UMESTO VIRDŽINA - "BIRANJE" POLA: U Crnoj Gori od 2011. do kraja 2020. rođeno 2.922 dečaka više nego devojčica

Biljana Dabić

06. 06. 2021. u 07:39

PRODUŽETAK porodične loze na Balkanu odvajkada se podrazumevao. Imati sina po svaku cenu, danas "omogućava" savremena medicina, a u prošlim vremenima u nekim porodicama bez muškog potomka, ulogu naslednika davali su jednom ženskom detetu, da bi lozu produžavala virdžina, žena u "koži" muškarca. Ta nasušna potreba za produženjem porodičnog korena je spona surovosti današnjeg i minulih vremena.

УМЕСТО ВИРЏИНА -  БИРАЊЕ ПОЛА: У Црној Гори од 2011. до краја 2020. рођено 2.922 дечака више него  девојчица

Stana Cerović, poslednja crnogorska virdžina

Jasno je da se zloupotrebljavaju prenatalni testovi i otkrivanje pola u ranoj trudnoći, rade selektivni abortusi o kojima se ne priča, jer za zdrav razum dovoljan je podatak da je u Crnoj Gori od 2011. do kraja 2020. godine rođeno 2.922 dečaka više nego devojčica, što je zabrinjavajući disbalans.

Predsednica Udruženja "Roditelji", u Podgorici, Kristina Mihailović ukazujeda u Crnoj Gori već dugo imamo trend igranja sa prirodom, što, prema njenim rečima "nikad ne izađe na dobro". Koliko je surovo današnje "biranje" pola, toliko je bilo surovo i vreme virdžina.

POSLEDNJA crnogorska virdžina, Stana Cerović, umrla je 2016. u staračkom domu u Risnu, u 85. godini. U dužoj listi osobenosti koje ima Crna Gora, fenomen virdžina sadrži mnoge zagonetke, i teško je razumljivi u ovom delu Evrope, a za druge kulture je i fascinantani tajnovit.

Po etnografskim mapama najviše primera zakletih devica je bilo upravo u Crnoj Gori. Ovo je rezultat dvogodišnjeg istraživanja profesorke Isidore Popović. U svom magistarskom radu "Virdžina Stana Cerović - Diskurs, moć i muškost", bavila se izučavanjem ovog fenomena, i to na predlog mentorke iz Brazila Deniz Gabrijel Vicel, na Univerzitetu UNICENTRO/PARAN.

- Fenomen virdžina je jedinstven i vezan isključivo za dinarski deo Balkanskog poluostrva, za planinske predele gde su uslovi za život bili izuzetno teški. To znači da nigde u svetu, osim na ovoj teritoriji, ne postoji fenomen virdžina kao regularna pojava sa specifičnim razlozima i uslovima za njihovo zavetovanje na večno devičanstvo - kaže Isidora.

PREMA saznanjima Isidore Popović, razlozi za taj zavet su bili različiti, a među njima su i pretnja od krvne osvete, prilikom koje, kao što znamo, samo muškarci mogu biti ubijeni, izbegavanje neželjenog venčanja, teški poslovi u surovim prirodnim uslovima koji su zahtevali mušku snagu.

Isidora Popović

- Sve to je uslovio poseban vid patrijarhata, koji možemo nazvati balkanskim, u kome je žena imala određenu i ograničenu ulogu, ali koje su u tom periodu (prva polovina 19. veka, kada imamo prve primere prema pisanim izvorima) žrtvovale svoje telo, navike, ponašanje u cilju rešenja "problema" zbog nedostatka muških potomaka i obavljanja "muških" poslova. Na kraju, dolazimo do nekih opštih tema koje svedoče o tome koliko smo kompleksna bića i koliko sve naše navike, običaji, identiteti su određeni pravilima koje društvo propisuje - navodi naša sagovornica.

VIRDŽINE su i za ovog istraživača velika zagonetka. U toku istraživanja ove jedinstvene pojave Isidora je, kaže, saznala dosta o našoj kulturi, istoriji, kao i o položaju žena.

- S obzirom na to da sam analizu fenomena virdžina svela na primer poslednje crnogorske virdžine Stane Cerović, koja ima sve te najznačajnije odlike, otkrila sam dosta neverovatnih stvari o njenom putu, to jest ostvarivanju da postane muškarac - kaže Isidora. - Po raznim reportažama o Stani, njenim intervjuima, zaključujemo da postoji taj njen ponos što je ostala u kući Cerovića, što nije otišla kao i sve druge žene, što ima ko da slavi slavu, radi muške poslove, priča o istoriji svog plemena i produži lozu porodice Cerović za samo još jednu generaciju. U jednom intervjuu sa holandskim antropologom Rene Gremoom, kada ju je pitao da li bi bilo nešto drugačije da joj je brat preživeo (mlađi brat Miloš je rano, kao mali preminuo), Stana mu je odgovorila sa setom i tugom: "Definitivno. Sve bi bilo drugačije", profesorka Popović prenosi Stanino razmišljanje.

UČENA DA "POSTANE" MUŠKARAC

STANA je bila peta, najmlađa kćerka u porodici gde nije bilo sinova, i koja je od malena učena da postane muškarac.

- Zbog toga je i dobila ime Stana, koje je po tradiciji davano u porodicama koje su htele da se rodi barem jedan sin, a ne toliko kćerki. Jedan veoma važan podatak koji se oslikava u jeziku i koji svedoči o tome koliko su za crnogorske familije bili bitni sinovi, koje kćerke ne doživljavaju kao, ako smem reći, potpuno ravnopravne sa sinovima, jer će one da se udaju i odu iz kuće. U tom njenom procesu postajanja virdžinom jedna od najjačih osobenosti, prisutne kod praktično svih primera virdžina, je mržnja prema ženama. E, upravo ta karakteristika me je najviše zatekla i ostavila poseban utisak u vezi sa ovom pojavom. Stana nikada nije prihvatala žene novinarke koje bi dolazile da je intervjuišu, one bi uvek sa sobom dovodile nekoga od muškaraca koji bi čitali pitanja, jedino tako bi im dala neki odgovor - objašnjava Isidora Popović.

PRIVILEGIJE I PATNJE

VIRDŽINE su zavetovane na večno devičanstvo, žrtvovale su svoje telo, ali i dokazivale koliku jačinu i spremnost moraju da podnesu živeći život muškog roda u telu žene. Zbog svih tih "muških" aktivnosti koje su obavljale,vremenom bi njihovo telo poprimilo mnogo muških karakteristika. Sa druge strane, u vremenima kad se žene nisu ni za šta pitale, virdžine su imale slobodu da idu kuda su htele, da budu u muškom društvu, odlučuju o svim bitnim stvarima porodice. Neke od njih su čak išle u rat. U njihovom životu, nije bilo baš mesta emocijama, osim jedne koja je bila naglašena i zajednička za sve virdžine - antipatija prema drugim ženama, pa čak i mržnja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

MATI SE BORILA KAO LAVICA: Mama Nataše Miljković u zatvorskoj bolnici, tata u novinama - a ona je živela sama sa sobom