Republičkom tužilaštvu Republike Srpske od strane Glavne službe za reviziju javnog sektora u RS je u toku 2018. godine dostavljeno sedam negativnih revizorskih izveštaja.


Pročitajte još: Traže sastanak sa vlastima kako bi zaustavili odliv radnika


Okružna tužilaštva u Srpskoj su u toku izveštajnog perioda po negativnim revizorskim izveštajima donela 17 naredbi o nesprovođenju istrage, jednu naredbu o obustavi istrage, dok je 17 izveštaja i dalje u radu.

Navedeno je to u izveštaju o radu tužilaštava u Republici Srpskoj koji potpisuje glavni republički javni tužilac Mahmut Švraka, a u kojem se upozorava na dosadašnju neprihvatljivu praksu kada je u pitanju rad tužilaštava po revizorskim izveštajima.


Pročitajte još: Naredne sedmice kolektivni ugovor za zaposlene u obrazovanju


Objašnjava se da Glavna služba za reviziju javnog sektora Republike Srpske nakon obavljenih finansijskih revizija, svoje mišljenje sa negativnim ili mišljenje sa rezervom, dostavlja glavnom republičkom tužiocu. Međutim, naglašava se da Glavna služba za reviziju tužilaštvima nije nikada podnela krivičnu prijavu, niti je sudovima podnesena prekršajna prijava, niti je u izveštajima ukazano na kršenje zakona.

- U dosadašnjem radu tužilaštva su nakon ponovnog finansijskog veštačenja po revizorskim izvještajima, koja su inače skupa za tužilaštva, utrdili da nema elemenata bilo kojeg krivičnog dela, a što je i najčešći slučaj. Onda se u javnosti formira mišljenje kako je Glavna služba za reviziju javnog sektora RS ukazala na nezakonitosti, odnosno kriminalne radnje, ali tužilaštvo neće da procesuira učinioce krivičnih dela. Ovakva mišljenja su pogrešna – ističe se u izveštaju o radu tužilaštava u RS.

Konstatovano je da se nepravilnosti u finansijskom poslovanju, usled kojih su revizori davali negativna mišljenja, najčešće odnose na nepravilnosti koje imaju karakter prekršaja, kršenja internih akata ili se daje opis slabosti u sistemu unutrašnjih kontrola.

- Revizorski izveštaji ne sadrže naznake postojanja osnova sumnje o postojanju krivičnog dela, niti ukazuju na bilo kakav nastanak štete ili neopravdane koristi, niti na nameru nekog lica da nanese štetu budžetskom korisniku ili omogući sebi ili trećem licu sticanje neopravdane koristi. U široj, ali i u stručnoj javnosti, postoje različita očekivanja delovanja Glavne službe za reviziju. Javnost, takođe, očekuje od tužilaštva brzinu i efikasnost u postupanju po negativnim revizorskim izveštajima – objašnjava se.

Takva očekivanja, dodaje u ovom izveštaju glavni republički tužilac Mahmut Švraka, polaze od pretpostavke da su nepravilnosti koje se utvrde u radu javnih institucija od strane revizije, posledica zloupotrebe javnih sredstava i da predstavlja krivično delo.

- Na osnovu nalaza, odnosno analize u tužilaštvima, saglasni smo sa ocjenom da revizorski izveštaji, kao takvi, ne daju dovoljno elemenata za utvrđivanje postojanja sumnje i donošenje naredbi o sprovođenju istrage. Iskustva pokazuju da postupanja tužilaštava po svim negativnim revizorskim izveštajima, zahteva značajno angažovanje tužilačkih i policijskih resursa, ali je rezultat najčešće odsustvo zakonom stečenih uslova za optuženje, odnosno donošenje osuđujuće presude, čime se ne osigurava efikasno gonjenje počinilaca krivičnih dela – istakao je tužilac Švraka.

Naglašava se da tužilaštva postupaju po tim izveštajima i najčešće donose naredbe o nesprovođenju istrage ili obustavi istrage, s obzirom na to da se negativna mišljenja ne zasnivaju na nezakonitostima, koja prestavljaju krivično delo, nego se obično zasnivaju na prekršajima iz različitih oblasti.

- S obzirom na to da Zakon o reviziji javnog sektora RS ne obavezuje Glavnu službu za reviziju da prijavljuje krivično delo, predlagali smo, a i dalje predlažemo da je najbolje rešenje da se predlože izmene i dopune postojećeg Zakona o javnoj reviziji, odnosno da se Glavnoj službi za reviziju stavi u obavezu da prilikom svog rada, kada utvrdi teže kršenje zakonskih odredbi o finansijskom poslovanju, odmah obavesti nadležno Ministarstvo unutrašnjih poslova ili tužilaštvo, kako bi isti mogli da se istovremeno uključe u postupak prikupljanja dokaza i procesuiranja – predlaže se u navedenom izveštaju.

Pojašnjava se da bi se ovom izmenom otklonile nepravilnosti prilikom sastavljanja revizorskih izveštaja, a u isto vrijeme bi se otklonile i sumnje u pogledu određenih nezakonitosti koje su utvrđene prilikom revizije.

- Standardi za provođenje revizije nisu u dovoljnoj meri prihvatljivi za tužilaštva, odnosno za dokazivanje postojanja eventualnog krivičnog dela, jer su za dokazivanje krivičnih dela potrebni drugi standardi dokazivanja – zaključeno je.