ZAPISI IZ PARIZA: Kroasan

SEDIM na baštenskoj stolici ispred fine pekare "Pastirova zvezda". Francuzi umeju da daju čudna imena svojim lokalima. Postoje tako kafane "Kod psa koji puši", "Prase koje piški", "Leteća mačka", "Ovca na pet nogu", "Goveče sa šest papaka" ili "Zrikava svinja". Sa zvezdama nad čobanovom glavom sam još otmeno prošao. Iznad moje, na nebu, upeklo tek uzdiglo žumance.

Naručio sam kroasan s bademima. To je jedna od omiljenih poslastica Francuza za doručak. Spremaju je tako što u posudu sipaju čašu vode, dve kašike šećera i rum, a kada to provri, u ohlađenu masu dodaju, valjda, mleveni badem, puter i jaje, pa ovim sirupom prelivaju kroasane pre nego što ih stave u vrelu pećnicu. Najslađi su im, ipak, ovi u pekari.

Francuzi ne jedu slani doručak. Ne znaju šta je to. Nema ovde slaninice, kajgane, sira i viršli. Umoče s nogu kroasan ili keks u belu kafu, bace pogled na ogledalo, pa hvataju krivinu niz stepenice. Zato ručaju već u podne, trošeći lagano na pauzi po restoranima bonove za topli obrok. Retko ko se sa pauze vrati na vreme. Tek se za večerom porodica okupi za stolom.

Đaci se po pravilu hrane u školskim kantinama. Znam jednoga koga je kćerka preklinjala da je, s vremena na vreme, kad mu posao to dozvoli, izvede da ruča kod kuće. Pitao je zašto ne želi da jede u đačkom restoranu. Očekivao je razne odgovore, kao, na primer, da se kćerki ne dopada hrana, samo ne onaj koji je dobio.

- Zato što svi jedemo isto - odgovorila mu je mirnim glasom.

U školskim kantinama u Francuskoj može da se dogodi da jelovnik spremaju kulinarski majstori sa prišivenim zvezdicama.

Uz kroasan s bademima ovog jutra pijem produženu kafu. Francuzi često piju produženu kafu. Italijani to zovu kafena supa. Francuzi, s druge strane, vole da dugo sede u kafeu, a ne žele da to čine za praznim stolom. Zato naruče nešto dugačko i vruće. Ne prave pitanje.

Pročitajte još: Zapisi iz Pariza: Francuskinje

Nekoliko zrnaca krupnije mlevene kafe prelilo se preko ruba šoljice i speklo za porcelan. Francuzi nisu cepidlake. Kelner mi, ipak, nudi drugu kafu. Lično ga nerviraju crna zrnca koja se, kao pastirove zvezdice, u negativu, presijavaju na belom svodu šoljice. Kažem mu da mi to uopšte ne smeta. Posle mi, o svom trošku, samoinicijativno donosi još jednu prvu jutarnju kafu.

Za francuske kelnere često kažu da su neučtivi. Oni, u stvari, samo žele da obave svoj posao, ne gubeći vreme na slatkorečivost i intimu. Nekada, kada im je dosadno, hoće i da se druže s vama. Tada vole da se mešaju u tuđ život. Reakcija je dvosmerna. Često gostima, na klijentov zahtev, daju besplatne životne savete. Klasične seanse kod psihologa su skupe.

Donoseći mi drugu kafu, interesuje ga šta to pišem. Nije mu jasno kako to od kroasana s bademima, malo zrnaca kafe i psihološkog portreta pariskih kelnera, može da se napiše kratka priča za novine.