ISTRAŽIVANJE POKAZALO: Dodir psa može da vas zaštiti od stresa koji tek dolazi

ISTRAŽIVAČI sa Univerziteta u Inzbruku u Austriji ispitali su ulogu fizičkog dodira u odnosu čoveka i psa, a rezultati studije ukazuju na to da maženje psa može da ublaži fiziološku reakciju organizma na stres.

Foto: Kolesnikov Sergii / Alamy / Profimedia

Naši kućni ljubimci nisu samo izvor druženja i privrženosti. Brojna istraživanja već su pokazala da kontakt sa životinjama može imati pozitivan uticaj na naše zdravlje i dobrobit. Maženje psa ili mačke, na primer, povezano je sa smanjenjem nivoa hormona stresa, a određeni efekti ovakvog kontakta mogu se uočiti i u mozgu.

Ipak, još nije u potpunosti jasno na koji način se ovi pozitivni efekti ostvaruju.

„Kućni ljubimci poboljšavaju raspoloženje i dobrobit svojih vlasnika, pružajući opipljive koristi koje prevazilaze njihove prvobitne utilitarne uloge. Nadovezujući se na ova saznanja, nastojali smo da razjasnimo psihobiološke mehanizme kroz koje ove koristi nastaju“, navode autori rada, predvođeni prvom autorkom Vanesom Kaufman, istraživačicom psihologije.

PET MINUTA SA PSOM, PA NOVI TALAS STRESA

Istraživanje je obuhvatilo 64 odrasla vlasnika pasa — 51 ženu i 13 muškaraca, prosečne starosti 34,1 godine — i njihove pse. Svi psi bili su zdravi i stari najmanje dve godine.

Učesnici su najpre bili izloženi zadacima koji su trebalo da izazovu stres. Od njih je traženo da u ograničenom vremenu odgovaraju na pitanja iz opšteg znanja ili da izvode aritmetički zadatak, odnosno da od zadatog broja odbrojavaju unazad određenim koracima. Tokom zadataka učesnike je daljinski pratio procenjivač koji im je davao negativne povratne informacije o njihovom učinku.

Nakon toga usledila je pet minuta duga pauza za oporavak. Jedna grupa učesnika mogla je slobodno da dodiruje i fizički komunicira sa svojim psom, dok je drugima to bilo onemogućeno jer je pas bio na povocu i van njihovog domašaja.

Posle pauze, učesnici su ponovo bili izloženi istom tipu stresnog zadatka.

Očekivano, testovi opšteg znanja i aritmetike izazvali su fiziološke znake stresa. Merenja elektrokardiogramom pokazala su povećanje srčane frekvencije i smanjenje varijabilnosti srčanog ritma.

Istovremeno, elektroencefalogram je pokazao promene u moždanoj aktivnosti: tokom stresa bili su potisnuti alfa moždani talasi, koji se povezuju sa opuštenošću, dok je bila povećana aktivnost beta talasa, povezana sa većom kognitivnom pobuđenošću.

Zanimljivo je, međutim, da učesnici koji su tokom petominutne pauze mogli da dodiruju i maze svoje pse nisu pokazali brži fiziološki oporavak od već doživljenog stresa. Ključni efekat pojavio se tek kasnije.

Kada su se učesnici ponovo našli pred stresnim zadatkom, oni koji su tokom pauze fizički komunicirali sa svojim psom pokazali su manje znakova fiziološkog stresa.

To sugeriše da dodir sa psom nije nužno ubrzao oporavak od prethodnog stresa, već je možda delovao kao svojevrsna zaštita od stresa koji je tek trebalo da usledi.

„Ovi rezultati ukazuju na to da dodirivanje sopstvenog psa ublažava telesni uticaj predstojećeg stresora i da vlasnici kućnih ljubimaca možda prirodno traže takav dodir kada stupaju u interakciju sa svojim ljubimcem. Stoga dodir može predstavljati važan mehanistički put kroz koji se predstojeće pretnje doživljavaju kao manje preteće, što potencijalno doprinosi širim koristima za dobrobit vlasnika kućnih ljubimaca“, dodaju autori.

Posebno je zanimljivo to što se fiziološke promene nisu poklapale sa subjektivnim procenama samih učesnika. Njihove ocene o tome koliko su bili pod stresom tokom eksperimenta nisu odražavale promene koje su istraživači zabeležili merenjem organizma, prenosi Sajens alert.

To otvara mogućnost da se deo efekata interakcije sa kućnim ljubimcima odvija na nivou fizioloških reakcija, bez toga da ih čovek nužno svesno prepozna.

Nalazi, dakle, ne pokazuju da će kratko maženje psa eliminisati stres, niti da fizički kontakt sa psom predstavlja univerzalnu zaštitu od stresnih situacija. Ali rezultati ukazuju na zanimljivu moguću ulogu dodira: on bi mogao da pomogne organizmu da na budući stres reaguje manje intenzivno.

Istraživanje je objavljeno u časopisu „Biological Psychology“.

(sputnikportal.rs)

BONUS VIDEO - IZBODEN MUŠKARAC U NOVOM SADU: Napadač mu prišao dok je izlazio iz auta

Preporučujemo

Dr Novosti

0 1

NAJNOVIJA STUDIJA: Ispijanje veoma toplih napitaka može utrostručiti rizik od raka jednjaka

26. 10. 2026. u 22:00

Panorama

0 0

VELIKO NAUČNO OTKRIĆE: Ovo je prvi vodozemac koji je stalno živeo u moru

27. 10. 2026. u 23:15

Dr Novosti

0 0

NAUČNICI DOKAZALI: Evo zbog čega borovnice i brusnice mogu da uspore starenje ćelija

27. 10. 2026. u 21:33

Dr Novosti

0 0

SEZONA GRIPA PRED NAMA: Koji su simptomi i kako se zaštititi od infekcije

21. 10. 2026. u 22:00

Svet

Bizarne beleške odale nastavnika matematike: Zverski ubio taštu, a telo sina (2) sakrio u frižider

2026-10-27 14:30:00

Svet

Monstrum iz šume: Snajperom ubio bivšu suprugu, pa njeno telo potapao u kiselinu

2026-10-27 11:07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije