Kijev ima dokaze o umešanosti Rusije u rat u Donbasu?

Od stalnog dopisnika MOSKVA

PRESUDA Međunarodnog suda OUN u Hagu nije zadovoljila do kraja ni Ukrajinu ni Rusiju ali ih istovremeno nije ni razočarala. I u Kijevu i u Moskvi ističu u prvi plan onaj deo presude za koji smatraju da ide u njihovu korist. To se vidi iz komentara zvaničnika u Moskvi i Kijevu. U Kijevu su želeli da dokažu kako Rusija krši dve međunarodne konvencije o zabrani finansiranja terorizma i o zabrani rasne diskriminacije.

Ukrajina je sudsku tužbu predala polovinom januara a prva rasprava u Hagu bila je šestog marta. Već prva rasprava je pokazala da rukovodstvo Ukrajine nema dovoljno konkretnih dokaza kad je optužilo susednu državu da finansira terorizam. Zato je sud u Hagu odbacio taj deo tužbe. Na drugoj strani sud se složio sa optužbom da se ne poštuju prava Tatara i Ukrajinaca na Krimu.

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije smatra da je važno da je sud zauzeo principijelnu poziciju i nije podržao ukrajinske ocene o "agresiji" i "okupaciji" ili o statusu Krima. Osim toga za Moskvu je važno da je sud priznao činjenicu da su Minski dogovor o normalizaciji odnosa potpisali predstavnici Donjecke i Luganske narodne republike. Agument za kršenje prava Tatara je zabrana rada njihovog Medžlisa 26. aprila 2016. Inače Medžlis je osnovan 1991. a Tatari ga smatraju svojim višim organom, nekom vrstom skupštine. Sud smatra da Rusija treba da dopusti da krimsko-tatarska dijaspora ima svoje organe kao i da da se obezbedi Ukrajincima da mogu da uče na svom jeziku. Posle pripajanja Krima Rusiji nastava na ukrajinskom jeziku je ostala u desetak razreda i sada ta deca uče na maternjem jeziku.

Problem sa Medžlisom je komplikovan zato što je jedan broj njegovih članova protiv pripajanja krima Rusiji. Rusija ne može da toleriše da na njenom teritoriju postoji organ koji je protiv države.

Docent katedre evropskog prava na moskovskom državnom institutu međunarodnih odnosa Nikolaj Toporin tvrdi da izjave ukrajinskih političara o maloj pobedi u Hagu nema osnovu. Toportin ističe da po članu 94 statuta OUN obe strane koje učestvuju u suđenju Međunarodnog suda moraju da unapred kažu hoće li da priznaju odluku. On dodaje da je rusko ministarstvo spoljnih poslova već ocenilo da je ukrajinska optužba politički motiisana pa je jasno kakav će biti i konačan stav Moskve.

Da bi se ostvarila odluka suda u Hagu Ukrajina će dobiti pravo da insistira na njenom poštovanju preko Saveta bezbednosti OUN čiji je Rusija stalni član i ima pravo veta. Profesor Toporin objašnjava da Rusija može da zaustavi realizaciju sudske odluke jer tatarski Medžlis smatra da je Krim okupiran i ne priznaje sadašnje organe vlasti zbog toga Rusija sigurno neće pristati na nastavak rada tih ljudi.

Medžlis će jednog dana nastaviti da radi kad u njegovom rukovodstvu budu ljudi lojalni ruskoj državi.

Zamenica ministra spoljnih poslova Ukrajine Jelena Zerkalj koja je predstavljala svoju zemlju na suđenju u Hagu zadovoljna je odlukom suda i smatra je pobedom Kijeva. Ukrajinsko rukovodstvo namerava da nastavi pisanje sudskih tužbi jer će novo zasedanje tog suda biti u maju. Kijev najavljuje da će tada imati još konkretnije dokaze umešanosti Rusije u ratu na Donbasu.

Predsednik Ukrajine Petar Porošenko je ocenio odluku suda kao "mnogo obećavajuću". U vreme donošenja odluke Porošenko se nalazio u Londonu gde je bio u službenoj poseti gde je bio zapažen po tome što je Rusiju uspoređivao sa krokodilom.