JAKA I ČVRSTA MERA VREDNOSTI: Srpsko društvo u vremenima koja dolaze mora biti društvo znanja, kompetencija i kreativnosti

Ivan Negrišorac

05. 07. 2022. u 12:44

DA je u vremenu modernizma i postmodernizma, pa i u vremenu tranzicije i suočenja sa izazovima globalizma, opstanak svake društvene zajednice i nacionalne kulture moguć pre svega kao oblik najviše kreacije do koje dolazi takva zajednica, to je postavka koja ne bi trebalo da izaziva velike nedoumice.

ЈАКА И ЧВРСТА МЕРА ВРЕДНОСТИ: Српско друштво у временима која долазе мора бити друштво знања, компетенција и креативности

Foto D. Dozet

Ukoliko jedno društvo razvija prave, autentične oblike identitetske samosvesti, pa još uz to otvara široke perspektive podsticajnih razvojnih procesa, onda to društvo može računati na to da će uspešno izgraditi sopstveni opstanak i kreirati dostojanstvenu budućnost. Srpsko društvo u vremenima koja dolaze mora biti društvo znanja, kompetencija i kreativnosti, a tome će najznačajnije podsticaje davati upravo institucije sa jakim pojedincima u njima. Uloga najviših naučnih i kulturnih ustanova nekog društva u tom pogledu je izuzetno velika, a ne može biti zamenjena nikakvim surogatima koji će se često, po logici intelektualnih inflatornih udara, pojavljivati onda kada treba napraviti razdor unutar sistema vrednosti koji je jedna kultura uspešno izgradila.

Srpski narod jeste jedinstvena celina, ali je ta celina razdrobljena na različite državne entitete, pa je stoga obaveza svih naučnih i kulturnih ustanova da budu na istom istraživačkom, saznajnom zadatku. Iako su uslovi rada ponešto različiti u pojedinim oblastima i regijama, mi ipak živimo u jednoj kulturi, a ta činjenica bi trebalo da bude presudna i za poredak vrednosti koje u toj kulturi postoje. Stoga je saradnja ustanova kao što su Srpska akademija nauka i umetnosti, Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske, Srpska književna zadruga, Matica srpska, zatim saradnja svih univerziteta, ali i drugih nivoa školskog sistema, saradnja stručnih asocijacija, umetničkih udruženja i slično, sve to predstavlja kategorički imperativ koji se nikada ne sme prevideti. Samo u takvoj zajednici srpska nauka, umetnost i kultura mogu biti i ostati činioci koji zajednicu integrišu, standardizuju i unapređuju.

U tom pogledu veliku ulogu ima Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske. Za svakoga od nas, novoprimljenih članova, velika je čast, zadovoljstvo i radost što smo postali sastavni činioci tako časne i odgovorne ustanove. Ovakav čin - koji se zbio 22. decembra 2021, o 25-godišnjici konstituisanja ustanove - svakako predstavlja nesumnjivi vid priznanja za sve ono što je čovek uradio u osnovnom domenu svoje kreativne moći, svejedno da li je reč o jeziku, književnosti, umetnosti, filosofiji, društvenim i humanističkim naukama, prirodnim i tehničkim naukama ili nekom drugom obliku stvaralaštva. Naše lično, intimno zadovoljstvo, međutim, nije i ne sme biti ključni razlog na kojem se prvotno pojavljuje ili konačno završava sam čin ovakvog priznanja.

Reći pak da taj čin svakako predstavlja dodatni motiv koji će nas pokretati na nova pregnuća i nove napore, to svakako jeste ispravno stanovište, iskreno uporište i poželjna projekcija na osnovu kojih svako od nas može da kreira razvojne linije sopstvenog života i stvaralaštva.

Kada ulazimo u ovakvu ustanovu kakva je ANURS, mi ulazimo u jedan izuzetno koristan i podsticajan prostor dijaloga i međusobnog odmeravanja, koje bi svakako trebalo što mudrije i celishodnije osmišljavati. Šta to konkretno znači, mogao bih ponajbolje da pokažem u kreativnoj praksi koja predstavlja osnovno polje moje lične delatnosti: dakle, u književnosti i proučavanju književnosti. Biti član ANURS-a, to znači da kao pesnik treba da se suočite sa standardima koje su upostavili jedan Rajko Petrov Nogo ili Gojko Đogo; ako ste umetnik pripovedanja, onda ste suočeni sa stvaralačkim standardima Mome Kapora, Radoslava Bratića, Miroslava Toholja, Milovana Vitezovića, pa i jednog Petera Handkea; a ako ste proučavalac književnosti i kulture, onda ste u dijalogu sa standardima Svetozara Koljevića, Slavka Leovca, Radovana Vučkovića, LJubomira Zukovića, Novice Petkovića ili Darka Tanaskovića. Mogli bismo, sa nešto više rizika i strukovne nesigurnosti, ali i sa velikom izvesnošću u pogledu opšte korisnosti različitih tipova naučnih saznanja, ovakav niz proširiti i razgranati. Ako ste istoričar, sociolog, filosof i sl., onda se suočavate sa standardima Milorada Ekmečića, Milana Vasića, Petra Mandića, Rajka Kuzmanovića, Alekse Buhe, Rada Mihaljčića, Slavenka Terzića, Dragana Simeunovića i dr. Ako ste lingvista, onda vas obavezuje pogled na delo Slobodana Remetića ili Sreta Tanasića. Ako ste reditelj, onda vas čekaju visoki dometi Emira Kusturice, na primer. Ako je o medicini reč, onda vas obavezuju standardi Srboljuba Živanovića, LJubiše Rakića, Vladimira Kanjuha ili Nebojše Lalića. Ako razgovaramo o matematici, onda je tu Stevan Karamata. Ako o prirodnim naukama, onda je Aleksandar Grubić, Dragan Škorić, Slobodan Vujić. I tako dalje, i tako bliže.

Kada uz pomoć svih ovih književnika, umetnika i naučnika postavite vrednosnu skalu, onda možete jasno videti da su pomenuti stvaraoci izgradili jaku i čvrstu meru vrednosti koja važi ne samo na državnom, administrativnom i geografskom prostoru Republike Srpske nego na celini srpske književnosti, umetnosti, nauke i kulture. Takva mera jeste ne mali podsticaj za sve one koji, kao nosioci istinske kreativne energije, mogu samo da požele da izgrade poneki važan putokaz na svom razvojnom putu. Narodna izreka kaže: "S kim si, onakav si!" Tome bismo mogli dodati jednu vrstu varijante na zadatu misao, pa reći: "Onakav pokušaj da budeš kakav zamišljaš da bi mogao biti! A bližnjega svoga sagledaj kao pozitivni podsticaj za svoj neponovljivi, jedinstveni životni put!" Ako na ovakav način pristupimo jedni drugima, onda ima nade da nas neće pojesti mrak međusobne surevnjivosti, prezira i mržnje koji onemogućuju svako ozbiljno zajedništvo, pa i mogućnost zajedničkog rada na dobrobit cele zajednice. Imajući sve to na umu, to bi trebalo da znači stalni podsetnik na to da sopstvenim izborima utvrđujemo ključni kontekst za ispoljavanje kako individualnog tako i kolektivnog poretka vrednosti. Izbor određenih obrazaca i standarda, ali i predstava o stvaralačkim dometima pojedinaca, redovno su uključeni u sam čin vrednovanja i uspostavljanja društveno relevantne hijerarhije vrednosti.

No, ni tu se ovaj lanac stvaralačkih veza ne završava! Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske jeste ustanova čvrsto srasla sa Republikom Srpskom i njenom ukupnom sudbinom. U tom smislu je jedan od važnih zadataka Akademije i njena briga o Republici Srpskoj, kao političkoj i državnoj tekovini srpskog naroda rešenog da na prostorima koje tradicionalno naseljava, obezbedi dostojanstveni opstanak u sadašnjosti i budućnosti. Stoga je Akademija preuzela, preuzima i preuzimaće važne zadatke na koje nikada ne sme zaboraviti, a takav jedan poduhvat iskazuje se u Enciklopediji Republike Srpske, ali i u čitavom nizu naučnih monografija, zbornika radova, naučnih skupova, okruglih stolova i drugih oblika aktivnosti. Uspostavljanjem najviših standarda u okviru raznovrsnih polja kreativnosti u nauci i umetnosti neophodno je da se, uvek iznova, utvrđuju osnove za dalji opstanak i napredak srpskog naroda kako unutar Republike Srpske tako i na svim prostorima gde živi, radi i deluje kao samosvestan, autentičan narod sa specifičnom i prepoznatljivom istorijom i kulturom.

Sve to, dakako, može se uspešno i efikasno obavljati samo pod pretpostavkom da svi mi dobro i pouzdano znamo u kakvom ukupnom svetu živimo i radimo. Stoga ne smemo nikako zaboraviti da se naše bavljenje naukom i umetnošću odvija u uslovima poodmaklog procesa globalizacije sveta, a da je sastavni deo tog procesa sadržan u nastojanjima velikih centara moći da manje narode izlože procesima jakih dezintegracija, asimilacija, pa i njihovog nestajanja kao specifičnih zajednica. U tom smislu dobro i pouzdano znanje treba da posluži kao osnova za projektovanje jakih i efikasnih oblika politike pomoću kojih je moguća adekvatna zaštita i obezbeđenje opstanka čitavog naroda.

Takav veliki, usuđujem se da kažem i uzvišeni zadatak moguć je samo ukoliko kao naučna zajednica delujemo saborno, u zajedništvu, u stalnom dijalogu i u nastojanjima da unapređujemo ukupne uslove našeg narodnog i svečovečanskog napretka. Samo tako može se pokazati i potvrditi da je znanje odista moć i da može biti iskorišćeno za valjane, humanističke ciljeve kako individualnog uzrastanja tako i narodnog opstanka i napretka.

Na mnogo paklenih, demonskih načina pokazuje se kako znanje otvara ne samo prostor napretka nego i prostor zloupotrebe, sa čak pretećim oblicima sveukupnog uništenja sveta. Na nama je, međutim, da se znanjem i kreativnošću takvim negativnim vizijama sveta odlučno suprotstavimo i da ponudimo mnogo lepšu i humaniju alternativu.

Rekoh, a vredi i ponoviti: velika nam je čast, zadovoljstvo i radost, ali i ogromna odgovornost, što smo primljeni u tako časnu i odgovornu ustanovu kakva je Akademija nauka i umjetnosti Republike Srpske! Vreme u kojem živimo prepuno je raznovrsnih iskušenja, paklenih intriga i lažnih kombinatorika iz kojih nikakva sreća ne može proizaći, a s takvim izazovima jedino se znanjem, slogom, hrabrošću i upornošću možemo izboriti. Akademija i njoj srodne, sestrinske ustanove imaju u svemu tome važnu, ogromnu ulogu koja se nikada, nikada ne sme potisnuti niti zaboraviti! Ako to ne zaboravimo, onda ima nade za sve nas! Ako zaboravimo, onda smo izgubljeni! Neka nam Bog bude na pomoći! n

(Beseda u ime svih novoprimljenih članova ANURS, Banja Luka, 17. maj 2022)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)

MLAĐI JE KRENUO OČEVIM STOPAMA: Ovo su sinovi Nebojše Glogovca (FOTO)