NEPRIJATNO IZNENAĐENJE: Građanima stigla rata usled moratorijuma - evo o čemu se radi

B.Caranović

08. 09. 2020. u 13:16

MNOGE klijente banaka prvih dana septembra sačekalo je neprijatno iznenađenje. Iako su prihvatili zastoj u otplati kredita i drugih obaveza, rate za kredite, za kreditne kartice i kamate za dozvoljeni i nedozvoljeni minus su skinute sa njihovih računa!

НЕПРИЈАТНО ИЗНЕНАЂЕЊЕ: Грађанима стигла рата услед мораторијума - ево о чему се ради

Foto I.Marinković

Verovatno veliki broj sugrađana nije obratio pažnju, pa bi trebalo da provere stanje na računu i utvrde da li je ispoštovana odluka u vezi sa moratorijumom na sve dugove do 1. oktobra, jer su bankarskom sistemu očigledno pobrljavili softveri, pa je novac skidan i kome je trebalo i kome nije.

Drugi moratorijum na otplatu dugova bankama, koji ističe na kraju ovog meseca, izgleda da je zbunio bankare mnogo više nego prethodni. Iako bi trebalo da je sada sve jednostavnije, klijenti različitih banaka žale se, i u većem broju nego u periodu od marta do maja, da su im banke pogrešno "skinule" ili oprostile dug.

- Otišao sam u svoju ekspozituru da se žalim jer je novac na koji sam računao ipak skinut sa računa i obećali su da je u pitanju greška i da očekujem povrat novca - kaže G. Ć. iz Kraljeva. - A što je najgore, i u avgustu mi je greškom uzeta rata za kredit, pa sam i tada zvao da mi novac vrate. Mojoj prijateljici pak koja je elektronski odbila moratorijum nije skinuta nijedna rata. Iz banke su joj rekli da razlog za grešku nije elektronska prijava, jer je svejedno na koji način se klijent izjasnio - putem interneta, lično ili telefonom.

Iz Udruženja banaka Srbije smatraju da svaki slučaj treba proveriti pojedinačno, a banke tvrde da će svaka greška biti ispravljena.

Konfuziju je verovatno unelo preklapanje dva moratorijuma, a naročito je zbunjujući deo u vezi sa kamatama za dozvoljeni minus. U prvom moratorijumu su prvog meseca po njegovom okončanju klijenti morali da plate duplu kamatu, ali u novom paketu NBS je naredila bankama da kamate iz avgusta i septembra rasporede na onoliko rata koliko je korisnicima ostalo do kraja otplate kredita. Tako su tokom prvog zastoja, martovska i aprilska kamata dodate junskoj i julskoj, dok je majska, koja je trebalo da bude skinuta sa kamatom iz avgusta, ušla u novi moratorijum.

PROBLEMI SA ČEKOVIMA
BILO je slučajeva u nekim bankama da klijenti koji su izabrali moratorijum nisu mogli da dobiju čekove, ili su morali da pokriju deo rate da bi ih dobili. Većina banaka nam je, ipak, potvrdila da se čekovi izdaju nesmetano svima koji ispunjavaju uslove za dobijanje čekova i izdavanje nije ni na koji način uslovljeno prihvatanjem zastoja u otplati obaveza. Kako kažu, obaveze klijenata vezane za moratorijum se posebno evidentiraju, pa nemaju uticaja na izdavanje čekova.

- Po prestanku moratorijuma, nastavlja se redovna otplata kredita, uz produženje roka otplate za broj meseci primene moratorijuma, a obračunata redovna kamata se ne pripisuje glavnici duga već se ravnomerno raspoređuje na preostali rok otplate - kažu u Komercijalnoj banci. - Klijenti koji su ušli u oba moratorijuma biće zaduženi tek po isteku i drugog, odnosno prve rate će im biti skinute tek u oktobru.

Ukoliko se do 10. avgusta građani nisu izjasnili da ne žele primenu moratorijuma na otplatu obaveza, moratorijum je automatski primenjen od prvog dana avgusta do poslednjeg dana septembra, uključujući i neizmirene obaveze koje su dospele u julu.

UOBIČAJENA NAKNADA

PROSEČNA kamata na dozvoljenoprekoračenje je 28,71 odsto, a na nedozvoljeno 36,30 odsto. U Srbiji ima oko 7,3 miliona tekućih računa, koje je otvorilo nešto više od pet miliona građana, a broj dozvoljenih minusa je približan. Podaci UBS pokazuju da je 231.780 tekućih računa skliznulo u nedozvoljeni minus. Prosečan iznos dozvoljenog prekoračenja je 46.644 dinara.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (3)

ČEKAJU PLAĆENI LUKSUZ: Stanari Kule vest 65 tvrde da zgrada još ne pruža obećane uslove života