POLITIČKA KOREKTNOST RAĐA MLAKE KNJIGE: Francuski pisac Frank Buis o romanu "Nijedne žene sin"

Vojislava Crnjanski Spasojević

24. 05. 2022. u 11:33

FRACUSKI pisac Frank Buis, gost Molijerovih dana, postigao je neverovatan uspeh romanom "Nijedne žene sin", koji je prodat u milionskom tiražu, a kod nas ga je objavila izdavačka kuća "Vaganar", u prevodu Jovane Ilić.

ПОЛИТИЧКА КОРЕКТНОСТ РАЂА МЛАКЕ КЊИГЕ: Француски писац Франк Буис о роману Ниједне жене син

Foto M. Anđela

Buis je imao susrete sa čitaocima i studentima u Beogradu, Nišu i Novom Sadu, a, za "Novosti", priča o tome koliko "politička korektnost" može da bude opasna po književnost, zašto svi žele da pišu, a sve manje ljudi čita i dokle idu granice antiruske histerije.

"Nijedne žene sin" je roman o zlu koje je doživela glavna junakinja Roz. Otac ju je prodao kao četrnaestogodišnju devojčicu da bi prehranio ostatak porodice. U romanu, kao u nekoj bajci za odrasle, pojavljuje se zamak u šumi, gazda zamka - monstrum, njegova majka - veštica, sveštenik koji svedoči o snazi reči...

* Da li je "Nijedne žene sin" bajka ili antibajka?

- Dok sam pisao, nisam imao svest o tome da koristim elemente bajke. Čitaoci su mi tokom prvih književnih susreta govorili "Da, ovo je bajka" i "Imamo lik ljudoždera, vešticu, princezu..." Prva priča koja me je zastrašila kad sam bio mali, a koju mi je pričala baka, bio je "Palčić". Pretpostavljam da je podsvesno uticao na mene. Posle sam uočio da u knjizi ima i elemenata "Plavobradog".

* Mislite li da je za čitaoce, posebno ženske, lakše da pročitaju priču o tako surovom nasilju kroz formu bajke, nego kroz savremene romane?

- Nije bitno u kojoj formi je roman napisan, niti u kom periodu se dešava, već da pisac bukvalno uroni u radnju. Ipak, kada je nešto vremenski previše blizu, dobija malo izveštačen prizvuk, pa je smeštanje radnje u prošlost ponekad dobro i za proces pisanja i za recepciju dela. Uzmite "Hamleta", koji podjednako važan i za Srbe i za Francuze i za Kineze, a radnja se dešava u davnoj prošlosti.

* Vaša knjiga ima važnu socijalnu komponentu. Koliko se svet promenio od perioda kada su očevi prodavali decu zbog gladi?

- Na ostrvu Majot ova priča mogla bi bude da bude aktuelna i danas. Imam prijatelja, pisca, odande, koji kaže da se takve stvari dešavaju. Knjigu možemo čitati na više načina, naravno, kao roman o nasilju, socijalni roman, ali i roman o snazi reči. Ali socijalna komponenta je svakako važna. Razlike između bogatih i siromašnih u svim zemljama sve su očiglednije i veće.

* Kakvo je stanje na frankofonoj književnoj sceni, vrte li se iste teme, oseća li se zamor?

- U Francuskoj se sve priče okreću oko porodičnih ili nekih običnih ličnih priča. Recimo o paru kod kog sve funkcioniše odlično, a na kraju se završava loše. Ili priče o feminizmu. Zapravo, previše feminizma, ubija feminizam. Ako smo previše zaokupljeni samim fenomenom, ne borimo se ni za šta. Živimo u zastrašujućem svetu, pa se od nas traži politička korektnost. Ako smo belci, moramo da vodimo računa kada pišemo o crncu, ili ako smo orijentisani ka jednom polu, ne smemo da budemo prestrogi prema drugom... Francuska književnost je puna kompromisa i "korektnosti". Gubi se romaneskno.

* Pretvara li se u neku vrstu pamfletske književnosti?

- Ne bih rekao čak ni da je pamflet, jer to znači neku kritiku. U pitanju je prilično mlaka scena, na kojoj se ne dešava ništa značajno. Trenutno više čitam latinoameričku, špansku, portugalsku književnost...

* Kako ćete pisati kada budete morali da koristite svih 60 rodova, umesto klasičnih polova, koliko ih je konstatovao Evropski parlament?

- Verujem da ću do tada biti mrtav, u svakom slučaju u književnom smislu.

* Slažemo se da je rat u Ukrajini, kao i svaki rat, strašan, ali kakav je vaš stav prema antiruskoj histeriji u kulturi?

- To nas vraća na priču o "političkoj korektnosti". Naravno da smatram da je u pitanju apsolutna glupost. Kod nas govore čak da treba ukloniti statue ruskih umetnika. Umesto da se istorija objašnjava, ona se konstantno negira. Uraditi to sa Dostojevskim ili Tolstojem, nedopustivo je. Francuska ne sme da zaboravi da ima Selina, koji je uradio neke strašne stvari, ali je i napisao fantastičnu knjigu "Putovanje nakraj noći".

* Koliko su histerije opasne?

- Možemo mnogo da zastranimo, ali ishod ne zavisi, nažalost, ni od mene, ni od vas. Problematično je to što u poslednje vreme mnoge stvari zavise od manjina, koje se možda osećaju ugroženo, pa jače dižu glas nego drugi. Ta buka može da parališe ostale i stalno ih tera da se povlače. Sprečava nas da sukobljavamo stavove i gubi se kritičko mišljenje, što je opasno.

* Živimo u dobu gde sve više ljudi piše, a sve manje čita...

- Zbog kovida i karantina, svi su pomislili da znaju da pišu. Bio sam član nekog književnog žirija i, čitajući pristigle rukopise, imao sam utisak da čitam jednu te istu priču. Želeo sam tim ljudima da poručim kako moraju mnogo više da čitaju, da urone u nečiji tuđ univerzum, kako bi i sami mogli nešto smisleno da napišu. Da biste bili dobar pisac morate mnogo da čitate. Da biste napravili kućicu koja se drži na stubovima, morate da pokupite kamenje koje su ostavili klasici i veliki pisci. Kao Tolstoj ili Dostojevski. Kod nas, u Francuskoj, postoji talas za koji se koristi engleski termin feel good book - knjiga koja čini da se osećate dobro. Moja nova knjiga, koja će se pojaviti u septembru, upravo priča o tim ljudima koji nas nagone da se "ogrnemo" srećom.

Andrić, Meša i Brana

* Čitali ste nekog od naših pisaca?

- Nažalost još ne, ali se spremam za dela Andrića, Meše Selimovića i Branimira Šćepanovića.

"Gutači vetra"

* Koju ćemo vašu knjigu sledeću čitati na srpskom jeziku?

- Radni naslov prevoda je "Gutači vetra". Pojaviće se kod vas početkom sledeće godine.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

BAJAGINA SUPRUGA: Sve pesme posvetio njoj - u braku 40 godina