Kolaković ne tuguje za Irancima: Uvek se jedna vrata zatvore, a druga otvore

NEKA vrata se zatvore, druga se otvore. To je deviza nekadašnjeg selektora odbojkaša Srbije Igora Kolakovića, koji je nedavno neočekivano morao da napusti kormilo Irana, pošto ga je sredinom januara odveo na Olimpijske igre. Srećom, kako tvrdi poljski mediji, preuzeće Vortu iz Zovjerca.

- Ne bih da komentarišem napise u medijima - "zakopčan" je Kolaković.

Trofejni stručnjak, koji ove dane provodi u rodnoj Podgorici, gde uživa u zelenilu brda Gorica, stoički je prihvatio rastanak sa Irancima, sa kojima je u poslednje tri godine znao samo za uspehe.

- Svoju odluku branili su finansijskim razlozima izazvanim virusom korona. Moj ugovor je isticao 1. septembra, a kako su Igre odložene za godinu dana, procenili su da je za njih skupo da budem tamo 15 meseci bez aktivnosti. Mogao sam i da ih tužim, ali to nisam želeo. A i vreme je da se vratim klupskoj odbojci - ističe Kolaković.

Da nije došlo do rastanka, Igre u Tokiju bile bi četvrte za Kolakovića. Tri puta je bio sa našom selekcijom.

- Takav je život. Ko je mogao da predvidi pandemiju. Mislim da su ljudi mnogo više izgubili sa koronom, nego što ja neću otići na Igre. Život bi trebalo da se posmatra iz drugog ugla, jer jedna vrata se zatvore, druga se otvore - naglašava Kolaković.

Nekadašnji strateg "orlova" ističe da ga za Iran vezuju samo lepe uspomene:

- Iranci su jedan topao narod, vrlo kulturan, koji zna i da se veseli, ali i da tuguje. Video sam da ljudi tamo žive kao mi pre 40 godina, uz poštovanje tradicije, porodice, hijerarhije...

Kao i mi sada...

- Opet smo se svi vratili porodici. Korona nas je opomenula da smo otišli predaleko u svojim egoizmima - kaže Kolaković.