Nina Radulović Lečić: Nisam deo estrade

NE sudi da ti ne bi bilo suđeno - krilatica je kojom se Nina Radulović Lečić vodi u životu. Da je drugačije, verovatno ne bi ni mogla da vodi "Trenutak istine", emisiju koja je odškrinula vrata srpskih domova iza kojih se često kriju užas, patnja i bol.

Nešto više od godinu dana koliko vodi ovu emisiju, bilo joj je sasvim dovoljno da se u studiju oseća opušteno, kao kod svoje kuće. Ali premalo da stekne imunitet na jezive priče koje sluša svake nedelje. Mada priznaje da je teško pristojno razgovarati sa nekim ko, na primer tuče ženu, još joj se nije desilo da poželi da kaže: "Napustite studio. Ne želim da razgovaram sa vama".

- Ja sam baš trpeljiva i imam razumevanja za svakakve situacije i poteze u ljudskim životima, ali nekada me neke stvarno poremete, toliko da danima posle mislim o tome. Uvek me rastuže priče u kojima su tema zlostavljana deca i žene. Tada jedva zadržim suze. Ali naučila sam jednu stvar - ja sam provodnik između učesnika i publike, a ne sudija ili zla učiteljica.

* Šta ste naučili o ljudima zahvaljujući "Trenutku istine"?

- Da ljudi teško žive. Da se iza zatvorenih vrata dešava nešto što ne možemo ni da naslutimo. Da ne treba nikom suditi dok ne čujemo celu priču i da su ljudi uvek imali svoje razloge, koji nama ne moraju biti jasni, da nešto urade u životu.

* Šta ste naučili o sebi?

- Da sam promašila fakultet. Završila sam političke nauke - novinarstvo, a trebalo je psihologiju ili socijalni rad. Ma koliko paradoksalno zvučalo, uživam slušajući o tuđim životima i pokušavam da ljudima kroz razgovor pomognem da spoznaju sebe i načine da prevaziđu problem. Imam strpljenja za ljude i dobar sam slušalac.

* Mnogi kritikuju "Trenutak istine" nazivajući ga prodajom intime. Šta vi mislite o tim kritikama?

- Jedno vreme sam razmišljala o tome i bilo mi je krivo što ne razumeju emisiju, ali sam prebolela i shvatila da to rade uglavnom ljudi koji je i ne gledaju sa pažnjom. Oni čuju pitanje "Da li ste tukli ženu do krvi?" i menjaju kanal. Ali pitanje je - zašto? Da li smo dovoljno svesni da se to dešava možda nekom koga znamo? Da kroz priču tih ljudi možda možemo da pomognemo i sebi, da možemo da razumemo i druge, a ne samo sebe. Osim toga, ne bih rekla da učesnici samo prodaju intimu, već i olakšavaju sebi. Ako ne znate šta znači nositi tajne i mučne istine u sebi, ne možete ni suditi drugima koji više sa tim ne mogu da se bore sami, već traže izlaz. Svakom kandidatu pristupam kao posebnoj temi koju diktira njegov život. Pokušavam da otkrijem zašto je uradio neke stvari i da pošaljem odgovarajuću poruku. Mislim da je od ključne važnosti kad vam kažem da tu emisiju gleda svake nedelje više od 1,7 miliona ljudi. Oni to razumeju.

* Sa kim ste uvek iskreni?

- Sa samom sobom. To je ključ prijatnog i dobro ustrojenog života. Ako ste iskreni pred ogledalom svoje duše onda je i drugima lako sa vama. Dugo mi je trebalo da to naučim. Leka mi je u tome pomogao, ali i sin Lav. Sad kad sam majka, nemam više ni vremena ni snage da se lažem.

* Upisali ste master javna uprava na FPN-u. Zašto baš to?

* Kako vas gledaju profesori i kolege - jeste li za njih studentkinja ili TV lice? Imate li neke privilegije zbog toga što ste poznati?

- Nisam primetila da sam povlašćena. Naprotiv, imam neku dozu odgovornosti da budem uvek spremna, pa se dosta trudim. Bolonjski sistem podrazumeva da ste prisutni na fakultetu i da budete aktivni, što je dobro jer nema kampanjskog učenja i svi morate biti povezani da biste lakše savladavali studije. Super se slažemo. Pitaju me kako funkcioniše estrada, ali ja i nemam baš prave odgovore, jer se ne smatram delom nje. Ovo je moj posao i on me je nužno povezao sa estradom, ali ja ipak ne živim taj život.

* Kako stižete da uskladite i posao, i porodicu, i fakultet? Imate li vremena samo za sebe?

- Divno je što smo slobodni kad završimo ciklus snimanja emisije. Tad stižem da učim i da se bavim Lavom. Stvarno sve stižem, ali imam i pomoć. Mama, tata, devojka koja povremeno čuva Lava - svi smo mi tim. Za sebe ne tražim mnogo. Već to što sam sa Lavom u igraonici je vreme za mene. A dok se on igra, organizujem drugarice da dođu na kafu.