Vaterpolisti odbranili evropsku krunu!

IMPRESIVNA Srbija! Vaterpolisti su šesti put prvaci Evrope, treći put pod svojim imenom. Razigrani i raspevani „delfini“ su odbranili krunu iz Ajndhovena 2012, pošto su u finalu 31. EP u Budimpešti torpedovali Mađarsku sa 12:7 (3:1, 4:1, 2:4, 3:1).

Izabranici Dejana Savića odigrali su najbolje kada je bilo najvažnije. Bili su besprekorni i u odbrani, u napadu, održali su lekciju svetskom prvaku i utišali bučne domaće navijače u hramu vaterpola „Alfred Hajoš“.

Početak iz snova. „Delfini“ strpljivi, mudri, samouvereni, Mađari nervozni, sputani, nesigurani. Već u prvom napadu Filip Filipović je pokušao da iznenadi Viktora Nađa i najavio odlučniji igru Srbije. Da je domaćin bezidejan u napadu videlo se u uvodnim minutima kada je brzopleto i neprecizno šutirao ka golu Gojka Pijtelovića. To je još više okuražilo naše, koji su konačno zaigrali igrača više.

Nisu više bili brzopleti, već su mrežu tresli posle izrađenih akcija. Prvi gol na meču delo je Nikole Rađena, koji je ,kod igrača više, pas Andrije Prlainovića pretvorio u 1:0. Da će biti sve po notama našima najavio je Andrija Prlainović izvanrednim pogotkom za 2:0. Mađari su na trenutak preko Vamoša smanjili na 2:1, da bi potom Duško Pijetlović ponovo doneo sigurnih 3:1.

Perfektna druga četvrtina. Srbi razigrani, Mađari dezorjentisani. Naši su osetili da je protivnik uzdrman, da nema rešenje ni za igrača više, ni za igrača manje. Osetili su i da je golman Nađ nesiguran. Već na početku četvrtine Aleksić pretvara još jednog igrača više u 4:1. Potom je usledio projektil kaitena Živka Gocića za 5:1, da bi ubrzo Dušan Mandić doneo fantastičnih 6:1.

U tom trenutku selektor Mađara Tibor Benedek je odlučio da zameni golmana i šansu ukaže Atili Dekeru, koji je blistao u prvom meču u grupi kada su slavili sa 8:6.

Ali, Srbi nisu stajali. I dalje su igrali agresivno i čvrsto u odbrani i sigurno u napadu. Dozvolili su Mađarima da samo jednom realizuju igrača više (Vamoš za 6:2), ali su zato preko raspoloženog Miloša Ćuka vratili velikih 7:2 i spokojno su otišli na odmor.

Divovska borba viđena je i u trećoj četvrtini. Mađare je grejala nada da je čudo moguće i pokušavali su na razne načine da uhvate priključak. Domaćin je na početku preko Sivoša smanjio na 3:7, ali je Mandić brzo vratio plus pet. Svetski prvak je zaigrao rasterećeniji, ali se ni šampion Evrope nije da iznenaditi. Na svaki gol Mađara, naši su uzvraćali. Tako je Erdeljijev 4:8 brzo neutralisao Gocić za 9:4.

Ipak, u poslednjem minutu treće deonice naši kao da su se opustili. Jednu nepažnju naše odbrane lukavo je iskoristio Danijel Varga, da bi njegov brat, Deneš šest sekundi pre kraja uspeo da prednost Srbije učini podnošljivijom – 6:9.

Da je čudo nemoguće pokazao je domaćinu Filip Filipović, koji je sa dva gola iz daljine razočarao domaćina – 11:6. A kada je Gocić tri minuta pre kraja još jednom zakucao loptu za 12:6 i Mađarima je bilo jasno da neće da vrate krunu, koju su poslednji put osvojili 1999. u Firenci.

MAĐARSKA – SRBIJA 7:12
BAZEN: „Alfred Hajoš“. Gledalaca: 6.000. Sidije: Margeta (Slovenija) i Aleksandresku (Rumunija). Igrač više: Mađarska 14 (5), Srbija 12 (9).
MAĐARSKA: Nađi (2 odbrane), Gor-Nađi, Madaraš, Erdelji 1, Vamoš 3, Hošnjanski, Adam Deker, Sivoš 1, Danijel Varga 1, Deneš Varga 1, Tot, Harai, Atila Deker (6 odbrana).
SRBIJA: Gojko Pijetlović (12 odbrana), Mandić 2, Gocić 3, Ranđelović, Ćuk 1, Duško Pijetlović 1, Nikić, Aleksić 1, Rađen 1, Filipović 2, Prlainović 1, Stefan Mitrović, Branislav Mitrović.
Po četvrtinama: 1:3, 1:4, 4:2, 1:3.

ZA BRONZU
Italija – Crna Gora 11:9

FINALE
Mađarska – Srbija 7:12

PLASMAN
1. SRBIJA
2. Mađarska
3. Italija
4. Crna Gora
5. Hrvatska
6. Grčka
7. Španija
8. Rumunija
9. Nemačka
10. Francuska
11. Rusija
12. Gruzija