Srbi u poslednjem crnom getu Evrope

Dok se svet na početku 21. veka hvalio nezaustavljivim razvojem i tehnološkom revolucijom, u jednom delu Evrope, uz obilatu pomoć tog istog razvijenog sveta, formirana su geta!

U njima na Kosovu i Metihiji već dve decenije žive Srbi. Strogo omeđen prostor izvan koga svaki izlazak može biti smrtonosan, teritorija opasana žicom, vrećama sa peskom i tenkovima Kfora, oružana pratnja... - čini ceo svet srpskog življa na Kosmetu.

- Ovo je simulacija života - kaže Živojin Rakočević, pisac i novinar koji je i sam stanovnik jednog takvog mesta, Gračanice.

U getu, objašnjava Rakočević, kao u nekoj vrsti predstave, postoje bolnice, škole, vrtići, fakulteti, pozorište, domovi kulture, odlični slikari, dobri pisci i čekaju - slobodu. Na severu je donedavno bilo nešto drugačije, ali odluka albanskih vlasti da za sto odsto povećaju carine na srpsku robu u geto je pretvorila i severni deo pokrajine.

Preti nestašica hrane, energenata, lekova...

- Albanske vlasti sprovode očigledan zločin protiv čovečnosti stvaranjem poslednjeg nacionalnog geta na tlu savremene Evrope, geta u koji su saterali i zdravstvene radnike i njihove pacijente, uključujući i decu samo zato što su srpske nacionalnosti - kaže za “Novosti” dr Živorad Mrkić, iz Novog sindikata zdravstva. - I sve to uz gromoglasno ćutanje Evropske unije, uz poneku anemičnu primedbu koja je više cinizam u odnosu na preteću humanitarnu katastrofu. Svojom politikom blokade urednog snabdevanja zdravstvenih ustanova i apoteka, vlastodršci iz Prištine čine nedela koja bi se čak i u ratnim uslovima smatrala zločinom. Čak i u ratu, po slovu i duhu Ženevskih konvencija, mora se omogućiti normalan rad i snabdevanje sanitetskih službi i sistema zdravstvene zaštite.

Strani vojnici na ulazu u Gračanicu

Dr Mrkić upozorava da se pod mandatom Ujedinjenih nacija, Unmika, Euleksa i Kfora, u uslovima za koji oni tvrde da su “redovno stanje”, direktno ugrožava dobrobit, zdravlje i život Srba, kao i drugog nealbanskog stanovništva u nesrećnom getu u koji su saterani.

- Politika prištinskih silnika više liči na blokade geta koje su sprovođene za vreme Drugog svetskog rata nego na “carinski rat” ili “100 odsto ekonomske sankcije” - smatra dr Mrkić. - I dok se ceo svet zgražava na ove užasne prakse iz godina svetskog rata, danas smo svedoci da Evropa i “demokratski” zapadni svet nemuštim izjavama i zajedljivim komentarima zapravo ohrabruju ovakvo nečovečno i anticivilizacijsko postupanje silnika iz Prištine.

Srbi na Kosovu su u stalnoj opasnosti / Foto A. Stanković

Istovremeno, u enklavama južno od Ibra, kako se zvanično zovu srpska geta, svakodnevica izgleda ovako:

- Govoriti o getu na Kosovu i Metohiji znači govoriti o granici, a to znači da svaki Srbin kada pređe granicu zna da ne bi trebalo da priča glasno na srpskom jeziku, da mora da primeni i razvije nevidljivost i etničku mimikriju, da dobro zna put kojim ide... Suočen sa 20 godina teškog nasleđa straha, ubistava, nestajanja, šikaniranja stanovnik geta je razvio instinkt koji mu govori šta da radi i kako da živi u tuđoj slobodi - pojašnjava Živojin Rakočević.

U Babinom Mostu, u lokalnoj ambulanti, rezerve lekova su na izmaku / Foto Tanjug

Naš sagovornik se priseća da se već u julu 1999. zbog sistemskog i organizovanog nasilja život sveo na minimum: prestali su da rade telefoni, nestalo je struje, a vojnici Kfora počeli su da postavljaju žicu, vreće sa peskom i tenkove, jer su shvatili da će Albanci i OVK uništiti sve.

- Uvedena je stroga kontrola i formirane granice geta, a oružana pratnja postaje najvažnija reč kosovskih Srba - priseća se Rakočević. - Kasnije, 17. marta 2004, na granice srpskih geta dolazi 50.000 Albanaca koji imaju nameru da unište sva geta južno od Ibra. U tom trenutku ona u gradovima u kojima su čuvani Srbi nestaju. Gradski geto je ubijen, Srbi gube grad. Da bi došao do grada stanovnik geta prelazi 100 kilometara opreza, tamo je čovek sa blatom na cipelama, a mladi ne smeju da voze kola jer su vozački ispit polagali u getu...

Život u senci oklopnih vozila / Foto Tanjug

Dok su svetu puna usta demokratije, ljudskih prava i sloboda, na prilike u kojima žive Srbi taj svet i njegovi izaslanici u Srbiji - ćute.

- Izgleda da dežurnim čuvarima ljudskih prava, slobode i demokratije ovo nije važno, jer se radi o Srbima, a Srbi nemaju nikakva prava u njihovom sistemu vrednosti, pogotovo ako žive na Kosmetu - kaže dr Mrkić.

Dr Živorad Mrkić

Živojin Rakočević smatra da sada ne postoje ljudska prava i demokratija, sve se pretvorilo u mir i stabilnost:

- Naš život na širem planu i u regionu postao je žrtva mira i stabilnosti. Demokratija je suspendovana - upozorava on.

Dušan Proroković, stručnjak za geopolitiku, ističe da brojni narodi žive orvelovsku stvarnost da postoje jednaki i jednakiji, uglavnom tamo gde su nacionalne manjine, ali vrlo je teško naći nešto slično onome što Srbi prolaze.

O ćutanju i ravnodušnosti sveta spram srpskih muka kaže:

- Svako radi svoj posao. Oni koji ćute dobro su plaćeni za to!

Živojin Rakočević

RAKIĆ I NUŠIĆ KAO ODGOVOR

- Geto iz čoveka izvlači najbolje i najgore, što je manji to su krajnosti veće - uveren je Živojin Rakočević. - Najbolje se postiže kada iz Beograda pošaljete najboljeg učitelja, a najgore ako geto prepustite lokalnom kriminalcu. Slična situacija je bila za vreme Osmanskog carstva, u poslednjih 30 godina osmanske vlasti, ali Beograd je tada pružio genijalan odgovor šaljući nam Milana Rakića, Branislava Nušića i Vojislava Ilića.