KOJE SU PRAVE RAZMERE KORONA VIRUSA U SRBIJI: Analiza podataka o smrtnosti u poslednjih 5 godina

Novosti online

02. 10. 2020. u 21:02

КОЈЕ СУ ПРАВЕ РАЗМЕРЕ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ: Анализа података о смртности у последњих 5 година

Foto D.Milovanović

U PRVIH pet meseci pandemije korona virusa, od marta do juna ove godine, u Srbiji je umrlo 1.786 ljudi više nego što je to bio prosek u istim mesecima tokom pet godina pre pandemije.

U istom tom periodu 573 osobe zvanično su preminule od korone. Ostatak od 1.213 života, ili "višak smrtnosti" o kome je govorio i epidemiolog dr Predrag Kon, za sada je prošao ispod radara. Kako? Zašto? I šta se zapravo desilo sa tim ljudima?

Sada je već postalo potpuno jasno da su brojke umrlih od korona virusa i u Srbiji, kao i širom sveta, veće nego što beleži zvanična statistika. To je potvrdio i sam dr Kon, inače član Kriznog štaba, koji je nedvosmileno naveo da je broj smrti čak tri puta veći od prijavljenog.

Kada se detaljno izračuna kretanje podataka o smrtnosti u našoj zemlji u proteklih pet godina i uporedi sa brojkama u godini pandemije, dobiju se šokantni rezultati.

Kada se posmatraju svi meseci pandemije, jul je, bez sumnje, bio najdramatičniji. Čak 1.662 ljudi više umrlo je u Srbiji samo tokom jula meseca nego u istom periodu u prethodnim, običnim godinama pre pandemije. Zato će jul ostati zabeležen u Srbiji kao mesec prave "eksplozije smrti", kada je korona našoj zemlji zadala svoj najteži udarac do sada.

Ništa manje nije alarmantna ni prosećna brojka za čitav period pandemije. "Višak smrtnosti" evidentan i u našoj zemlji. Tako je, prema zavničnim podacima, u periodu od marta do jula 2020. preminulo 43.764 ljudi, dok je u istom tom periodu od 2015. do 2019. godine prosek - 41.978.

Praktično, to znači da je u periodu pandemije - od marta do jula ove godine - zabeleženo čak 1.786 dodatnih smrti (smrti koje su iznad petogodišnjeg proseka). U isto vreme zvanična statistika zabeležila je da je od posledica Kovida 19 umrlo 573 ljudi. Ostatak od 1.213 života, takozvani "višak smrtnosti", za sada je prošao ispod radara.

Pred vama je detaljna analiza viška smrtnosti u Srbiji po mesecima od početka pandemije, pri čemu su podaci za period od marta do jula meseca 2020. godine upoređeni sa podacima za isti period pet godina unazad.

Svi podaci su zvanični i potiču iz arhive Republičkog zavoda za statistiku, dok su podaci o umrlima sa zvaničnog sajta covid.19.rs.

Šta je zapravo višak smrtnosti?

Ukratko, to je odnos broja smrti koje su bile očekivane u određenom periodu i broja smrti koje su se u tom istom periodu zapravo i dogodile.

Ovako se računa višak smrtnosti:

registrovan broj smrti u nekoj državi u mesecima 2020. godine u kojima vlada pandemija korona virusa

minus
prosečan broj smrti koji je u istim tim mesecima u istoj toj državi zabeležen u, na primer, 5 godina pre korona virusa
minus
zvaničan broj umrlih od korone u istoj toj državi u 2020.
jednako je
"višak smrtnosti" u toj državi u 2020. godini.

Kada se ova formula primeni na Srbiju počev od marta do danas, dobija se sledeća slika:

MART: Mesec bez viška smrtnosti

Početkom marta, tačnije 6. dana u ovom mesecu zabeležen je prvi slučaj korona virusa u našoj zemlji. Reč je bila o našem čoveku koji je došao iz Mađarske. Već u narednim danima broj zaraženih je počeo da raste, da bi prvi prijavljeni smrtni slučaj došao dve nedelje kasnije - 20. marta.

ZVANIČAN BROJ PREMINULIH OD KOVIDA U MARTU: 23

UKUPAN BROJ SVIH UMRLIH U MARTU: 8.189

PROSEČAN BROJ UMRLIH U MARTU TOKOM PROTEKLIH 5. GODINA: 9.366 (2015: 10.149, 2016: 8.478, 2017: 9.169, mart: 10.105, 2019: 8.933).

FORMULA ZA VIŠAK SMRTNOSTI: Od ukupnog broja umrlih u martu mesecu 2020. oduzme prosečan broj umrlih u martu mesecu za prethodnih pet godina i broj prijavljenih umrlih od korona virusa

VIŠAK SMRTNOSTI U MARTU 2020: Ne postoji. Zapravo u martu je umrlo manje ljudi nego što je petogodišnji prosek i to za čak 1.200.

Ali, korona virus se u martu tek zahuhtavao u našoj zemlji.

APRIL: Prvi pik i prvi "višak"

Upravo tako, virus je već sa prvim danima aprila krenuo uzlaznom putanjom - kako što se tiče broja zaraženih, tako i što se tiče broja umrlih. Srbija je uveliko bila u vanrednom stanju, pod policijskim časom, bolnice su bile pune, a tražio se najbolji mogući način da se epidemija što pre zaustavi.

ZVANIČAN BROJ PREMINULIH OD KOVIDA U APILU: 156.

UKUPAN BROJ SVIH UMRLIH U APRILU: 8.625.

PROSEČAN BROJ UMRLIH U APRILU TOKOM PROTEKLIH 5. GODINA: 8.312 (2015: 9.237, 2016: 7.837, 2017: 7.885, 2018: 8.345, 2019: 8.256).

FORMULA ZA VIŠAK SMRTNOSTI: Od ukupnog broja umrlih u aprilu mesecu 2020. oduzme prosečan broj umrlih u martu mesecu za prethodnih pet godina i broj prijavljenih umrlih od korona virusa

VIŠAK SMRTNOSTI U APRILU 2020: 8.625 - 8.312 - 156 = 157.

Već u drugom mesecu od pojavljivanja korona virusa u našoj zemlji primetan je "višak smrtnosti", da li su oni preminuli od korone direktno ili indirektno, saznaćemo tek kada dođu precizni podaci o uzrocima smrti. Bilo kako bilo, krajem četvrtog meseca, preživeli smo prvi pik i ušli u mesec kada je sve delovalo lakše.

MAJ: Neočekivani višak

U javnosti se početkom maja već uveliko spekulisalo da bismo se svi mogli vratiti u normalne životne tokove. Mere su sa smanjenim brojem zaraženih počele jedna po jedna da se popuštaju da bi se 15. maja prekinulo i vanredno stanje, nakon puna dva meseca. Sve je ličilo na vreme od pre, ljudi su se vraćali na poslove, saobraćaj je ponovo živnuo. U pozadini jedne pobede dešavalo se nešto ne tako očekivano.

ZVANIČAN BROJ PREMINULIH OD KOVIDA U MAJU: 64

UKUPAN BROJ SVIH UMRLIH U MAJU 2020: 8.602

PROSEČAN BROJ UMRLIH U MAJU TOKOM PROTEKLIH 5. GODINA: 8.418 (2015: 7.948, 2016: 8.611, 2017: 8.864, 2018: 7.718, 2019: 8.950).

FORMULA ZA VIŠAK SMRTNOSTI: Od ukupnog broja umrlih u aprilu mesecu 2020. oduzme prosečan broj umrlih u martu mesecu za prethodnih pet godina i broj prijavljenih umrlih od korona virusa

VIŠAK SMRTNOSTI U MAJU 2020: 8.602 - 8.418 - 64 = 120

Indirektne posledice korona virusa počele su da se ispoljavaju - ljudi su od straha da ne dobiju korona virus sve manje odlazili kod lekara za druge bolesti, vraćali su se normalnom životu, bilo im je dosta bolnica, vesti o smrti, a smrt se uprkos tome dešavala - više nego inače.

No, najgore tek sledi.

JUN: Korone nikad manje, smrti nikad više

U junu su se svi već opustili. Svadbe, krštenja, utakmice... Sve se vratilo u prvobitno stanje. Brojke koje su stizale bile su i više nego optimistične. Počelo se razmišljati o letovanjima, dok se zdravlje sa druge strane sve više zanemarivalo, ili bar to kažu brojke do kojih smo došli.

ZVANIČAN BROJ PREMINULIH OD KOVIDA U JUNU: 34

UKUPAN BROJ SVIH UMRLIH U JUNU 2020: 8.325

PROSEČAN BROJ UMRLIH U JUNU TOKOM PROTEKLIH 5. GODINA: 7.817 (2015: 8.177, 2016: 7.967, 2017: 7.896, 2018: 7.341, 2019: 7.705).

FORMULA ZA VIŠAK SMRTNOSTI: Od ukupnog broja umrlih u aprilu mesecu 2020. oduzme prosečan broj umrlih u martu mesecu za prethodnih pet godina i broj prijavljenih umrlih od korona virusa

VIŠAK SMRTNOSTI U JUNU 2020: 8.325 - 7.817 - 34 = 474

Krajem juna broj preminulih je naglo krenuo da raste, sve je vodilo u poznatom smeru - da nas je čekao novi pik. To se i desilo - neočekivano, dramatično. Broj dodatnih smrti otišao je nebu pod oblake.

JUL: Eksplozija smrtnih slučajeva

Šta se desilo u julu? Zdravstveni sistem je bio opterećen, broj onih koji su se javljali kao kovid pozitivni premašio je sve brojeve iz aprila, sistem je bio preopterećen, dolazili su sve veći crni brojevi, da bi jednog dana rečeno da je preminulo čak 18 ljudi od korona virusa.

I to je u tom trenutku zvučalo zastrašujuće. Ali to nije ni izbliza strašno kao apsolutne brojke.

ZVANIČAN BROJ PREMINULIH OD KOVIDA U JULU: 296

UKUPAN BROJ SVIH UMRLIH U JULU 2020: 10.023

PROSEČAN BROJ UMRLIH U JULU TOKOM PROTEKLIH 5. GODINA: 8.065 (2015: 8.752, 2016: 7.477, 2017: 7.772, 2018: 8.002, 2019: 8.322)

FORMULA ZA VIŠAK SMRTNOSTI: Od ukupnog broja umrlih u aprilu mesecu 2020. oduzme prosečan broj umrlih u martu mesecu za prethodnih pet godina i broj prijavljenih umrlih od korona virusa

VIŠAK SMRTNOSTI U JULU 2020: 10.023 - 8.065 - 296 = 1.662.

Ovih 1.662 smrti viška iz jula, i isto toliko izgubljenih života koji se, barem trenutno, zvanično ne pripisuju kovidu dokaz su da pandemija ubija na mnogi više način nego što biste i mogli da pretpostavite. Tek kada se sve završi, svet će moći jasno da vidi razmere i posledice panedmije koja nas je zadesila.

(Blic.rs)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (8)

Nezavisni Analiticar

02.10.2020. 22:57

Па сад... Пошто није било куге, великих богиња, колере, тифуса, или неке сличне болештине, рекло би се да се ипак ради о умрлима од короне. Осим тога, ако би се "вишак" прихватио као добра процена за број умрлих од короне, онда би то значило да смртност није била приближно 2%, него приближно 5%. Кинеске и немачке статистике из тог првог таласа накупљале су се управо на неких 5% смртности, ако се смртност гледа као број умрлих у односу на број оболелих. А ако је неко добар у вођењу статистика, онда су то Немци и Кинези. Дакле, ето објашњења зашто је смртност од короне, гледано статистички, била знатно нижа него у Кини. Ипак је то статистика, све то може да буде, али не мора да значи, него би изгледа заиста могло да буде. То би значило и да је регистрација оболелих била прилично успешна. Наравно, и то може да буде, али не мора да значи, него делује, макар била само статистика.

Zeljko

03.10.2020. 08:01

@Nezavisni Analiticar - A gde se ubrajaju oni sto su umrli od srca jer su imali stres zbog izolacije ili oni sto su sebi oduzeli život. Isto zbog Korone???

Aleksandar

02.10.2020. 23:59

Ja bih ovde uracunao porast broja stanovnika u zemlji. Mnogo vise gasterbajtera je doslo ove godine nego prosle i mnogo vise ih je ostalo u zemlji nego lane, zbog negostatka posla. Takodje bih uracunao promenu starosti stanovnistva i uticaj toga na broj umrlih. To bi promenilo broj za vrlo malo, ali bi pokazalo profesionalnost, koja nedostaje u ovoj jednacini. Jos par faktora bi se moglo ubaciti, kao smrtnost na odmorima, kojih ove godine nije bilo puno, ali duga je to prica. Mislim da porast broja umrlih ima veze sa nemogucnoscu dobijanja nege zbog prenatrpanosti bolnica (odlaganje nege). A to moze da pokaze kvalitativna analiza, koju ovi amateri nisu ni pomislili da rade...

Rada

03.10.2020. 06:58

Ni vaši brojevi za višak smrtnosti sa početka teksta (mart-jun 1786) se ne slažu sa podacima pri kraju teksta kad se saberu pojedinačno vrednosti mart-jun dobije se oko 751. Pošto je višak smrtnosti u julu 1662, onda višak za period mart-juli treba da bude 2413 a ne 1786. Kao što vidite, ni vi sami se niste baš snašli sa brojevima. Drugo, sedenje kod kuće i nedostatak kretanja zbog karantina su mnogim dijabetičarima i kardiovaskularnim bolesnicima, uz povećan stres zbog epidemije, pogoršali stanje i tu sigurno ima dodatnih smrti. Treće, zbog rada bolnica u kovid sistemu, mnogi bolesnici nisu na vreme stigli do lekara. Sve to zahteva obimniju analizu, pitanje koliko je sada to moguće jer epidemija nije završena.

Bonaparta

03.10.2020. 09:22

Pitajte koga got hoćete od lekara svi će vam reći pouzdana i 99,99% sigurno da se utvrdi od čega je neko umro OBDUKCIJA. Znamo da je obdukcija ZABRANJENA od strane SZO, jer to nekom ne odgovara, a da li su ti drugi umrli od korone ili neke druge bolesti nikada nećemo pouzdano saznati. Izme li se u obzir da u Srbiji 40000 ljudiumre od srčanih problema da li su oni umrli od korone ili od srca. Treće lično znam da su dvoje mojih prijatelja imali smtni slučaj, bližnji su im bolovali o kancera i u bolnici su INSISTIRALI da upišu da su umrli d korone iako su ljudi bili negativni.

Protiv Masakriranja Leseva

03.10.2020. 16:16

@Bonaparta - Зашто би се радиле уопште обдукције кад год неко умре? И шта би се тиме доказало? На пример неко је имао запаљење плућа карактеристично за корону, али је био негативан на тесту, што значи да није било вируса короне у грлу и носу, и сада, да би се неком доказало да је узрок нечије смрти корона, сада треба сецкати умрлог човека како би се нашао вирус короне у плућима. Некако не иде. А нема ни разлога да се то ради. Чему масакрирање умрлих, помоћу обдукције, да би се нечије неверовање оповргло? Обдукција се ради када није јасан узрок смрти, а постоји неки нарочито важан разлог да се узрок смрти утврди непобитно, с тим да ни после обдукције није увек сасвим сигурно утврђен узрок смрти. Понекад, сасвим ретко, чак ни обдукција не даје одговор на питање шта је био узрок смрти. Овде, у огромној већини случајева, разлог за обдукцију ни не постоји, јер је узрок смрти јасан. Нема разлога мрцаварити без разлога мртве људе да би се неко у нешто уверио. Ово је слободна земља. Нека свако верује у оно у шта жели да верује, али извесно поштовање према умрлима треба да постоји, и не треба се хватати за нож ради сецкања мртвих људи, без неког нарочито важног разлога.

Amarcord

03.10.2020. 12:50

Статистка може свашта да покаже али и не мора. Ево и из наведених података види се да је смртност била повећана 2015. а нико не тражи објашњење за то с друге стране не значи да је тада била нека смртзоноста зараза . Опет, ове године имамо невероватан број саобраћајних несрећа и због тога се такође нико не узбуђује. Срби су чудо над чудима !