MORAJU KOD LEKARA, ALI GA NE POSEĆUJU: U više od dve trećine domaćinstava u Srbiji žive ljudi stariji od 65, a u 30 odsto su samci

J. Ž. S.

10. 06. 2021. u 11:28

U VIŠE od dve trećine domaćinstava u Srbiji žive stariji od 65 godina, a čak trećinu čine samci.

MОРАЈУ КОД ЛЕКАРА, АЛИ ГА НЕ ПОСЕЋУЈУ: У више од две трећине домаћинстава у Србији живе људи старији од 65, а у 30 одсто су самци

Foto Tanjug

Situacija sa starijima na selu je još dramatičnija. Oni su pored toga što im je krštenica odavno požutela još i narušenog zdravlja, a suočavaju se i sa brojnim preprekama u ostvarivanju zdravstvene zaštite.

Rezultati istraživanja objavljenog u Posebnom izveštaju o diskriminaciji starijih, poverenice za zaštitu ravnopravnosti, pokazali su da 43 odsto njih ima potrebu za lekarom, ali ga, nažalost, nisu posetili. Sa poteškoćama u kretanju bori se gotovo polovina starijih ljudi na selu, a tri odsto je stalno u postelji ili u kolicima. Subjektivni osećaj života starijih na selu je sumoran i svaki četvrti smatra da živi loše ili veoma loše, dok za većinu život nije ni dobar ni loš.

- Stari na selu su u većem riziku od socijalne isključenosti nego od gubitka funkcionalnih kapaciteta za brigu o sebi. Većim delom su izvan institucionalnog sistema usluga za pomoć i podršku starijoj populaciji, a njihov oslonac su neformalne usluge, pomoć i podrška.

Očekivanja od države im nisu nerealna i baziraju se na položaju i uslovima života - stoji u Izveštaju.

Najveći broj ocenjuje da nikada nisu bili izloženi diskriminaciji (56,4 odsto), petina ponekad, 11 procenata veoma retko, a svega 7,3 procenata ispitanika navode da su često izloženi diskriminaciji.

U gradovima je situacija potpuno drugačija. NJima je neophodna nega u sopstvenom domu, ali i veća dostupnost zdravstvenih i usluga javnog prevoza. Aktuelnu potrebu za podrškom ima 27 odsto, a jedna trećina starijih je u toku 2017. godine imala potrebu za negom u svom domu.

- Kada je reč o dostupnosti usluga starijim sugrađanima, postoji relativno dobra informisanost o institucijama za pomoć i podršku i to bolja informisanost o zdravstvenim uslugama nego o socijalnoj zaštiti - piše u izveštaju.

- Javni prostor i objekti, kao što su pošte, banke, centri za socijalni rad, potpuno su nepristupačni za 16 odsto starih. Bez mogućnosti javnog prevoza u gradovima u kojima žive je 17 procenata, a u gradovima gde postoji, javni prevoz je nedostupan za petinu.

Istraživanje Crvenog krsta Srbije je pokazalo, da 66 odsto starijih ima decu koja žive na većoj udaljenosti od njih, a 18 procenata nema decu, što znači da ponekad nemaju na koga ni da se oslone. Ne treba zaboraviti da kod "starijih" osoba koje žive na selu njihova deca takođe spadaju u kategoriju starijih. U čak 63 odsto domaćinstava nema mlađih od 65 godina.

Bela kuga i migracije umanjuju mogućnost porodične podrške u starosti. Jedan od izazova je i to da više od polovine starijih poseduje obradivu zemlju, ali 42 odsto obrađuje samo okućnicu, jer nisu u mogućnosti da rade sve dok samo 14 procenata daje svoju zemlju u zakup.

Kada je u pitanju posedovanje potrošnih dobara vrlo je interesantno da 80 odsto njih ima radio, televizor, zamrzivač, mašinu za veš, a postavlja se pitanje šta je sa ostalih 20 odsto. Mnogi od njih su to imali, ali siromaštvo i tranzicija doveli su do toga da nisu mogli da obnove ili poprave pokvarene ili zastarele aparate.

Vremešni žitelji seoskih sredina su često nezadovoljni odnosom opštinskih službi prema njima u oko 13 odsto slučajeva, nešto manje je nezadovoljno odnosom u zdravstvenim institucijama i ostalim institucijama u gradu. Oko devet procenata starijih od 65 smatraju da se ukućani prema njima ponašaju neadekvatno, što ukazuje na to da su potrebne edukacije na temu starenja i starosti svih službenika u javnim službama.

Foto P. Milošević

ČETVRTINA EVROPLJANA - NA SELU

PODACI pokazuju da približno četvrtina stanovništa Evrope živi u ruralnim oblastima, kao i da je u većini zemalja starenje u ovim oblastima brže i izraženije nego u urbanim sredinama. Istovremeno, u mnogim evropskim državama udeo osoba starijih od 65 godina u populaciji je viši na selu nego u gradu. Svetska zdravstvena organizacija ukazuje da globalizacija olakšava mlađim osobama da migriraju u oblasti koje karakterišu privredni rast i socijalni razvoj, dok stariji ostaju u ruralnim sredinama koje se ne razvijaju i dodatno su lišeni tradicionalnih porodičnih struktura podrške i pomoći.

OD DRŽAVE VIŠE OČEKUJU

KADA je reč o očekivanjima od države, najveći broj ispitanika smatra da bi veću pažnju trebalo posvetiti brizi za starije, kroz pomoć i usluge, kao i osiguranju njihove bolje zdravstvene zaštite. Relativno veliki broj ispitanica svoje zdravstveno stanje vidi kao zadovoljavajuće (37,9 odsto), dok kao loše ili veoma loše ocenjuje 41 procenat starijih žena. Najveći broj ima hronične bolesti i stanja koja izazivaju bol, a zatim slede poteškoće u obavljanju fizičkih aktivnosti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)