Komesar Šagal i građanin Maljevič

POSLE mnogo priprema i najava, ruski reditelj Aleksandar Mita započeo je sredinom septembra snimanje filma o dvojici najavangardnijih ruskih umetnika i slikara - Marku Šagalu (1887-1985) i Kazimiru Maljeviču (1878-1935).

Prve klape filma koji nosi radni naslov "Čudo Šagal. (Komesar Šagal i građanin Maljevič)", "pale" su u Belorusiji, u gradu Vitebsku, koji povezuje slavne umetnike, i koje reditelj u svojoj priči predstavlja kao antipode:

"Ideja da snimim film o Šagalu, mom omiljenom slikaru, sazrevala je u meni decenijama, i moja priča biće pokušaj da se Šagalov svet i njegov mit prikažu u žanru folklorne balade zasnovane na stvarnosti i fantaziji, kao što je to, uostalom, i u stvaralaštvu samog slikara. Šta se dešava kad u rasplamsalim revolucionarnim godinama dođe do sudara Don Kihota i Kolumba sa provincijskim Robespjerom? Don Kihot je Mark Šagal, Kolumbo - Kazimir Maljevič, Robespjer - Naum, izmišljeni komesar zaljubljen u Šagalovu ženu", zapisao je Mita u uvodnoj reči scenarija.

Scenario, kako je izjavio ruskim medijima, nije ostao u granicama tradicionalnog predloška za film - priča se duže zadržava samo na jednom periodu iz života slavnog slikara, i to onom u kojem je Šagal, odmah nakon Oktobarske revolucije, otvorio umetničku školu u Vitebsku, u kojoj je jedan od predavača bio Maljevič.

- "Mark Zaharovič Šagal je u oktobru 1917. imao 30 godina. Imajući u vidu da je doživeo gotovo sto, trideseta je u njegovom životu bila još mladost. I sa punim mladalačkim plamenom i zanosom, on je u to vreme ostvarivao ideju revolucionarne umetnosti koja će prevrnuti svet. U ponečemu je i njegov jednomišljenik, mada u većini slučajeva ogorčeni antipod, postao i Kazimir Maljevič. Kada se on pojavio 1940. u Vitebsku, već mu je bilo 40. Autor "Crnog kvadrata" i Manifesta suprematizma, u to vreme je već bio slavan. Šagalovi leteći ljudi i Maljevičeva geometrija bili su toliko različiti, kao uostalom i unutrašnji svet te dvojice slavnih avangardnih slikara, i na toj različitosti podjednako, kao i na njihovoj privrženosti revoluciji, zasnivaće se moj film o njima - rekao je Aleksandar Mita.

Ulogu Šagala (posle nekoliko kastinga) dobio je glumac Leonid Bičevik, Maljeviča igra Anatolij Beli, a ulogu Bele, Šagalove velike ljubavi i muze, uspela je da dobije debitantkinja Kristina Šnajderman.

Po rečima Leonida Bičevika, "Čudo o Šagalu" je film o ljubavi, ali i o životu velikog slikara Šagala koji se, postavši komesar i s mauzerom u rukama, vraća u rodni Vitebsk i pretvara to učmalo provincijsko mesto u grad svoje mašte.

- "Ipak, Šagal se neće koristiti mauzerom. Ali, bez mauzera, kakav bi on bio komesar! I šta uopšte umetnik traži u vlasti? Kad ionako, i to još kako, vlada svetom svojih fantazija. Ali kad umetnik stekne vlast nad realnim svetom, ništa na dobro ne sluti..." - izjavio je Bičevik.

Kako Vitebsk nije samo Šagalov, nego i Maljevičev grad, jer je on tu formulisao svoju veliku koncepciju apstraktnog slikarstva, otuda je to i film, kako je objasnio Anatolij Beli, o njihovim protivurečnostima, kao i o prijateljstvu, spasenju, ali i mržnji.

Glumica Kristina Šnajderman, iako ne zna mnogo o Šagalu, kako je priznala, pregledala je mnogo slika, fotografija i pročitala niz biografskih radova, i smatra da je glavna odlika njene junakinje potpuna predanost mužu.

Da bi dočarali atmosferu s početka 20. veka, Aleksandar Mita i brojna ekipa filma koju je okupio za svoj projekat (masovne scene snimaće se sa više od 200 učesnika), u potpunosti su blokirali i "restaurisali" dve glavne ulice u Vitebsku, kojima od pre desetak dana šetaju "crvenoarmejci", tu su i revolucionarni transparenti, stare prodavnice, firme, kafane..., a iznova je podignut i kvart jevrejske bede na zapadnoj obali reke Dvine, iako je u Vitebsku sačuvana kuća Šagalovih roditelja, u kojoj će se snimati deo filma. Neće, međutim, biti scena pored učilišta koje je podigao veliki slikar, jer je tu, kako je izjavio Mita, izgrađeno mnogo novih zdanja, i taj prostor je nemoguće "presvlačiti".

Najveću zaslugu za ovaj scenografski i vizuelni "vremepolov" pripada sjajnom ruskom slikaru Eduardu Galkinu koji je napravio fantastičan rad, iako su, po navodima ruskih medija, za ceo filmski projekat izdvojena relativno skromna finansijska sredstva. Ali upravo zahvaljujući Galinu, film će, po rečima Mite, izgledati kao visokobudžetni:

- "Šagal je govorio da su na krugu boja, sve boje prijatelji sa svojim susedima, i ljubavnici sa svojim kontrastima. Ali, da u životu postoji samo jedna boja, samo jedna na umetničkoj paleti, koja daje smisao i životu i umetnosti. Ta je boja po Šagalu ljubav, i verujem da ću takav film da napravim" - izjavio je reditelj Aleksandar Mita.