Dragan Vujić Vujke: Zvali su me DŽaja

DRAGAN Vujić Vujke je glumac i Dorćolac, iliti Dorćolac i glumac. Jednostavno, sportski tip koji obožava svoj posao, svoj kraj, svoje prijatelje... Koji govori brzo, odgovara iskreno i odrešito, i ne zna šta je to dlaka na jeziku.

o Stiže leto, jul će biti paklen, ali će jun svakako biti mesec godine, bar u Srbiji?

- Posle dužeg vremena bio sam srećan i ponosan, kao Srbin, jer smo sportska armija koja u većini segmenata pokazuje da smo lep, talentovan i gostoljubiv narod. Ovog juna uživali smo u Noletu, košarkašicama, fudbalskim "orlićima", odbojkašima, vaterpolistima, svim junacima iz Bakua... Mislim da naš sport ulazi u zdravu trudnoću i da će to drugo stanje da porodi lepu, talentovanu bebu koju ćemo zvati ponos Srbije!

o Sport vam je u krvi?

- Od dramskih umetnika ja sam egzemplar jer me je otac 1961. godine, samo tri-četiri dana pošto sam rođen, učlanio u Crvenu zvezdu. Tako da ne mogu da kažem da sam ljubitelj sporta od malih nogu, nego od najmanjih nogu. Ta ljubav, kao i druge u životu, snažna je, a emocije su moj postulat, ventil a i prilika da u toj konstelaciji glume i sporta pronađem najmanji zajednički sadržalac mog bitisanja i percepcije koji spadaju u tu vrstu dorćolskog hedonizma: umetnost i sport. Za razliku od Ljube Tadića, Bate Živojinovića, Ivana Bekjareva... koji su bili aktuelni učesnici u sportskom životu Beograda i Srbije, ja nisam imao aspiracija da učestvujem sa te druge strane. Uvek sam bio i uvek ću biti samo - navijač!

o Zvezdaš ste i tim se dičite?

- Zvezdaš sam, naravno, ali objektivan, radujem se sportskom uspehu pojedinaca i koji nisu u mom vigmamu. Većina starih Dorćolaca mene zna kao Džaju jer sam sa četiri godine nosio dres Zvezde, sa "jedanaesticom" koju je napravila moja majka, i onako mali i krivonog bio atrakcija. Da li treba da podsećam da su to bile zlatne godine Dragana Džajića.

o Gde ste na utakmicama?

- Moje dve velike ljubavi su fudbal i košarka, mada sve ređe idem. Još se na košarci i pojavim...

o Ljute vas navijači?

- Navijački revanšizam, uz neki nejasan pojam navijača, pre svega ko je prijatelj kluba, stvara sliku da se evolucija navijača odvija u pogrešnom gradu ili stadionu. Sa mnogim stvarima želim da se složim, ali kada je to u pitanju, biću doživotni oponent. I nije bitno za koga navijaš, već kako navijaš! Žao mi je što je to tako i što sam negde kao neopoziv romantik tužno shvatio da su došli neko novi klinci čije je moto: ili se skloni ili mi se pokloni.

o Cenite novinarski posao?

- Jedna misija koju nisam ostvario u mom pubertetskom viđenju je želja da budem sportski novinar. Dugo vremena na oba naša TV kanala(!) i zahvaljujući famoznim sličicama koje smo sakupljali, svoj istraživački poriv za sportom sam nekako konvertovao u simpatiju ka glumi. Kada se 1974. igralo SP u Minhenu, ni kriv ni dužan postao sam atrakcija na jer sam "sipao" timove iz glave i iznenađivao dokone Dorćolce, a to je za mene samo bio izduvni ventil i provera memorije. U naznakama sam, dakle, polako dobijao želju da budem deo toga i da u novinarskom kontekstu projektujem tu ljubav i strast. Legendarni Marko Marković je živeo dve zgrade od mene i dosta često sam s njim razgovarao, baš kao i sa Miletom Stoiljkovićem i Jordanom Ivanovićem i tako postavljao temelj mog poimanja sporta i novinarstva.

o Ipak, odoste u glumce?

- Kada je gluma u pitanju, i kultura uopšte, smernica je bila moja baba Olga jer me je prvim odlaskom u "Boška Buhu" indirektno zarazila tom pozorišnom memlom koja i dalje traje. Kao jedinac imao sam svoj svet i mnogo puta sam maltretirao roditelje da mi prave perjanice, musketarske šešire, da me šminkaju u klovna, i to je bio nagoveštaj da ću sticajem srećnih okolnosti dobar deo tih likova ostvariti i na daskama.

NBA KAO INSTANT KAFA

o PRATITE li i druge sportove?

- Ostale sportove gledam uglavnom preko malih ekrana, tu mislim na tenis, odbojku, vaterpolo, atletiku, nažalost, rukometa je sve manje, a šah i boks su doživeli sportski moždani udar. Dugi niz godina sam pomno pratio i NBA ali sam "raskinuo" kada sam shvatio da je taj sintetički pristup u stvari inicijalna kapisla američke sile u konstalaciji sa talentom uglavnom crnaca i da je to poprimilo, figurativno rečeno, ukus ovih instant kafa, tri u jedan, pet u jedan...