Trgovina ljudima: Na švercu migranata nikle prave kompanije

HILjADE kilometara daleko od uništenog doma i države koju razara rat, padaju u ruke krijumčarima. Veruju u obećanja da će sigurno preći granicu i naći prolaz ka zapadu. Postaju, međutim plen i lak način da dobro organizovani kriminalci lako zarade novac.

Ovaj scenario je sve češći u Srbiji, a trgovina izbeglicama sa Bliskog istoka postala je jedan od najunosnijih vidova kriminala. U Futogu je nedavno u rezervoaru slovenačkog kamiona pronađeno četvoro ljudi bez svesti, od kojih je, nažalost, dvoje ljudi je preminulo.

PROČITAJTE JOŠ: U NIŠU ZAUSTAVLjENI KRIJUMČARI: Sprečena prodaja ''neveste''

Radoš Đurović, iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, otkriva da se načini krijumčarenja sve više razvijaju i da sada poprimaju odlike i karakteristike krijumčarenja kakve godinama poznaju u Francuskoj ili Grčkoj. Srpska verzija ovog "biznisa", upozorava naš sagovornik, uključuje dosta ljudi, a šverc migrantima toliko je razvijen da su krijumčarski lanci "poput kompanija"!

- Oni angažuju ljude kao neke izvršioce, pa su među njima i vozači, ljudi koji im obezbeđuju hranu, smeštaj... Pritom, oni često ne znaju vrh tog lanca, a dešava se i da su sami zatečeni i prevareni - priča Đurović.

Prema rečima našeg sagovornika često smo svedoci saobraćajnih nesreća sa vozilima u kojima su migranti, a postoje primeri kada ljudi koji su dobili posao vozača, tek u trenutku krijumčarenja shvataju da voze izbeglice.

- Da li zbog straha, ili odsustva alternative, jure i pokušavaju da izbegnu kontrole - kaže Đurović, napominjući da najčešće ovi sitni izvršioci završe iza rešetaka.

Kako upozorava, glavne šefove je teško uhvatiti, s obzirom na to da je u svetskim relacijama, posle trgovine organima, ovaj vid kriminala najisplativiji.

Balkanska ruta migranata se, upozorava, ne zatvara, pa je proces ulazaka i izlazaka "dinamičan i cirkuliše bez prestanka".

PROČITAJTE JOŠ: KOMŠIJE VESNE IZ BEČA TVRDE: Ona i ćerke nisu umrle od gladi, evo zašto verujemo u to

- Prema informacijama našeg centra, više od 6.000 ljudi se nalazi u takvom jednom procesu kod nas, a u centrima je smešteno do 3.000 ljudi - zaključuje Đurović.

Olakšavajuća okolnost za Srbiju, a što druge zemlje u regionu nemaju, jeste human odgovor građana. Kako zaključuje Đurović, naši ljudi razumeju izbeglištvo kao problem i saosećaju se sa ljudima koji dolaze.

KOMŠIJE IH BATINAJU

BATINANjA na graničnim prelazima nisu izuzetak, niti deo prošlosti, upozorava naš sagovornik.

- Konstantno nasilje migranti trpe kada uđu u Hrvatsku. Prebijaju ih, nehumano ih tretiraju, uništavaju im telefone i guraju ih ilegalno u Srbiju nazad! Ovo je posebno izraženo na hrvatskoj, mađarskoj i na granici prema BiH - tvrdi Đurović.