Vojvođanske priče: Kad zašušti od damasta svila

KADA je davne 1871. godine Janoš Šmit doplovio Dunavom u Bezdan i u tadašnju “slobodnu kraljevsku varošicu”, sa oko 400 kuća, i doneo žakar razboje, nije ni slutio da će njima utabati evropski put svilenom damastu.

A došao je naizgled tako jednostavno i nenametljivo, kao što uostalom, dolaze svi ljudi sa vizijom.

Razboji, patentirani 1801. u radionici Žozefa Žakara u Lionu tada su bili poslednja reč tehnike. Koliko ih je umetnički tkač Šmit platio nije poznato, ali koliko god da su koštali, malo je naspram značaja koji su imali i tada, ali i vek i po kasnije.

Dobivši potporu države, sa obavezom da zaposli pet radnika, Šmit je napustio dotadašnji rad sa kudeljom i lanom i okrenuo se tkanju damasta od uvoznog, specijalno obrađenog lana iz Češke i Engleske.

I tako je sve počelo. A traje i danas. Samo što je tada ručno tkanje na žakar-razbojima bilo najsavremeniji način proizvodnje, a danas je to kulturno dobro, raritet koji i dalje živi na istom mestu, u fabrici “Novi Novitet - Dunav” u Bezdanu, jedinoj tkačnici svilenog damasta u Evropi.

* Ferika popravlja razboj

Kao i pre 146 godina, na dve špul mašine i 18 drvenih žakar razboja radi sedam iskusnih tkača, koji sinhronizovanim pokretima ruku i nogu stvaraju najkvalitetnije i nadaleko čuvene stolnjake, posteljinu, salvete... A za jedan istkan centimetar, potrebno je čak 28 usaglašenih pokreta. Ovim nesvakidašnjim plesom tkači godišnje istkaju od 500 do hiljadu kvadratnih metara svilenog damasta.

* Nekadašnji direktor daruje Tita omiljenom posteljinom / Foto Arhiva preduzeća

- To je kao vožnja bicikla, jednom kada se nauči, više se ne zaboravlja - ne podižući glavu od posla priča Ferika, majstor iza koga je četiri decenije rada u ovom zanatu. - Levom rukom brdom razboja nabija se gustina niti, desnom rukom trzajem pokreće čunak, koji nosi potku levo-desno po širini. Desnom nogom na šamli otvara zev. Levom nogom se diže i spušta šamla, koja ubacuje karticu dezena. Šamle ili podnoške su drvene letve, jedna do druge i ima ih osam. Noga klizeći prelazi sa jedne na drugu i svaku treba pritiskom odraditi za prepletaj žakar tkanja.

* Stolnjaci od bezdanskog damasta / Namotana svila na razboju

Posao mu je, međutim, nakratko prekinuo niko drugi do sam razboj, i za tren oka Ferika se popeo na gromadu visoku bezmalo tri metra.

- Kad zatreba, mi smo i majstori, i odmah popravimo ako negde zapne. Mada, razboji jesu stari, ali rade bez problema - dodaje Ferika silazeći. - Isto tako je i sa nitima, greške se odmah ispravljaju.

Tako nastaje svileni damast, koji u sebi ima i najkvalitetnije sirovine - mercerizirani pamuk, koji mora da ima 780 zavoja jer bi sve drugo pucalo, i rajon svilu, koja gotovo da se ne razlikuje od prirodne, a poseduje metalni sjaj i postojane boje koje ne blede i zbog toga se može nebrojano puta prati i iskuvavati.

* Majstor Ferika za razbojem pažljivo utka svaku nit / Foto J. L.

- Najpre se radi snovanje merceriziranog, beljenog, češljanog i gaziranog pamuka, numeracije 100/2. Pamuk ove prerade se nalazi na konusima, koji se postave na gater, na kome ima mesta za dve stotine takvih konusa - objašnjava Jelena Petković, direktorka preduzeća “Novi Novitet - Dunav”. - Postupak motanja je sa konusa od 200 niti, koliko ima u jednoj traci, dužine do 300 metara, a ona se vodi kroz vođicu i namotava na valjak snovaljke. Trake se slažu na valjak, a po završetku, premotavaju se sa valjka snovaljke na valjak razboja. Potom na red dolazi šodrovanje, odnosno, upredanje nit za nit pamučnog prediva, koje se radi prstima.

* Stari razboji, licencirani 1081. u Lionu, još rade

Koliko je to zahtevan posao, najbolje oslikava činjenica da na razboju širine 240 centimetara ima čak 11.400 niti prediva.

U bezdanski damast su tako utkaju i godine iskustva, ostvarene želje i nedosanjani snovi onih, koji ga decenijama svakodnevno tkaju. Zato za njega svi kažu da je poseban, da “ima dušu”.

A, tom njegovom dušom, oduševljeni su mnogi - od najviših zvaničnika, članova diplomatskog kora, do ugostitelja i domaćica istančanog ukusa. Jedan od njegovih najvećih obožavatelja bio je i Josip Broz Tito.

Bezdanci se sećaju da je Tito jednom prilikom prespavao u vili, na putu između Bezdana i Monoštora, i da je, čim se ujutru probudio, pitao domara na čemu je to spavao. Ovaj mu je u strahu odgovorio da u blizini postoji tkačnica svilenog damasta i izvinjavao se ako mu nije bilo udobno.

* Josip Broz sa predstavnicima bezdanske tkačnice / Foto Arhiva preduzeća

- Ja u životu na lepšem nisam spavao - u svom maniru rekao je maršal i od tada su sve njegove rezidencije širom zemlje bile opremljene damastom iz Bezdana.

Svilenim damastom opremani su austrougraski, potom i srpski dvorovi, rezidencije ambasadora, a daruje se i prilikom protokolarnih poseta. U moru svilenih stolnjaka, nadstolnjaka i posteljine, posebno mesto u tkačnici zauzima izrada jedne venčanice iz 1947. godine.

- Kada se majstor tkanja Jožef Taloši venčavao sa svojom suprugom Julijanom, to je bilo posleratno vreme, godine nemaštine i siromaštva, i u celoj tadašnjoj Jugoslaviji bilo je nemoguće naći belu tkaninu. Onda je majstor Taloši za svoju izabranicu istkao glat tkaninu od svilenog damasta, od koje je potom sašivena venčanica - sa setom priča direktorka. - Možete samo da zamislite kako je izgledala ta unikatna haljina. Gotovo svi Bezdanci su izašli iz kuće da vide belu venčanicu koja se tada mogla videti samo u filmovima.

* Mašina za snovanje pamuka

Kako je tada zaustavljao dah, tako i je i danas bezdanski damast sinonim za kvalitet, tradiciju i dobar ukus.

POSLE RATA ZADRUGA

PORED Šmitove radionice, u Bezdanu je bilo još manjih tkača koji su radili po kućama. Posle rata, 1951. godine, formirana je zadruga tkača, na čijim temeljima i danas radi preduzeće “Novi Novitet - Dunav”.

KULTURNO DOBRO SRBIJE

TKAČNICA svilenog damasta spada u kulturno dobro Republike Srbije, a nalazi se i na “Evropskom putu tekstila”. Pored nje, iz naše zemlje tu su jedino pirotski ćilimi.

- U toku je upis u kulturno nematerijalno nasleđe, a u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine, zaštićen je kao brend i spada u stare zanate - ističe ponosno direktorka Petković.