Dok trgovinski rat SAD sa Kinom i EU, i sukob sa Iranom drmaju berze: Kriptovalute mogu biti utočište u nemirnim vremenima

NovostiOnline

25. 01. 2020. u 19:57

Док трговински рат САД са Кином и ЕУ, и сукоб са Ираном дрмају берзе: Криптовалуте могу бити уточиште у немирним временима

Foto Free Images Pixabay

Od početka 2020. godine, cena kriptovaluta je značajno porasla zbog pogoršanja odnosa između SAD i Irana. Investitori smatraju da bitkoin i slične kriptovalute mogu biti „sigurno utočište“ za njihova sredstva
Od početka 2020. godine, cena kriptovaluta je značajno porasla zbog pogoršanja odnosa između SAD i Irana. Investitori smatraju da bitkoin i slične kriptovalute mogu biti „sigurno utočište“ za njihova sredstva u nemirnim vremenima i globalnim previranjima.

Prema proceni analitičara, 2020. godine na dinamiku kursa će uticati promene u pravilima „majninga“ kriptovaluta i novi amandmani u zakonodavstvu zemalja.

Početkom januara, za prvih nekoliko dana, cena bitkoina je porasla za 13 odsto — na 8,1 hiljadu dolara za kovanicu i time prvi put od novembra 2019. godine premašila cifru od 8.000 dolara. Ove podatke navodi portal „Koinmarketkap“.

Analitičar informaciono-analitičkog centra „Alpari“ Vladislav Antonov u razgovoru za RT objašnjava da je ova situacija vezana za reakciju investitora na pogoršanje odnosa između SAD i Irana. Američke trupe su 3. januara izvršile napad na Bagdad, tokom kog je poginuo iranski general Kasem Sulejmani. Kao odgovor na to, Iran je 8. januara napao američke baze u Iraku.

I KRIPTOVALUTE KAO ZLATO

Tradicionalno, tokom rasta geopolitičkih tenzija, investitori počinju aktivno da kupuju zlato kao pouzdano sredstvo za čuvanje novca. Antonov je istakao da je u poslednje vreme bitkoin takođe postao „zaštitno sredstvo“.

„Geopolitika utiče na kurs bitkoina. Ranije su kriptovaluta i zlato poskupljivali za vreme jačanje trgovinskog rata između SAD i Kine, kada je juan oslabio. Sada primećujemo da je povećana tenzija između Sjedinjenih Država i Irana takođe izazvala istovremeni rast cena zlata i bitkoina“, istakao je ekspert.

Bitkoin je 2019. godine poskupeo skoro za 94 odsto, sa 3,7 hiljade dolara na 7,2 hiljade dolara. Pritom je u julu cena kriptovalute nakratko porasla na 13 hiljada dolara. Prema rečima Vladislava Antonova, upravo pogoršanje trgovinskog sukoba između SAD i Kine sredinom godine je jedan od glavnih razloga za rast cena kriptovaluta. Međutim, već na jesen odnosi između dve zemlje su se stabilizovali i zato su kriptovalute pojeftinile.

KRIPTOVALUTA LIBRA

Prošle godine investitori su se zainteresovali za inicijativu Fejsbuka da pokrene sopstvenu kriptovalutu — libra. Optimizam učesnika na tržištu kriptovaluta takođe je nakratko potkrepljen izjavama kineskih vlasti o potrebi razvijanja blokčejn tehnologije, iako Kina još uvek zabranjuje transakcije kriptovalutama.

Ograničavajući faktor za rast cena kriptovaluta je i globalno regulisanje tržišta.

Tako je u junu Operativna grupa za finansijske akcije (FATF) u oblasti borbe protiv pranja novca pojačala kontrolu u ovoj oblasti. Sada na berzi kriptovaluta zemlje-članice Organizacije moraju otvoreno da predoče jedne drugima kompletnu informaciju o svojim korisnicima. U junu su sličnu meru preduzeli i u zemljama EU.

„Vlasti mnogih zemalja vide da se u kriptovalutama nalazi veliki novac, koji se nikako ne reguliše. Zbog toga se vlade trude da preduzmu kontrolu nad ovim finansijskim tokom i da ga učine transparentnijim“, istakao je rukovodilac analitičkog odseka „A markets“ Artjom Dejev.



rs.sputniknews.com

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije