VLADO STRUGAR: Za Krležu su 1918. Srbi braća oslobodioci, a mnogo vremena docnije, srbijanske čete su okupacione

Vlado Strugar

07. 01. 2021. u 17:14

ВЛАДО СТРУГАР: За Крлежу су 1918. Срби браћа ослободиоци, а много времена доцније, србијанске чете су окупационе

Vlado Strugar / Arhiva

ANDREJ Mitrović reče da je Jugoslavija započela svoje postojanje kao država pomirenja. Zaista, tako je!

Mitrović je, da bi primerom objasnio pomirenje, spomenuo izvesnog Hrvata, višeg oficira, koji je bio na visokoj dužnosti u komandi austrougarskog guvernmana okupirane Srbije (1916-1918), i da se on javlja u danima ujedinjenja kao vojni stručnjak Zemaljske vlade u Zagrebu.

Srbija nije tražila da se tom dojučerašnjem neprijatelju oduzme punomoćstvo; ali je onamo, u Zagrebu, taj oficir bio javno porečen na svečanosti, koju Udruženje jugoslavenskih žena bejaše priredilo u čast srpskih oficira; naime, kad je poverenik za narodnu odbranu predstavio tog časnika kao svoga saradnika, mladi književnik Miroslav Krleža je dovikiuo s dna dvorane: "Dolje s njim"! Istog časa, Krleža je uhapšen sa još dvojicom socijalista.

Krleža je u socijaldemokratskom listu "Sloboda" (21. novembra 1918) objasnio zašto se usprotivio onolikom udostojenju jednog austrougarskog oficira: "Žalosno je što se našlo ljudi koji mi nisu dozvolili da svoj govor dovršim i da pozovem braću Srbe osloboditelje da nas doista oslobode od ovog junkerskog, crnožutog, sredovječnog sistema, nas bijednu domobransku i infanterijsku raju."

NAVEŠĆU i kako Krleža dolazak srpske vojske naziva u svom članku "Titova sedamdesetogodišnjica" (štampanom u knjizi "Spomenica Titu", JAZU, Zagreb, 1981, str. 49): "O stvarnom, neobično složenom slučaju političkog ujedinjenja SHS, s obzirom na način kako je političko ujedinjenje, u obliku svršenog čina oružjem, na temelju okupacije bivšeg austrijskog terena po srbijanskim, respektive savezničkim četama, bilo provedeno u djelo, partijska diskusija nije dala nikakve stvarne ni praktične direktive."

Koliko različito: onda, Srbi su braća oslobodioci, a mnogo vremena docnije, srbijanske čete su okupacione. Što je istinito prvo, kao neposredna reč o vlastitom doživljaju, ili poslednje, kao naknadno i svrsishodno političko izjašnjenje.

Čitajući ondašnje javne vesti i službena saopštenja, sudimo da je srpska vojska bila tražena da doće u Hrvatsku i Sloveniju da bi pomogla u zaštiti ovih pokrajina protiv italijanske armije koja je ušla i zaposela velik i dug pojas jugoslovenskog zemljišta (kao, dotad, austrougarsko područje). Bila je gotovo svuda dočekana kao bratska i slavna vojska.

PREMA napisu u listu "Obzor" (2. februara 1919), rekao je (dan pre) Anton Korošec, voća Slovenske ljudske stranke, pored ostalog: "Slovenci očekuju mnogo od srpskih intelektualaca u zajedničkoj borbi za Istru, Goricu i Trst. Želimo, da je srpskim intelektualcima naša slovenska zemlja isto toliko draga kao i Banat i Makedonija. Slovenci su zahvalni Srbiji i srpskoj vojsci, jer ona mnogo čini za obranu naše teritorije. Tomi pomaže mnogo i to što je na čelu srpske vojske vojvoda g. Mišić, koji je veliki pobornik za osloboćenje Slovenaca."

Verovatno će se jednom, pred sudom istorije, postaviti i ovakvo pitanje: Koje je od dva suparnička nastojanja najvećma proizvodilo politički razvitak monarhije (1918-1941), možda čak i republike (1945-1974): demokratski obrazac koji državi Jugoslaviji daje Srbija ili uslovljavanje Jugoslavije uobličavanjem samouprave Hrvata?

Ako će neki izučavalac tog razvoja ustanoviti da je prenošenje Srbije Jugoslaviji bilo uveliko uzrokovano i pomenutim hrvatskim uslovljavanjem, to bi valjda bio prvi stupanj čitavog iznosa, jer sav tok biva takav da se Srbija rastaje od svoga načela i iskustva, to jest, najzad pristaje da se Jugoslavija upravno preinači od države građana u državu nacija (ustanovljenjem Banovine Hrvatske 1939. godine).

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)