NEDAVNO je Albaniju pogodila serija snažnih zemljotresa u kojima je stradao veliki broj osoba, povređene su stotine ljudi, a srušene hiljade arhitektonskih objekata. Ovaj događaj otvara pitanja da li arhitektonski objekti u našim gradovima mogu da odole ovako snažnim potresima.


PROČITAJTE JOŠ - DNEVNIK ZABLUDA: Politika i urbanizam


Za vreme socijalizma, gradnju u Srbiji vodila su državna preduzeća, zadovoljavajući naglo narasle masovne potrebe stanovništva za stambenim prostorom. Arhitektonski objekti podizani su prema građevinskim standardima koji su garantovali kvalitet. Prekretnica u odnosu društva prema kvalitetnoj gradnji dogodila se devedesetih godina prošlog veka, kada su zakonima omogućene nadgradnje starih zgrada. U besparici, suočena sa nemogućnošću finansiranja održavanja i popravki građevinskog fonda, država je dozvolila nadziđivanje zgrada sa ravnim krovovima i njihovo pokrivanje kosim. Ovo je dovelo do masovne zloupotrebe kada su mnogi pohrlili da grade na ravnim krovovima - besplatnim lokacijama koje bi dobili "na poklon" prikupivši potpise stanara na ime saglasnosti o gradnji. Umesto pokrivanja zgrada kosim krovovima, preko noći su nikle dogradnje dva i više spratova. Ozbiljnije analize konstrukcije i temelja, tada ni kasnije, nisu predstavljale bitan uslov dobijanja građevinske dozvole, a nestručnim nadgradnjama naši gradovi su, građevinski, konstruktivno i likovno definitivno uništeni. Posledice pogrešne politike prisutne su i danas. Samo u Beogradu imamo na hiljade zgrada opterećenih loše nadzidanim etažama. Zgrade projektovane da imaju četiri sprata dobile su preko noći još dva i više, a nakon protoka vremena mnoge su nadzidane i drugi put što je ugrozilo njihovu već narušenu bezbednost.


PROČITAJTE JOŠ - DNEVNIK ZABLUDA: Mostovi - đubrišta 

Druga vrsta uništenja statike i seizmike zgrada je nestručno rušenje konstruktivnih stubova i zidova unutar objekata. Po pravilu, svaki novi stanar zgrade ruši zidove i prepravlja raspored prostorija po sopstvenoj volji. Poznat je slučaj vlasnika stana u prizemlju beogradske stambene desetospratnice koji je isekao dva noseća stuba i trajno ugrozio celu zgradu da bi "proširio" kuhinju! Poražavajuće, postoje na hiljade sličnih slučajeva koji su šire nepoznati i nisu procesuirani. Zato, krajnje je vreme da ove nepravilnosti dokumentujemo, izradimo katastar nepokretnosti sa ubeleženim promenama u unutrašnjosti svih objekata i donesemo strategiju njihovog povraćaja u prethodno stanje. Nažalost, Srbija je retka zemlja u svetu koja sprovodi politiku nekada takozvane legalizacije, a danas poznate kao "ozakonjenje". Ako nešto želite da gradite bez dozvole, možete slobodno, a posle podnesite zahtev za "ozakonjenje" vašeg protivzakonitog čina. Ipak, nestručna gradnja nije samo u domenu građevinarstva, već pre svega na planu krivičnog dela, jer predstavlja trajno ugrožavanje javne bezbednosti i života građana.