DANAS JE VELIKA GOSPOJINA: Šta valja uraditi za zdravlje i blagostanje porodice, ove poslove u kući strogo izbegavajte

PRAVOSLAVNI vernici i Srpska pravoslavna crkva, danas slave praznik Uspenja Presvete Bogorodice, u narodu poznat kao Velika Gospojina. To je jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika i za njega se vezuju različiti običaji.

Foto: SPC

Prema kanonu SPC, Uspenje Presvete Bogorodice spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 15. avgusta po julijanskom kalendaru, a 28. avgusta po gregorijanskom i novojulijanskom. Do tog praznika traje i dvonedeljni post.

Praznik je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i, prema jevanđeoskom predanju, dan kada se ona uznela na Nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja.

Predanje kaže da je Bogorodica živela 60 godina, prema nekim izvorima 72, da je nadživela svoga sina i kao svedok mnogih slavnih događanja, nastavila njegovu misiju.

Scena Uspenja Bogorodice obavezan je motiv u pravoslavnom fresko-slikarstvu, jer je za život i smrt Bogomajke vezan smisao hrišćanske vere i molitve. Uspenje Bogorodice slika se na zapadnim zidovima pravoslavnih crkava. U srpskom manastiru Sopoćani, zadužbini Nemanjića iz 13. veka, oslikana je jedna od najlepših predstava Uspenja, sa Hristom koji u naručju drži novorođenu dušu Bogomajke, zagledan u njeno telo na odru.

U sceni koja prikazuje ovaj praznik, često se slika i jevrejski sveštenik Atonije, protivnik hrišćanstva, koji je nameravao da prevrne mrtvo telo Bogorodice na odru, pa mu je arhangel Mihailo nevidljivim mačem odsekao ruke, koje su ostale da vise na odru. Atonije se za svij greh pokajao, od Hrista je dobio isceljenje, primio je hrišćanstvo, zbog čega je ubijen od svojih bivših jednoveraca.

Ikona Velike Gospojine

Prema verovanju Srba, u periodu između dve Gospojine (Velike i Male Gospojine) – "periodu prelaza” – važno je obaviti obrede kojima se izražava zahvalnost Bogorodici, zaštitnici žena, za rađanje dece, a zatim za rodnost i plodnost zemlje i stoke.

Vreme između dve Gospojine, naziva se međudnevnica, a veruje se da je taj period najbolji za branje plodova i lekovitih trava. Tada žene beru međudnevičke trave: kičicu, krlju (ricinus), hajdučku travu, papričicu ili bobicu, ugaslicu, konjski bosiljak... Takođe, ostavljaju se i "međudnevička jaja" od živine kao najbolja za jelo i rasplod.

Uveliko se odlazi na izvore koji tada imaju lekovito dejstvo. Bogorodica je zaštitnica bolesnih, pa su za Veliku Gospojinu u Srbiji mnogi bolesnici odvođeni na izvore da se umiju.

Na Veliku Gospojinu uvek se ističe značaj bosiljka, koji se u narodu smatra božjom biljkom. Stavlja se u jelo ili piće, veruje se da donosi zdravlje i štiti od zla.

U narodu se strogo poštuje da se na ovaj dan, kao na svako crveno slovo, ne obavljaju kućni poslovi – ne pere se veš, ne veze, ne šije i ne radi se iglom.

Ikona Uspenja Bogorodice na nebo

Na Veliku i Malu Gospojinu žene poštuju veliki broj zabrana koje se odnose na obavljanje poslova u kući i oko nje. Danas po običaju žene idu na pričest, zato što se Bogorica smatra zaštitnicom žena i majki.

Srbi veoma poštuju Bogorodicu, pa širom zemlje mnoge porodice slave današnji praznik kao svoju krsnu slavu. I veliki broj crkava i manastira SPC slavi Veliku Gospojinu kao svoju slavu.

Molitva Bogorodici, koja se izgovara u sva tri bogoslužbena kruga

"Blaga Majko blagoga Cara, prečista i blagoslovena Bogorodice Marije, milost Sina Tvog i Boga našeg izlij na moju strasnu dušu, i Tvojim molitvama uputi me na dobra dela, da bih ostalo vreme života svog proveo bez poroka i Tobom raj našao, Bogorodice Đevo, jedina čista i blagoslovena."

Inače, Bogorodičini veliki praznici su Mala Gospojina (njeno rođenje), Vavedenje, Blagovesti, Sretenje i Uspenije (Velika Gospojina). Između Male i Velike Gospojine su takozvane Međudnevice, vreme kada se bere lekovito bilje, a čak četiri verska praznika vezuju se za njen život - Sabor Presvete Bogorodice, Pokrov Presvete Bogorodice, Polaganje pojasa i Polaganje rize.

Osim duhovnog, Velika Gospojina je i društveni praznik. Širom Srbije i regiona organizuju se vašari i sabori, koji okupljaju ljude u radosti, muzici i igri. To je vreme kada se porodice okupljaju, kumovi posećuju, a sela i gradovi oživljavaju posebnim duhom zajedništva.

Velika Gospojina, dan kada se Majka Božija vaznela na nebo, u srcima vernika zauzima mesto kakvo malo koji praznik ima. Ona podseća na snagu molitve, važnost porodice i veru da uvek postoji zaštita odozgo. Za jedne je to kraj posta, za druge molitva pred freskom u crkvi, a za sve – dan koji vraća mir i osećaj povezanosti sa tradicijom.

Običaji i verovanja

Svi običaji za Veliku Gospojinu vezuju se za vodu i bosiljak koji se smatra božijom biljkom. Zato, prema narodnom verovanju, u jelo treba staviti malo bosiljka i poslužiti ga ukućanima, da bi ih Majka Božija čuvala od zla.

Presveta Bogorodica je zaštitnica žena, majki i bolesnih. Nekada su na Veliku Gospojinu mnogi bolesnici odvođeni na izvore lekovite vode da se umiju, kako bi čudesno ozdravili. Smatra se i da su jaja prikupljena u ovom periodu najkvalitetnija i da dugo ostaju sveža.

Budući da je reč o crvenom slovu, na taj dan se igla ne uzima u ruke, ne pere se veš, ne sređuje se dom, ne veze se i ne šije, i tako dalje.

Koliko je ovaj praznik omiljen u srpskom narodu govori i činjenica da je crkva manastira Studenica posvećena upravo Uspenju Presvete Bogorodice, i da je jedan od najlepših prikaza tog svetog trenutka freska koja se nalazi u Sopoćanima.

Praznik koji okuplja porodicu

Velika Gospojina se u mnogim porodicama obeležava kao krsna slava, pa praznični dan ima i snažnu porodičnu dimenziju. Ove godine, Velika Gospojina pada u petak, a za prazničnu i slavsku trpezu dozvoljeni su riba, ulje i vino. Ipak, možda je najlepši deo tradicije upravo u tome da se na ovaj dan zastane. Da se ode u crkvu ako je to deo porodične vere. Da se zapali sveća. Da se pomolimo za zdravlje dece, roditelja i onih koje volimo. Da sednemo za isti sto. I da bar jedan dan pokušamo da svakodnevnu žurbu ostavimo po strani.

Velika Gospojina u narodnom kalendaru zauzima posebno mesto jer se u njoj susreću vera, porodični život, ženski svet i odnos prema prirodi.

- To je praznik koji se nalazi na granici između jednog i drugog perioda godine, pa su se uz njega vezivali običaji koji su se ticali zdravlja, plodnosti, domaćinstva i pripreme za vreme koje dolazi - ističe Saša Srećković, muzejski savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu.

Posebno mesto u običajima vezanim za Veliku Gospojinu zauzimalo je lekovito bilje.

- U pojedinim krajevima verovalo se da trave ubrane oko Velike Gospojine imaju posebnu lekovitu moć, pa su žene sakupljale borovnice i različite biljke koje su potom čuvane i korišćene za lečenje. Poseban značaj imao je bosiljak, koji je u tradicionalnoj kulturi imao i lekovitu i obrednu, zaštitnu ulogu - naglašava Srećković.

Pogodno vreme za branje plodova i lekovitog bilja

Važno mesto u narodnom kalendaru zauzima period između Velike i Male Gospojine, poznat kao međudnevnica.

- U tom periodu, prema zabeleženim verovanjima, bilo je pogodno vreme za branje plodova i lekovitog bilja. Pominju se kičica, hajdučka trava, ugaslica, konjski bosiljak i druge biljke kojima su u tradicionalnoj medicini pripisivana lekovita svojstva - kaže Srećković.

Sagovornik Etnografskog muzeja ističe da ove običaje ne treba posmatrati kao izdvojena narodna verovanja.

- Kada govorimo o ovim običajima, važno je da ih ne posmatramo kao izdvojena narodna verovanja. Oni su deo jedne celine u kojoj su čovek, priroda, porodica i zajednica bili povezani. Upravo zato su nam dragoceni za razumevanje tradicionalne kulture - zaključuje Saša Srećković.

(Blic žena)

BONUS VIDEO

Preporučujemo

Društvo

0 3

NAJVEĆE TAJNE VELIKE GOSPOJINE: Običaji i verovanja koja srpski narod čuva od zaborava

27. 08. 2026. u 07:20

Politika

0 25

UNIVERZITET SPC IMAĆE PUNU PODRŠKU DRŽAVE Vučić: "Ne znam šta ikome toliko smeta kandilo"

27. 08. 2026. u 11:09 >> 11:20

Panorama

0 0

"ČOVEK NE NESTAJE": Vladika Nikolaj je govorio da ne treba da se plašimo smrti - evo i zašto

26. 08. 2026. u 20:00

Panorama

0 0

KOJU SIMBOLIKU IMA BOSILjAK NA VELIKU GOSPOJINU: Narodno verovanje se održalo do danas

26. 08. 2026. u 11:40

Društvo

Govor Mladića iz 1995: Stvorili smo Republiku Srpsku, i moramo jasno saopštiti čitavom svetu i pokolenjima

2026-08-27 15:44:00

Društvo

Ko je bio Ratko Mladić: Od vojnog uspona i komande VRS do hapšenja i doživotne kazne u Hagu

2026-08-27 14:42:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije