FELJTON - NAJBOLJI POZNAVALAC USTAVNOG PRAVA U SRBIJI: Slobodan Jovanović nikad nije pripadao nijednoj stranci

Vasa Čubrilović

21. 02. 2023. u 18:00

GOVOREĆI o Srpskom kulturnom klubu pogrešio bih, ako ne bih kazao nekoliko reči o vodećim ljudima u Klubu.

ФЕЉТОН - НАЈБОЉИ ПОЗНАВАЛАЦ УСТАВНОГ ПРАВА У СРБИЈИ: Слободан Јовановић никад  није припадао  ниједној странци

Slobodan Jovanović, profesor Pravnog fakulteta, Foto "Vikipedija"

Odlučujuća ličnost je bio Slobodan Jovanović. Rekao bih o njemu nekoliko reči, ne samo zbog toga što je bio prets[ednik] Srpskog kulturnog kluba, nego što je bio jedan od najznačajnijih naučnih radnika u Srbiji prve polovine 20. veka; ličnost koja se kroz desetine godina mešala i u javni život najpre Srbije do 1918, posle i Jugoslavije do 1945. godine.

Slobodan Jovanović je bio sin Vladimira Jovanovića, poznatog javnog radnika Srbije iz druge polovine 19. veka, vođe liberala i jednog od ideologa omladinskog pokreta kod Srba šezdesetih i sedamdesetih godina 19. veka. Njegove radove sam čitao već kao đak. Pravnik po struci, Slobodan Jovanović se bavio ustavnim pravom, pa preko toga i političkom istorijom Srbije u 19. veku. Računao se među najbolje poznavaoce ustavnog prava u Srbiji, proučavao je i društvene doktrine u Evropi, pisac je mnogobrojnih rasprava iz ustavne i političke istorije Srbije u 19. veku, poznat kao jedan od najboljih stilista, pisaca u Srbiji svog doba. Imao je sklonosti prema lepoj književnosti. Na Beogradskom univerzitetu je desetinama godina predavao ustavno pravo i bio jedan od vodećih profesora na Pravnom fakultetu toga univerziteta. Kad sam došao 1919. na studije istoriskih nauka na Filozofskom fakultetu u Beogradu, Slobodan Jovanović je već važio kod nas đaka isto toliko kao dobar poznavalac političke istorije Srbije u 19. veku, kao i dobar poznavalac ustavne istorije zemlje. Docnije, kad sam i sâm 1930. prešao kao nastavnik na istorisku katedru na Filoz[ofskom] fakultetu Slobodan Jovanović mi je postajao bliži i poznatiji. U to doba on objavljuje svoje prve knjige iz istorije Srbije u 19. veku: „Vlada ustavobranitelja”, „Druga vlada Miloša i Mihaila”, posle „Vlada Milana Obrenovića”. Ovim knjigama Slobodan Jovanović postaje vodeći istoričar za proučavanje istorije Srbije u 19. veku. Tim više je postao blizak nama istoričarima.

NAUČNI radovi Slobodana Jovanovića iz istorije odlikuju se dobrim poznavanjem građe, oštrim zapažanjima o ljudima i događajima i naporima [da] kroz vlade pojedinih vladalaca osvetli svestrano privrednu, političku i kulturnu istoriju zemlje za vreme njihove vlasti. Iznad svega se cenio njegov književni stil u pisanju i bogatstvo izraza u rečniku. Među sobom govoreći mi mlađi istoričari, mnogo više smo cenili Slobodana Jovanovića kao naučnika i istoričara, nego svoje profesore sa istoriskih katedara.

Ja lično, cenio sam isto tako Slobodana Jovanovića kao istoričara naučnika uopšte.

Pročitao sam ne samo sve njegove istoriske radove i imao u svojoj biblioteci, nego i glavna dela iz prava. Tako, pažljivo sam još u ono doba čitao njegovo delo „O državi”, zatim „Ustavno pravo”, čini mi se i ustav od 1921. godine, kao njegova predavanja iz sociologije, i „Svetozar Marković”, i t[ako] dalje.

I na mene je ostavljao dubok utisak Jovanović, velika kultura, naučna erudicija, lepota stila u pisanju, širok naučni interes kad se tiče društvenih nauka uopšte. On je bio evropski obrazovan naučnik i to je pokazivao u svima svojim radovima. Ipak, meni njegov način obrađivanja istorije Srbije nije odgovarao. Mada se mnogo bavio i sociološkim temama i o tome pisao, Slobodan Jovanović nije imao pravog osećanja za društvena pitanja. To se najbolje osećalo iz njegovih radova iz političke istorije Srbije 19. veka.

Već sama periodizacija te istorije po vladarima, govori o njegovom nedostatku osećanja za kretanja društvena u Srbiji 19. veka. Kad govori o razvoju privrede i društva onog doba on je deskripter, utvrđuje činjenice, ali iz njih ne izvlači zaključke.

SASVIM drukčije postupa kad obrađuje ljude i pokrete. Slobodan Jovanović je bio i dosad ostao najbolji portretista ličnosti u Srbiji njegova doba. Samo, i tu se pokazuje u njemu više književni, nego naučno-istoriski pristup prilikom opisa i davanja sudova o istoriskim ličnostima, koje prikazuje u svojim radovima. Njega ni u nauci, kao ni u životu nisu privlačile jake ličnosti, livene od jednog komada; voleo je kontroverzne karaktere pune unutarnjih suprotnosti i slabosti. Ovu svoju osobinu najbolje je istakao u svojim studijama o vođima francuske revolucije i na Svetozaru Markoviću.

Između dva svetska rata Slobodan Jovanović je uživao veliki ugled među naučnim i intelektualnim krugovima uopšte – pre svega u Beogradu. Tome je doprineo mnogo i njegov živ, radoznao duh, njegova sposobnost da nađe veze sa ljudima raznih shvatanja i raznih stremljenja. Kao nastavnik je bio pristupačan studentima. Njegova predavanja su rado posećivana, zbog zanimljivosti izlaganja i širine zahvatanja problema, zatim i zbog svoje oštre naučne erudicije. Tome treba dodati njegov živ interes ne samo za književnost i sve kulturne pojave, nego i za javne poslove, pa razumeti širok krug poštovalaca, što se oko njega okupljao – posebice zadnjih desetak godina pred rat. Sve je to uticalo, da se Slobodan Jovanović kao pretsednik Srpskog kulturnog kluba javlja pred Drugi svetski rat kao uticajan činilac i na kulturnom i na političkom polju Srbije uoči Drugog svetskog rata. On će odigrati u tim vremenima zanimljivu ulogu. Želeo bih da dam o tome svoja zapažanja.

KAO SIN Vladimira Jovanovića – Slobodan Jovanović je od detinjstva prisustvovao pol[itičkim] razgovorima i sastancima svoga oca. Tako mi je jednom pričao da se seća kad ga je kao malog dečaka otac upoznao čini mi se u Rogaškoj Slatini sa Štrosmajerom. Docnije, kao svršeni pravnik, počeo je u Min[istarstvu] in[ostranih] dela koncem 19. veka da radi u komisiji za propagandu. Dakle, izrazito nacionalno-pol[itičkoj] ustanovi.

Zanimao se i za unutarnje političke odnose. Nikad nije pripadao nijednoj stranci u Srbiji, ali moj je utisak iz razgovora sa njim, da nije ni mogao pripadati.

Bio je te vrste javnog radnika naučnika i Jovan Cvijić. Samo, Cvijić je znao svoj domet u javnim poslovima zemlje. Znao je položaj i ulogu naučnika u životu jedne države 20. veka. Dobro je uočavao i pravio razliku između sebe i političkih pokreta i ljudi. U nauci je bio najjači: u rešavanju krupnih nacionalnih i državnih problema – on kao naučnik je smatrao ne samo da ima pravo, nego i dužnost, da svome narodu kaže svoje mišljenje o rešavanju problema, što stoje pred njim. On ih je iskazivao u svojim naučnim radovima, u sekcijama na Univerzitetu, kao nastavnik i naučnik, ali je izbegavao da pokušava putem političke akcije da sprovodi to u život metodama političkih stranaka i ljudi. I Cvijić je koncem Prvog rata, podlegao uticajima određenih političkih i kulturnih krugova jugoslovenskih u emigraciji i postao pretsednik „Jugoslovenske lige”. Ubrzo se uverio da politički tokovi u zemlji idu u drugom pravcu, povlačio ponovo u svoj strogo naučni krug zanimanja. Zato na konferenciji za mir u Parizu daje od sebe punu meru, štiteći u borbi oko granica interese nove jugoslovenske države.

SKEPTIK I KRITIČAR

SLOBODAN Jovanović, francuski đak, radoznao po prirodi, skeptik i kritičan prema svemu što je proučavao i zapažao, nesređenih pogleda na svet, suviše intelektualac, da bi bio političar, Slobodan Jovanović je celog svoga života bio više posmatrač i istraživač, nego aktivan učesnik u javnom životu Srbije u prvoj polovini 20. veka.

SUTRA: PROFESOR SKLON KRITICI ONIH KOJI SU NA VLASTI

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

EGZOTIČNA PONUDA NA AFRIČKOM MEDITERANU: Ovo ne smete propustiti - cene nikad niže!