FELJTON - TRIKOVI ZA NAVLAČENJE KUPACA: U trenutku prodaje bot s puno pratilaca više vredi

Viola Bakini i Mauricio Teskoni

14. 09. 2021. u 18:00

OVO je za mene izuzetan trenutak jer noćas, 5 godina posle zemljotresa, prvi put spavam kod kuće.Hteo sam to da podelim sa vama.

ФЕЉТОН - ТРИКОВИ ЗА НАВЛАЧЕЊЕ КУПАЦА: У тренутку продаје бот с пуно пратилаца више вреди

STRATEGIJA Vojska botova najpre gradi mrežu pratilaca, Foto EPA-EFEVICKIE FLORES

- Reč je o zemljotresu koji je 2009. godine porušio stari centar grada Akvile, a hiljade ljudi prisilio da neodređeno vreme žive u kamp prikolicama. Antonelo Loreto, pisac iz Akvile, koji se odavno preselio u Rim, objavio je taj tvit uveče, 23. jula 2014. godine. NJegovo oduševljenje je bilo ogromno, jer se konačno vratio u svoju kuću oštećenu zemljotresom, tako da je taj tekst sastavio u jednom dahu. Napisao je matematičkim znakom puta (x) reč "za" i izostavio razmak posle tačke.

Upravo ta verzija posta, uključujući pomenute elemente i izostavljanje razmaka, obrela se na stranicama italijanskih listova tri godine kasnije, našavši se u središtu novinarskog istraživanja lažnih profila. Krajem 2017. godine informatičar i bloger David Puente objavio je članak o mreži od više stotina naloga koji su preneli isti taj tekst o radosti što posle zemljotresa mogu da se vrate kući - bio je to Loretov tvit postavljen više hiljada puta. Šta to znači? Da li je reč o lažnim nalozima? A ako jeste, ko njima upravlja i zašto?

TAKOZVANI bot-spotting (doslovno "uočavanje botova") prilično je veliki izazov, pogotovo ako algoritmi koje želiš da uloviš znaju kako da se prikriju. Kako bi razotkrili lažne naloge, informatički istraživači moraju pre svega da posmatraju aktivnost tih naloga na društvenim mrežama, tražeći znake za uzbunu. Tako je postupio i Puente kada je otpočeo svoju istragu te poplave tvitova . Novinar je proučio naloge na kojima se pisalo o kućama obnovljenim posle zemljotresa i opazio da imaju više zajedničkih elemenata - profili su otvoreni u istom periodu (u januaru 2012. godine), imaju isti broj pratilaca (od 12.000 do 15.000, što je za Tviter prilično veliki broj), objavljuju istu vrstu postova (to su obično rečenice koje se ne odnose na realnost, citati, izreke, itd).

Sve te naznake navodile su na isti zaključak: nisu u pitanju stvarne osobe, već botovi koji mogu grupno da dejstvuju, usklađeno i istovremeno. Ali, ko ih je napravio i s kojim ciljem? Da li iza njih stoji samo jedan čovek?

AGENCIJSKI LAŽNI PROFILI

U SLUČAJEVIMA elektronske trgovine, ako se obrati pažnja kada se želi da se podigne rejting proizvoda koji se prodaje, nije sigurno da glavni akter zna da ta usluga postoji. Ponekad agencija može da dođe u iskušenje da otvori lažne profile kako bi zadovoljila kupca, koji, opet, o tome možda ništa ne zna i veruje da su njegovi novi pratioci stvarni ljudi. Zapravo je veoma teško, ako ne i nemoguće, utvrditi ko su oni koji prave mreže botova i upravljaju njima.

KAKO bi pronašao odgovor, Puente se dosetio da se pretvara da je vlasnik sumnjivih profila i da je zaboravio lozinku. U tom slučaju Tviter uvek predlaže mejl adresu za promenu lozinke, a to je ujedno i mejl adresa pomoću koje je otvoren nalog. Iz razumljivih razloga zaštite privatnosti ne prikazuje celu adresu, ali ipak omogućava da se pročitaju prva dva slova i da se nasluti domen. Pošto je ponovio trik sa zaboravljenom lozinkom za sve naloge, mogao je da zapazi jednu podudarnost: sve mejl adrese za obnovu lozinke imale su istu strukturu - is****************@g****.***. Da bi otkrio šta označava "is" bilo je dovoljno da proveri retvitove sa tih profila, među kojima su se isticale objave kompanije za informatičke usluge IsauData iz Rima. Kada je pokušao da resetuje i lozinku za zvanični nalog kompanije, Tviter je ponudio istu mejl adresu, sa istim nizom slova. Pored toga, pregledajući vremensku liniju te kompanije na Tviteru, uočio je da prvi tvit u kojem se hvali kvalitet kompanije, zamislite samo kakva slučajnost, potiče sa naloga otvorenog 2012. i sa istom mejl adresom za resetovanje lozinke.

U MEĐUVREMENU, sve više Italijana počelo je da se interesuje za ovo istraživanje. Sadržaj tvitova, naime, odnosio se na tada veoma osetljivu temu u Italiji - (neostvarenu) obnovu kuća srušenih u zemljotresu u regiji Abruco, što je tužna stranica u novijoj istoriji Italije, kost u grlu onima koji su na vlasti, razlog za kritiku onima iz opozicije. Nisu izostale ni zloupotrebe te teme tokom godina, tako da je ova lavina tvitova i tajna kojom su obavijeni njihovi tvorci privukla pažnju najvažnijih italijanskih listova. U intervjuu za italijansku novinsku agenciju AGI osnivači kompanije "IsauData" negirali su da su oni stvorili te mreže lažnih naloga i da imaju bilo kakve veze s njom .

Dok je tajna bivala sve zamršenija, širile su se pretpostavke da iza objavljivanja lažnih vesti stoje političke stranke. U listu Il Fatto Quotidiano postavili su pitanje da li možda svi ti pohvalni tvitovi o obnovi idu u korist vlade (u to vreme pod vođstvom Demokratske stranke) . Osim toga, među mnoštvom tvitova koje je objavila grupa botovskih naloga bilo je i onih koji su ranije podržali određene političke lidere i kandidate. I, kao da to nije dovoljno, ista mreža botova u prošlosti je retvitovala objave Alfija Markinija, kandidata za gradonačelnika Rima 2016. godine, za vreme njegove predizborne kampanje .

SAZNANJE da neka usaglašena vojska botova najpre gradi mrežu pratilaca, privlačeći ih citatima i simpatičnim dosetkama, a potom u izvesnom trenutku šalje političke poruke, može da nas navede na preuranjene zaključke. Iskušenje da saberemo dva i dva i optužimo ovu ili onu političku struju da hoće da manipuliše građanima može da bude veliko (i zaista, neki su i naseli), ali u ovakvim slučajevima moramo da budemo veoma obazrivi. Često se, naime, razlog za stvaranje i održavanje ovakvih mreža, kao što su montažne kuće za pogođene zemljotresom, može svesti na samo jednu reč - marketing.

Kao što smo videli na primerima onih koji žele da postanu influenseri, postoji pravo tržište lažnih profila na kojem može jeftinije da se prođe (ako se kupuju pratioci za koje je očigledno da su lažni) ili mora više da se uloži kako bi se stekli uverljiviji sledbenici. Lažni profili koji nisu toliko sumnjivi nalik su na prave osobe, što znači da i sami imaju određeni broj pratilaca.

I TAKO agencije i slične kompanije prave mreže botova, potom ih puštaju da neko vreme tvituju kako bi stekli publiku. Koju vrstu sadržaja oni objavljuju? Najrazličitije, počev od fraza o ljubavi, preko političkog protestovanja, do aforizama svih vrsta. Svi ti tvitovi služe da povećaju uverljivost botova, da prošire mrežu pratilaca i povećaju njihovu vidljivost. Jer, u trenutku prodaje bot s puno pratilaca više vredi.

"Stvaranje uverljivih lažnih robota, koje će vremenom pratiti sve više pravih korisnika, isplativo je ukoliko prodavac želi da ponudi različite sadržaje budućim kupcima. Ako hoću da pokrenem neku akciju, recimo da podignem rejting nekog haštaga, vojska automatizovanih lažnih profila može da mi bude veoma korisna, pogotovo na duži rok. Ako vidim da mnoštvo ljudi razgovara o određenoj temi, verovatno ću i ja poželeti da saznam nešto više o tome. Reč je o istoj pojavi kao kada se na sajtovima za elektronsku trgovinu, od proizvoda jednakog kvaliteta i cene, kupuje onaj s najvećim brojem recenzija", objašnjava Puente, uveren da je mreža botova koju je otkrio imala upravo tu svrhu.

SUTRA: Manipulisanje javnim raspravama

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)