Treba li objaviti imena 306 pedofila: Javnost sve glasnije traži zaštitu od zlostavljača

ZA samo tri meseca, otkada su "Novosti" poslednji put pisale o registru pedofila, 27 ljudi pravosnažno je osuđeno za dela protiv polne slobode izvršena nad maloletnicima. U oktobru je u registru bilo 279 imena, na kraju godine ih je 306!

Nad nekima od njih sprovode se i posebne mere predviđene zakonom, poput obaveznog javljanja policiji i povereničkoj kancelariji Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, zabrane da posećuju mesta na kojima se okupljaju maloletnici, kao što su vrtići, škole, dečja sportska društva. Neki moraju redovno da posećuju profesionalna savetovališta i ustanove. Ovi osuđenici moraju i da obaveštavaju poverenika o promeni mesta stanovanja ili radnog mesta, kao i o putovanju u inostranstvo. Pre tri meseca mere su primenjivane na 58 osoba, a sada na 64.

PROČITAJTE JOŠ: Monstrum je ošišao Moniku do glave: Napravio joj mnogobrojne modrice i podlive

Slučaj sa otmicom dvanaestogodišnje devojčice Monike Karimanović i policijska potraga za njom i Ninoslavom Jovanovićem, glavnoosumnjičenim za otmicu, koji ima prethodnu istoriju kidnapovanja i silovanja devojčica, otvorila je pitanje da li su ovakve mere dovoljne i postoji li uopšte način da se spreče slični zločini.

Igor Jurić, osnivač Fondacije "Tijana Jurić" i otac devojčice koja je i sama bila žrtva 2014. godine, veruje da postoje načini prevencije.

- Registar pedofila je dao neke rezultate. Dobro je što su ti ljudi pod nadzorom, što ne mogu da rade sa decom, ali prava preventiva je da registar postane javan. Neke evropske zemlje već imaju otvorene registre, poput Severne Makedonije. Poljska je, na primer, izuzetno pooštrila kaznenu politiku kada je u pitanju seksualno zlostavljanje maloletnika i najavila uvođenje javne baze podataka - kaže Jurić.

On dodaje da je ovih dana bio u mestu u kom se Jovanović krio neko vreme, da su mu meštani rekli da se kretao slobodno, kupovao u prodavnici... Tek kada je objavljena njegova slika, prepoznali su ga. Da je registar javan, možda bi neko njegovu fotografiju video ranije i reagovao.

- Ovakve osuđenike potrebno je redovno pratiti i možda im čak odrediti obavezan elektronski nadzor. Svi, a ne samo neki, trebalo bi redovno da posećuju psihološka savetovališta, pa kada psiholozi procene da bi mogli da napadnu, da ih stave pod posebne mere - kaže Jurić.

On dodaje da će njegova fondacija i zvanično uskoro pokrenuti akciju da se baze podataka o zlostavljačima dece otvore i da oni dobiju poseban elektronski nadzor, uprkos protivljenjima da se time krše ljudska prava.

- Ne razumem zašto bi njihova ljudska prava bila iznad ljudskih prava i bezbednosti dece - poručuje Jurić.

Predsednik Advokatske komore Beograda Jugoslav Tintor odgovara da je bilo kakvo javno žigosanje počinilaca vrlo opasno, jer smo već imali, kako naglašava, pokušaje da se ljudi samoorganizuju i preuzmu pravdu u svoje ruke.

- Krivični progon se tako izmešta iz ruku organa gonjenja i pravosuđa u ruke neformalnih grupa, a ko može da garantuje da tada neće biti linča ili zloupotreba. Svaki zločin zaslužuje kaznu, ali nijedna grupacija krivičnih dela ne može da bude uzdignuta iznad ostalih. Takođe, nisu svi nepopravljivi. Ako od njih 100 bar 10 može da se popravi, treba im dati šansu. Za razliku od Amerike, gde veoma ozbiljne službe rade sa onima koji izađu iz zatvora i čak im pronalaze i posao, ovde se o osuđenicima na slobodi ne stara niko. Oni ne mogu da nađu posao, nemaju psihološku podršku, prinuđeni su da se vrate u isti milje i ubrzo počine novo krivično delo - primećuje Tintor.

On naglašava i da je praksa pokazala da stalno pooštravanje sankcija ne smanjuje stopu kriminaliteta, jer onaj ko čini delo ne razmišlja o tome da će biti uhvaćen. Zato treba tražiti druge mehanizme da se reši problem.

Posebna evidencija, odnosno registar pedofila, uveden je "Marijinim zakonom" 2015. godine i vodi ga Uprava za izvršenje krivičnih sankcija. U njemu se nalaze ime i prezime osuđenog, matični broj, adresa, podaci o zaposlenju, podaci od značaja za fizičko prepoznavanje (urođeni belezi ili tetovaže), njegove fotografije, DNK profil, informacije o krivičnom delu i kazni, pravnim posledicama i sprovođenju posebnih mera. Podaci se vode trajno i ne mogu se brisati, a uvid mogu imati sud, tužilaštvo i policija, i, uz obrazložen zahtev, državni organ, preduzeće ili preduzetnik, ako još traju pravne posledice osude i ako za to postoji opravdani interes zasnovan na zakonu.

Državni organi, ali i svi koji rade sa maloletnicima dužni su pre nego što nekog zaposle da provere da li je lice upisano u posebnu evidenciju.

NAGON NEMA ETIKU

VIKTOR Gostiljac, predsednik Advokatske komore Srbije, smatra da je seksualno zlostavljanje maloletnika vrsta kriminaliteta gde prevencija ne može da da rezultate:

- Nagon nema etiku. Ako negde ne pomaže prevencija, onda je to u ovim slučajevima gde ne možete delovati na psihu počinioca, jer je on u medicinskom problemu. Ali, država mora da uloži napore da se ovo svede na minimum i izvrši analizu kakvi su rezultati dosadašnjih mera.

PROČITAJTE JOŠ: Ovo je KUĆA gde je pronađen Malčanski berberin: Monika nađena kako luta između kuća (FOTO)

NEMA ZASTARE

U REGISTRU pedofila nalaze se oni koji su počinili silovanje, obljubu sa detetom ili obljubu zloupotrebom položaja, nedozvoljene polne radnje, podvođenje i omogućavanje vršenja polnog odnosa sa maloletnicima i posredovanje u vršenju prostitucije. Tu su i osuđeni za iskorišćavanje maloletnika za pornografiju, distribuisanje njihovih snimaka preko računarske mreže ili navođenje na prisustvovanje polnim radnjama. Ova dela ne zastarevaju, a osuđenicima ne može biti ublažena kazna, niti mogu dobiti uslovni otpust.