Filmska priča na koju Srbija čeka više od sedam decenija: Premijera Dare iz Jasenovca na jesen

PREMIJERA najznačajnijeg projekta u srpskoj kinematografiji, filma "Dara iz Jasenovca" reditelja Predraga Gage Antonijevića i scenaristkinje Nataše Drakulić, zbog pandemije korone odložena je za 22. oktobar.

Kako je ranije planirano, premijerna projekcija drame o stradanju srpske dece u doba Nezavisne Države Hrvatske trebalo je da se održi početkom maja, u danima kada se obeležava 75 godina od proboja poslednjih zarobljenika iz logora Jasenovac.Zbog neočekivanih okolnosti, prvi domaći dugometražni igrani film o stvarnim i tragičnim događajima u jednom od najstrašnijih koncentracionih logora Evrope, koji su ostavili duboke ožiljke u našem narodu i na ovim prostorima, stići će pred pubiku šest meseci kasnije.

"Dara iz Jasenovca" snimljena je na osnovu autentičnih svedočanstava preživelih logoraša, i osvrće se na period 1942. kada, posle ustaško-nemačke ofanzive na Kozari, srpsko stanovništvo masovno završava u koncentracionim logorima. Među njima je i dvanaestogodišnja Dara sa svojom majkom i dva brata. O sudbini oca ne znaju ništa, i užas koji će preživeti u logoru smrti učiniće da devojčica odraste preko noći. Darina majka i stariji brat tragično završavaju, a misija njenog života postaje da sačuva život mlađeg brata u neljudskim uslovima, gde deca svakodnevno umiru od bolesti i gladi, i gde ih surovo ubijaju...


Kako je Antonijević izjavio za "Novosti", najavljujući ovaj projekat, Jasenovac je ogromna tragedija, užasno mesto zla i stradanja, i ovo je film koji Srbija čeka već sedamdeset pet godina.

- Istorija je zabeležila monstruozno stradanje više od sedamdeset hiljada dece, najviše srpske. O tome postoje dokumenti. Ante Vrban, komandant logora Jasenovac - Stara Gradiška, priznao je na suđenju da je srpsku decu ubijao trovanjem ciklonom, i zbog tih zločina je streljan 1948. godine. Vjekoslav Maks Luburić (tumači ga Marko Janketić), ustaški oficir, zapovednik Jasenovca i celog sistema ustaških koncentracionih logora, ušao je u istoriju po najbrutalnijim zločinima, a da bi izbegao streljanje uspeo je da pobegne i emigrira u Španiju. Ljubo Miloš, ustaški oficir, osuđen je zbog zločina i streljan 1948, a tu je i zloglasna Nada Šakić, sestra Maksa Luburića. Likovi ovih zločinaca pojavljuju se u filmu, sve što postoji u scenariju zasniva se na dobro proučenoj istorijskoj građi i dokumentaciji - rekao je Antonijević, navodeći da se u dve scene pojavljuje i lik Diane Budisavljević.
Prvi deo filma realizovan je na lokaciji sela Kolut u blizini Sombora, gde je za potrebe snimanja zgrada stare ciglane sa upravnim objektom pretvorena u zloglasni logor Jasenovac, o čemu su "Novosti" ekskluzivno pisale, a drugi deo na lokalitetima Bele Crkve. Zastrašujući ambijenti smrti u kojima se odvijalo snimanje delo su scenografa Gorana Joksimovića.

Film su podržali Vlada Republike Srbije i FCS, producenti su Predrag Gaga Antonijević (Dandelion Production Inc) i Maksa Ćatović ("Film danas" d.o.o), a distributer je "Megakom film".

Marko Janketić i Predrag Antonijević

IZUZETNO VAŽAN PROJEKAT

AMERIČKI ekspert za Holokaust i stručni konsultant na filmu Majkl Berenbaum rekao je da je ovaj projekat važan kako bi se spoznala i ispričala istina o Jasenovcu.
- Ovaj film je pravi instrument kojim će oživeti Jasenovac, važno je da se ta istina ispriča autentično. Kvalitet ostvarenja "Dara iz Jasenovca" leži u njegovoj suptilnosti i dubokoj ljudskosti. Važno je pokazati da se to desilo ljudima, kao i da su ljudima te monstruozne zločine učinili upravo ljudi, a ne neka čudovišta i druga bića. Smatram vrlo smelom odluku da sve to bude prikazano kroz nežnost i nedužnost prelepe devojčice, koja će izneti svoju priču - istakao je Berenbaum.