivici tadašnjih moralnih granica.

Tehnološke i produkcijske standarde postavila je TV Ljubljana svojim programom „Sova”, koji je zahvaljujući geografskoj blizini Zapadu masovno koristio kompjutersku grafiku, video-art i duge muzičke maratone koji su pored filmskog i serijskog programa bile posebnost ljubljanskog koncepta noćnog programa. Specifičan doprinos dala je i TV Skoplje koja je svoj termin „Za dobru noć” pretvorila u utočište za ljubitelje britanskog humora i kvalitetnih stranih serija, ostajući upamćena po hitovima kao što je „Ni peni više, ni peni manje” (Not A Penny More, Not A Penny Less) po romanu Džefrija Arčera, ali i po brzom otkupljivanju atraktivnih zapadnih akcionih naslova. Tako je kroz različite senzibilitete — od sarajevskog prkosa i beogradske intime do novosadske erotike i slovenačkog futurizma — noćni program postao najmoderniji prozor u svet tadašnjeg JRT-a.

Interakcija uživo: „Halo, da li se čujemo?”

Ono što je noćni program činilo nedostižnim i autentičnim jeste prva prava medijska interakcija. Dok je dnevni program bio strogo jednosmeran i formalan, noću su se bukvalno „otvarale linije” za gledaoce. Mogućnost da se neko iz bilo kog dela zemlje uključi uživo u program, postavi škakljivo pitanje gostu, učestvuje u kvizu ili jednostavno naruči omiljenu pesmu, za to vreme je bila potpuno revolucionarna. Taj jedinstveni osećaj zajedništva u kasnim satima, uz kultnu rečenicu „Halo, da li se čujemo?”, pretvorio je televiziju u živi organizam koji pulsira zajedno sa svojom publikom, rušeći barijeru između hladnog studija i toplih dnevnih soba širom zemlje.

Nasleđe: Od Trećeg kanala do današnjih striming platformi

Nakon raspada JRT sistema, ovu specifičnu energiju i buntovni duh nastavili su beogradski Treći kanal (3K) i novosadski NS Plus. Oni su, zapravo, bili koncentrisani koncept noćnog programa pretočen u celodnevno emitovanje – brz, duhovit, vizuelno inovativan i intiman. Danas, kada je sve dostupno „na klik”, nekadašnji filmski i serijski maratoni noćnog programa preselili su se na striming platforme poput Netfliksa (Netflix) ili HBO-a (HBO), dok duh slobodnih razgovora i alternative živi kroz podkaste. 

Međutim, oni koji su pre trideset i više godina čekali ponoć uz šum „snegom” prekrivenog ekrana, znaju da je taj osećaj iščekivanja nečeg novog i „zabranjenog” bio neuporediv sa bilo čim što nudi današnji digitalni svet.

BONUS VIDEO: 

Preporučujemo

Kultura

0 11

SVET GLAMURA I INTRIGA: 45 godina kako je „Dinastija” promenila svet

12. 02. 2026. u 15:55

Kultura

0 1

DžEJN OSTIN KAO „VELIKA SESTRA” MIR-JAM: Kako je jedna Engleskinja osvojila srpska srca

19. 02. 2026. u 16:49

Kultura

0 12

IDEJA ZA „UBISTVO U ORIJENT EKSPRESU “ ROĐENA U SRBIJI: 50 godina od smrti Agate Kristi - "kraljice zločina"

21. 01. 2026. u 16:48

Društvo

1 6

SVETINjA KOJA VEKOVIMA MIROTOČI: Čudesna snaga groba Svetog Simeona u Studenici (FOTO)

26. 02. 2026. u 19:30

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije