REHABILITACIJA NEDIĆA: Završna reč 11. jula, presuda do avgusta

DOKAZNI postupak i saslušanje svedoka u slučaju rehabilitacije Milana Nedića, premijera Srbije u vreme Drugog svetskog rata, okončani su u ponedeljak. Završna reč advokata zakazana je za 11. jul, posle čega će uslediti presuda, moguće već do avgusta.

Kako je naglasila sudija Anđelka Opačić, presudu neće izneti javno, već će je pismeno dostaviti predlagačima rehabilitacije u roku od mesec dana. Sud je, inače, odbio podneske koje je predložio zastupnik predlagača rehabilitacije, kao i saslušanje preostalih svedoka, među kojima je i Vladimir Ćatović. Ćatović je sudu predložen kao jedini svedok koji je mogao nešto da kaže o načinu na koji je Nedić preminuo.

Pročitajte još - REHABILITACIJA NEDIĆA: Sudija jedva smirila strasti

Poslednje, tročasovno ročište, uglavnom je proteklo u pokušajima svedoka, istoričara Aleksandra Stojanovića, da dokaže da je Milan Nedić odgovoran za izdaju zemlje, i pokušajima advokata Zorana Živanovića da ovu tezu opovrgne.

- Nedić snosi istorijsku i pravnu odgovornost jer je prihvatio stanovište okupatora da Jugoslavija više ne postoji i težio je da zaokruži Srbiju - rekao je Stojanović. - On se odrekao lojalnosti svom kralju i Vladi, koji jesu bili u emigraciji, ali su bili priznati faktor međunarodnog prava i punopravni član antifašističke koalicije. Vlast u Srbiji mogla je da donosi uredbe koje se odnose na snabdevanje ili funkcionisanje pošte, ali ne i uredbe kojima bi se menjao politički sistem. To je bilo zabranjeno Haškom konvencijom iz 1907. i suprotno Ustavu Kraljevine iz 1931.

Pročitajte još - Nastavak procesa po zahtevu za rehabilitaciju Milana Nedića

Sporne dve uredbe na koje je Stojanović mislio odnosile su se na organizovanje Srpskog državnog sabora, kao staleške skupštine. Njima su se advokat i svedok bavili punih sat i po, sve dok sudija nije odbila sva dalja pitanja na tu temu. Po ovim uredbama, koje nikad nisu stupile na snagu jer ih Nemci nisu dozvolili, Državni sabor imao bi savetodavnu ulogu. Sastojao bi se od delegata koji ne bi bili birani na izborima, već direktno na terenu, dogovorom.

KRITIKOVAO IZBEGLIČKU VLADU

STOJANOVIĆ se osvrnuo i na odnos između izbegličke Vlade i kolaboracionističkog premijera, i podsetio da je ova Nedića lišila generalskog čina. I sam Nedić imao je negativan stav prema Vladi, jer je nastala posle puča, 27. marta, koji je on smatrao uzrokom svih srpskih nesreća. Javno je napadao članove vlade jer su pobegli iz zemlje.