Srpski kraljevi optočili zlatom mošti svetitelja

SVETI Nikola Mirlikijski jedan je od najpoštovanijih svetaca i na istoku i na zapadu hrišćanskog sveta. Zbog njegovih čudotvornih moštiju, koje se čuvaju u bazilici u Bariju, poklonici tokom cele godine opsedaju ovaj italijanski grad. Među njima je najviše Rusa, koji Svetog oca Nikolaja smatraju jednim od zaštitnika nacije, kao i Srba, koji ga na današnji dan proslavljaju kao krsnu slavu.

O snazi kulta sveca koji se poštuje kao dobročinitelj dece i pokrovitelj moreplovaca i putnika svedočili su i ogromni redovi u proleće 2017, kad su mošti iz Barija prenete na dva meseca u Moskvu. Za sve to vreme ispred Hrama Hrista Spasitelja su se od osam ujutro do devet uveče protezali kilometarski redovi poklonika, a Svetom Nikoli se prvi poklonio predsednik Vladimir Putin.

PROČITAJTE I: Rimska-bazilika-a-srpska-svetinja

Mnogi od hodočasnika u rukama su nosili kopiju ikone sveca koja se čuva u Bariju, jer je po predanju na njoj verno predstavljen njegov lik zabeležen na saboru u Nikeji. Malo ko od njih je znao da "čudotvorni obraz oca Nikolaja" potiče iz Srbije. Nju je kralj Stefan Dečanski u 14. veku darovao jedinoj katoličkoj bazilici u kojoj postoji pravoslavna kapela. Ona je opstala, uprkos crkvenom raskolu, kao znak izuzetnog poštovanja prema pravoslavnim Nemanjićima i njihovim neprocenjivim poklonima. Kao prvi srpski darodavac bazilike u srednjovekovnim hronikama Barija je zabeležen Stefan Nemanja.

Bazilika Svetog Nikole u Bariju

Najvrednije poklone je dao kralj Uroš Drugi Milutin, koji u spisima iz Barija titulisan kao Rex Sclavonie i Cesar Sclavonie, kralj Raške, Duklje, Albanije, Bugarske i jadranskog pomorja sve do reke velikog Dunava. On je dao da se napravi kapela od poda do plafona načinjena od ploča glame, mešavine srebra i zlata, jedinstvenog proizvoda tadašnje srpske metalurgije. U središtu te prostorije nezamislive vrednosti, koju je osvetljavalo dvadesetak velikih srebrno-zlatnih kandila i svećnjaka ljudske visine, nalazio se grob Svetog Nikole pod sarkofagom od srebra izrađenog u obliku časne trpeze i ukrašen reljefima i skulpturama s biblijskim predstavama.

PROČITAJTE I: Bazilika ispod koridora

U kapeli su se nalazili i drugi pokloni Nemanjića, precizno nabrojani u popisu od 5. februara 1362, za čije su pisanje upotrebljena četiri šivenjem spojena pergamenta, koji čine traku dugu 3,1 metar i široku 66 centimetara. Hroničar Beatilo tad je zabeležio izgled svetiteljevog groba:

- Velika časna trapeza od srebra, sa slikama svetitelja, potpuno ukrašena po gornjoj površini i poklopac od srebra ceo sa slikama svetih otaca sred četiri jevanđelista.

Kapelica iznad groba

Milutinovu kapelu počeo je da uništava 1481. kralj Ferante Prvi Argonski, koji je remek-delo seckao i pretapao da bi tim srebrom i zlatom isplaćivao najamnike, a krađu - do potpunog uništenja - nastavili su pojedini velikaši i biskupi. Hroničari bazilike u Bariju zabeležili su da su nesreće pratile počinioce tog svetogrđa i njihove porodice.

Ipak, jedan nemanjićki dar niko nije smeo da oskrnavi - ikonu koju je poklonio Stefan Dečanski. Ona je iznošena iz skrivnice samo kad je gradu pretila velika opasnost.

- Ta ikona se čuva s velikim obožavanjem u tajnoj kapeli trezora sa svetim relikvijama i odatle je nikada ne iznose, osim u retkim prilikama kada nastane velika suša ili se dese prevelike kiše. I pravo je čudo videti da uvek kada se velika sveta ikona javno izloži narodu, koji plače i kliče, odjednom počnu da padaju ili prestanu kiše - zabeležio je Beatilo.

Sve ikone Sv. Nikole rađene supo uzoru na dar Stefana Dečanskog

Građani Barija i danas ikonu smatraju zaštitnicom grada, a lik svetitelja na njoj je uzor za sve ostale živopise Svetog Nikole širom sveta.

POMORSKA TRKA ZA RELIKVIJAMA

MOŠTI Svetog Nikole se čuvaju u bazilici u Bariju od 9. maja 1087. godine. One su u ovaj hram, koji je tad pripadao Carigradskoj patrijaršiji, prenete zbog najezde Turaka Seldžuka iz vizantijskog grada Mire u Likiji. Već tada je vladao izuzetno snažan kult čudotvornosti moštiju, pa su mornari iz Barija i Đenove vodili pomorsku trku ko će prvi stići i uzeti relikvije da bi njima doneo sreću svom gradu.