Na određeno radi oko 9.000 prosvetara, u školama decu nema ko da uči: Fale predavači matematike, fizike, hemije, a male plate rasteruju profesore

B. Borisavljević

21. 01. 2020. u 14:00

На одређено ради око 9.000 просветара, у школама децу нема ко да учи: Фале предавачи математике, физике, хемије, а мале плате растерују професоре

Profesori informatike deficitarni Foto P. Milošević

Na određeno radi oko 9.000 prosvetara, ali i dalje postoji problem u školama sa nedostatkom kadra. Fale predavači matematike, fizike, hemije...
U BEOGRADSKIM osnovnim i srednjim školama oko 9.000 učitelja i profesora radi na određeno vreme. Prema najavama ministra prosvete, oni će biti primljeni u stalni radni odnos, što će im doneti sigurnost, bez strepnje da im ugovor neće biti produžen posle godinu dana. Kako je reč o kadrovima koji su već u sistemu, promena njihovog radnog statusa neće rešiti problem nedostataka prosvetara, posebno profesora matematike, hemije, fizike, biologije, engleskog, nemačkog, pa i latinskog jezika.

Prema rečima Slobodana Brajkovića, predsednika Sindikata radnika u prosveti, profesori koji rade na određeno imaju od osam do deset godina radnog staža. On ističe da je reč o mladim ljudima, uglavnom ženama, koje su zbog nerešenog pitanja radnog mesta godinama odlagale zasnivanje porodice. Ipak, kako ističe, njihovo primanje u stalni radni odnos neće popuniti "katedre" koje su prazne.

- Osim profesora matematike i informatike, koji su već dugo deficitarni, jer imaju po dva-tri puta veće plate u IT firmama, sada se evidentira i manjak predavača hemije, fizike, biologije, engleskog, nemačkog jezika - kaže Brajković. - Svi oni imaju mnogo bolje uslove, ali i znatno veću zaradu u institutima, radu na projektima, kao prevodioci. Uskoro neće imati ko deci da predaje ove predmete. Prošle godine se za hemiju prijavilo samo dvoje kandidata, dok na matematici gotovo i da nema onih koji žele da rade u školama.

Naš sagovornik ističe da postoji mogućnost "prekvalifikacije", ali je malo onih koji se odlučuju na taj korak. Da bi uzeli dnevnik u ruke, potrebno je da polože predmete koji su neophodni za rad u školi - pedagogiju, psihologiju, pedagošku psihologiju, metodiku i održavanje praktične nastave. Razlog za slabo interesovanje je, verovatno, i finansijski momenat, jer kandidati sami plaćaju doškolovanje, a kako navodi Brajković, cena je oko 120.000 dinara.

Matematiku, fiziku, informatiku, nemački i engleski jezik u nekim školama predaju nestručni nastavnici. Iako imaju znanje da drže nastavu, pravno i uskostručno gledano, nemaju formalne kompetencije. Prema podacima Ministarstva prosvete iz 2018. godine, a koje su dostavili direktori škola, u Srbiji je bilo oko 1.000 nestručnih nastavnika, koji su učili oko 27.000 osnovaca.

Ministarstvo je na jednom skupu o nedostatku nastavnog kadra u školama iznelo podatke koji su pokazali da ima 457 nestručnih nastavnika matematike, fizike - 239, informatike - 109, 133 nemačkog jezika - 133 i engleskog jezika - 48.


DNEVNIK SAMO UZ MASTER

Dekan Biološkog fakulteta prof. dr Željko Tomanović kaže da ne postoji zaseban pedagoški smer na fakultetu, već se studenti opredeljuju posle završetka osnovnih studija.

- Da bi predavao u školi, kandidat posle završenih osnovnih studija mora upisati master, koji traje godinu dana - kaže profesor Tomanović. - Godišnje od pet do deset kandidata izabere ovaj master program.





Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Niko

21.01.2020. 14:31

Koliko to treba godina da ide na fakultet, da bi mogao predavat u srednjoj skoli ili fakultetu?? Na mega densu je to od 3-6 meseci

Taki

22.01.2020. 16:45

Nas Pravilnik ne dozvoljava da npr. dipm.ing.elektrotehnike predaje matematiku u osnovnoj skoli. Ako predaje, na zameni je i vodi se kao nestrucan kadar. Jeziva birokratija i nimalo prakticnog uma.Promenite Pravilnimk!!