ISTORIJSKI DODATAK -RADNICI IZLAZE NA ULICE: Manifestacije nezadovoljstva opštim stanjem u Jugoslaviji

Nebojša Vladisavljević

19. 06. 2021. u 17:14

ZAMRZAVANJE plata u vreme rasta inflacije i pada životnog standarda bili su okidač za početak protesta delova radničke klase. Dvadeset četvrtog maja je oko 400 rudara iz Đurđevika, rudnika u Živinicama u severoistočnoj Bosni, krenulo peške ka Beogradu.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК -РАДНИЦИ ИЗЛАЗЕ НА УЛИЦЕ: Манифестације незадовољства општим стањем у Југославији

Policijski kordon ispred Savezne skupštine

Petodnevni štrajk u rudniku i protesti ispred opštinske skupštine nisu bili uspešni jer uprava rudnika, spremna da isplati više zarade, nije mogla da to učini zbog odluke o zamrzavanju plata. Rudari su zato odlučili da izvrše pritisak na savezne funkcionere. Tokom sedamdeset kilometara dugog marša do Zvornika mnogi su odustali zbog iscrpljenosti.

Preostalih 300 rudara ukrcalo se na voz za prestonicu, posebno organizovan za njih od strane saveznih vlasti. Razgovori koji su usledili sa najvišim funkcionerima Savezne skupštine i sindikata trajali su satima i završili se prihvatanjem rudarskih zahteva.

Za razliku od ranijih poseta različitih grupa Saveznoj skupštini, taj događaj je privukao medijsku pažnju širom zemlje. Slike iscrpljenih rudara u izlizanim uniformama i sa šlemovima, kao i Titovim slikama i jugoslovenskim i partijskim zastavama, ostavile su snažan utisak na širu javnost.

TAJ DOGAĐAJ bio je tek najvidljiviji u nizu rudarskih protesta izazvanih zamrzavanjem plata. U maju i junu štrajkovi su izbili u više rudnika, ponekad praćeni marševima do regionalnih administrativnih centara. Rudari iz Magure, malog rudnika blizu Lipljana na Kosovu, organizovali su štrajk i onda pešačili trideset kilometara do Prištine kako bi preneli zahteve visokim pokrajinskim funkcionerima.

Radnici „Borova“ upadaju u Saveznu skupštinu

Drugi štrajk, koji su organizovali radnici iz rudnika Soko nedaleko od Niša, završio se u Beogradu, u republičkoj skupštini. Rudari iz Breze blizu Sarajeva stigli su pešice u grad i kasnije napustili pregovore, nezadovoljni odgovorom visokih republičkih funkcionera. Rudari iz Kreke, Kaknja i Lipnice, rudnika u Bosni, takođe su organizovali štrajkove zbog plata. Iako je zamrzavanje plata bilo neposredni povod za izbijanje rudarskih protesta, ključni uzroci su dugotrajni problemi u rudarstvu u celini i sumorni izgledi za budućnost.

Imajući u vidu teške uslove rada u ovoj industrijskoj grani, zamrzavanje plata je bilo očigledno previše za rudare.

NAJOZBILJNIJI PROTEST odigrao se u Beogradu 17. juna, kada je oko 3.000 metalskih radnika „Zmaja“, fabrike poljoprivrednih mašina, marširalo ulicama glavnog grada i onda demonstriralo ispred zgrade Savezne skupštine. Poput rudara iz Živinica, učesnici protesta nosili su Titove slike i jugosloven ske i partijske zastave i pevali jugoslovensku himnu. Međutim, uzvikivali su i slogane kao što su "Lopovi", "Hoćemo promene", "Hoćemo hleba", "Naša deca su gladna" "Dole crvena buržoazija", "Dole Savezna vlada" i "Prodali ste Tita".

Posmatrači su aplaudirali učesnicima marša, a neki su se i pridružili koloni. Mnogi su se kasnije priključili demonstracijama uprkos pokušajima policijskih snaga da ih odvoje od radnika.

Ispred zgrade Savezne skupštine, radnici su odbili da pošalju delegaciju na razgovore sa visokim saveznim funkcionerima i zahtevali da oni govore radnicima. Masa je onda zviždala govornicima i ismevala ih, uključujući predsednika Savezne skupštine i zamenika predsednika savezne vlade.

Radnici su se kasnije povukli sa trga, pošto su dobili garancije za veće plate i subvencije za fabriku. Sličan protest odvijao se ispred opštinske skupštine u Mariboru, u severoistočnom delu Slovenije, gde su hiljade radnika fabrike automobila TAM demonstrirale zahtevajući više plate i zviždale "crvenoj buržoaziji". I radnici „Zmaja“ i TAM-a neposredno su za svoje probleme krivili saveznu vladu.

OKO PET HILJADA radnika „Borova“, velikog proizvođača obuće iz istočnog dela Hrvatske, 6. jula 1988. godine, odvelo je proteste korak dalje. Posle štrajka i neuspelih pregovora sa direktorima preduzeća i opštinskim funkcionerima, krenuli su ka Beogradu autobusima i kamionima prekrivenim Titovim slikama i zastavama federacije i partije. Zahtevali su veće plate, subvencije za svoju fabriku, smanjenje birokratije i smenu direktora preduzeća.

Nezadovoljni početkom razgovora sa visokim saveznim funkcionerima, protestovali su ispred zgrade Savezne skupštine. NJihovi slogani bili su isti kao i oni od pre samo tri nedelje: "Lopovi", "Napolje". Pošto su uzalud čekali da im se obrate visoki funkcioneri, radnici su nadjačali mali policijski kordon i upali u zgradu Savezne skupštine.

Policijske snage nisu upotrebile silu protiv radnika koji su se, donekle zbunjeni razvojem događaja, mirno povukli iz zgrade. Kao i radnici „Zmaja“ pre njih, okončali su protest posle prihvatanja njihovih zahteva.

Svega deset dana kasnije 1.500 "Agrokomerca", velikog poljoprivrednog kombinata iz severozapadne Bosne, centra velikog skandala i pronevera koji su uzdrmali političku klasu Bosne i Hercegovine 1987, stiglo je u glavni grad da održi još jedan protest. Osim viših zarada, zahtevali su da savezna vlada sredi situaciju u fabrici posle skandala.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)