Dejan Lutkić: Švindlerski “virus” se raširio po celom svetu i napreduje jezivom brzinom

Dejan Lutkić je glumac koji svoj umetnički put trasira sopstvenim izborima i autentičnim ulogama, pa tako nije među onima na kolosecima hiperprodukcije, jer ga ne možemo videti u svakom novom ostvarenju koje osvane na malim ekranima, ali su zato ona u kojima se pojavljuje dovoljno upečatljiva i atraktivna za njegov glumački habitus i uloge koje se pamte. Iako nije od onih kojima su intervjui prioritet u karijeri, serije „Švindleri“ i „Junaci našeg doba“, jesu dobar povod za ovu priču, koja osim novih glumačkih iskustava otkriva i neke lične stavove koji, u ovom trenutku, čine značajne segmente Dejanovog života i rada.

Producirate veoma kvalitetne projekte, u kojima ostvarujete iste takve uloge. Serija „Švindleri“ je, u tom smislu, najaktuelnija. Šta je bio najveći izazov?

Upravo njena autentičnost. Trudili smo se da bude drugačija i svoja. Nadam se da smo u tome i uspeli.

* Šta je vaša uloga ovog puta morala da ima, što do sada nijedna nije, pa ste se našli pred belim papirom na kome je, kao i u stripu, trebalo osenčiti prave boje portreta Otona Muhe?

Trebalo je napraviti dobar balans stilizacije i jednostavnosti. Sama uloga i nije bilatoliko zahtevna, koliko je bilo važno da se uklopi u stil za koji smo se dogovorili. Vrhunski prevarant, među svojim “kolegama” iz palanke. Bio je to lep zadatak.

* Čitav projekat je originalan, zasnovan na istoimenom stripu, inspirisan kultnim filmovima „Balkan ekspres“ i „Maratonci“. Šta je vaš najjači utisak, koji se iskristalisao tek kada je serija opravdala poverenje publike?

Upravo taj stil o kome govorim. Pre svega pisanja scenarija, preko režije, slike i glume. Pokušali smo da se odmaknemo od nečega što imamo priliku da stalno gledamo, a opet, da damo ljudima priliku da i oni uživaju zajedno sa nama. Strpljivo smo gradili sve, iako smo imali malo vremena za realizaciju, ali smo imali sjajnu ekipu koja je svim srcem bila uz projekat. To mi je bilo najvažnije, da svi koji rade “zagrizu” za ovu priču. Hvala Bogu na prilici koju smo imali.

* Šta je obeležilo rad na „Švindlerima“, a da je za vas novo iskustvo?

Jedinstvo ljudi u želji i potrebi da napravimo dobru stvar. To je nešto što ću zauvek pamtiti. Hvala im svima na tome.

* Kako bi izgledao strip vašeg života?

Možda kao mešavina “Mandraka” i “Modesti Blejz”.

* Epohe vam kao umetniku i te kako prijaju. Koju priželjkujete, jer se u njoj niste oprobali?

Veliki sam ljubitelj istorije, volim sve epohe, a omiljena mi je srednji vek. Možda ću nekada imati priliku da se oprobam i u njoj, videćemo.

* Da li vam ponekad više prija prošlost, posebno u današnjem vremenu sunovrata svih vrednosti, ili ste, ipak, uvek okrenuti ka budućnosti?

Trudim se da živim u sadašnjosti, ne u prošlosti i ne u budućnosti. Danas je najvažnije i danas se nikada neće ponoviti. Sutra će biti neko novo “danas”, ostavljam sutra na miru da radi svoje, a ja radim danas. Prave vrednosti gubimo onda kada prestanemo da ih negujemo. Veruj bez kolebanja, moli bez prestanka i čekaj bez prigovaranja, reče neko mudriji od mene. Neka tako i bude.

* Gledali smo vas i u „Junacima našeg doba“. Da li je taj projekat opravdao vaša očekivanja, ili su, ipak, stare serije Siniše Pavića neprikosnovene?

Siniša Pavić je uvek...Siniša Pavić. Najveći hitmejker televizijskih serija. Kada vam takav čovek kaže da je pisao ulogu za vas, o tome se ne razmišlja, bar sa moje tačke gledišta. Uvek mi je veliko zadovoljstvo da sarađujem sa njim.

* Da li su danas, nažalost, većinom švindleri junaci našeg doba, a ko su bili vaši, koji su uticali na vas privatno, a posebno u profesiji kojom se bavite?

Junaci našeg doba su individualna stvar. Svako od nas bira svog junaka, pa tako i ja imam svog.

* Kako se postavljate prema švindlerima u životu i poslu, i jeste li nekada poželeli da to umete da budete?

Nikada nisam poželeo da budem švindler, ni u jednom segmentu svog života. Svakodnevno se susrećem sa majstorima tog zanata, ali ne bih menjao svoj svet za taj. To je postala pošast gora od virusa koji nas je trenutno okupirao. Švindlerski “virus” se raširio po celom svetu i napreduje jezivom brzinom, a mi nismo ni svesni, nego se uklapamo u to i živimo sa tim. Videćemo dokle će nas to dovesti.

* Život, gluma, sazrevanje, godine i iskustva svakako donose promene. Šta je, uprkos svemu, ostalo isto, jer predstavlja vaš osnov, princip, stav koji čuvate i bez kog ne biste bili to što jeste?

Ljudi se menjaju kroz život. Sazrevaju i shodno tome menjaju stavove. Ni ja se ne razlikujem. Trudim se da živim po principu čoveka koji uči ceo život i unapređuje samog sebe. Svaki čovek je kao neobrađeni kamen, koji treba da se kleše do savršenog oblika. Mislim da tome treba da stremimo svi, pa ko dokle stigne.

* Da li ste se nekada uplašili da će vas gluma izneveriti, ili vi nju, a kako ste, ipak, stekli međusobno poverenje za ceo život?

Imao sam trenutke kada sam mislio da će se to desiti, ali razočarenja su deo života. Bitno je da kada padnemo, ustanemo i nastavimo dalje, naučivši nešto iz tog pada. Porazi su proces, deo puta koji vodi ka uspehu. A šta je uspeh, to sami biramo.

* Koji trenutak na sceni ili snimanju, aplauz ili reakcija publike, lični osećaj ili nešto sasvim drugo, su vam pokazali da je sve vredelo i odredili vaš put?

Osećaj kada znam da činim nešto dobro, kada osetim da probudim nešto lepo, bar kod jednog čoveka. To je osećaj koji me ispunjava i privatno i na poslu. Publika jako dobro zna da prepozna istinu, moja je dužnost da je saopštavam, a ne da “švindlujem”.

* Često igrate enigmatične, negativne, kompleksne, teške likove. Kakva enigma je vaša ličnost?

Veoma kompleksno pitanje. Pustimo vreme koje je pred nama da nam da te odgovore. Ima toliko toga, svaki dan je pun pitanja, a naše je da tragamo za odgovorima koji nas dovode do cilja.

* Niste otvorena knjiga. Ni medijski, ni privatno, ni kao glumac. Zbog čega?

Zašto bih bio?! Nijedan čovek ne treba da bude otvorena knjiga za ostatak sveta. Tako se i moje stranice pišu svakog dana, možda ćemojednom imati i napisanu knjigu sa zaključkom.

* Kada ste i privatno i profesionalno pali, šta vam je pomoglo da ustanete?

Vera mi je uvek pomagala da ustanem. Čovek treba da veruje i da bude strpljiv. Živimo u svetu u kojem je većina stvari instant. Brzina života nam oduzima dah i tera nas da upadnemo u kolotečinu. Svako od nas je poseban na sebi svojstven način i to je divno kod svakog čoveka. Treba da budemo mi, a ne neko drugi.

* Delujete kao vrlo zatvoren čovek. Šta proizilazi iz vaše samoće i ćutanja?

Volim da budem sam, volim da ćutim. Tišina me ispunjava i pomaže mi da se vratim samom sebi i da se iznivelišem.

* Kojim imenom ili emocijom nazivate sreću?

Nisam pesnik, da bih to stavio u jednu reč. Dozvoljavam sebi da ne znam.

* U susret novim ostvarenjima, šta možemo da najavimo i preporučimo publici?

U pripremi su nastavci serija “Švindleri” i “Junaci našeg doba”. Mislim da je to izvesno. Ima planova, ali o njima kad budu došli na red.