GRAĐANIN JE OSNOVA DRUŠTVA A NE NACION: Mogućnost opstanka zajedničke države Dobrica Ćosić je video u temeljnoj demokratskoj reformi

R. D. - D. M. - V. M.

25. 12. 2020. u 17:14

ГРАЂАНИН ЈЕ ОСНОВА ДРУШТВА А НЕ НАЦИОН: Могућност опстанка заједничке државе Добрица Ћосић је видео у темељној демократској реформи

Fotografije: dokumentacije "Novosti", "Borbe", Tanjuga, i "Vikipedije".Arhiva "Književnih novina", SANU i privatna arhiva Žane Perišić

NISAM ja dragi druže, antijugosloven, dakle, Srbin i građanin koji je protiv Jugoslavije i samo za nekakvu srpsku državu.

Bez nedoumica sam za Jugoslaviju, ali demokratsku državu, i zemlju bez mržnji... Vlado, jesam za Jugoslaviju, ali duboko sumnjam u mogućnost njenog opstanka. Destrukcija deluje decenijama, udaljavanje vekovima, približavanje samo u muci opstanka, da čim ta pretnja mine, nastave se razlike da umnožavaju i povećavaju. Želeo sam da zamolim svoje savremenike da potraže, ako postoji i neki drugi put državno-političkog opstajanja osim ovog koji vodi u nestanak, nacionalne, verske i građanske ratove. Po mom uverenju, neminovna je prekompozicija Jugoslavije. Želeo bih da mi Srbi u toj prekompoziciji budemo demokrate, slobodari, narod koji zbog svojih interesa nikog ne potčinjava. I nikog ne prisiljava da živi s njim u istoj državi ako to ne želi.

Fotografije:
dokumentacije "Novosti",  "Borbe", Tanjuga, i "Vikipedije".Arhiva "Književnih novina", SANU i privatna arhiva Žane Perišić

Ovako je 1989. književnik Dobrica Ćosić pisao svom prijatelju i kolegi, akademiku Vladi Strugaru. Godinu dana ranije, Ćosić je te svoje teze opširno obrazložio u tekstovima u "Književnim novinama". Akademik Ćosić je bio jedan od učesnika svojevrsne ankete, pod nazivom "Istorijski forum", u kojoj su srpski intelektualci iznosili svoja viđenja o budućnosti Jugoslavije. "Književne novine" su u to vreme bile nezaobilazni poligon slobodne misli, a mahom su se svi viđeniji intelektualci, među kojima je i Dobrica, zalagali za opstanak tadašnje države, a ne za stvaranje "velike Srbije", što im je kasnije spočitavano.

ZA KARDELJA JUGOSLAVIJA PRIVREMENA TVOREVINA

AKADEMIK Ćosić je smatrao da je odgovor na pitanje kada je jugoslovensko političko vođstvo postalo nacionalno, fundamentalno za razumevanje političke istorije i sudbine Jugoslavije.

- Titova ideološka shvatanja su toliko taktički uslovljena i protivrečna, da je teško utvrditi njihovu idejnu konzistenciju - napisao je Ćosić. - Postoji druga ličnost koja se smatra projektantom samoupravnog socijalizma, a to je Edvard Kardelj.

Ćosić se seća dugih rasprava sa Kardeljom o Jugoslaviji i jugoslovenstvu. Kada je Ćosić pokušao da definiše jugoslovenstvo kao osnovnu, integrativnu ideologiju Jugoslavije, Kardelj je odlučno oborio tu definiciju i u raspravi mu je rekao: "Jugoslavija je istorijski privremena tvorevina. Ona je pojava i rezultat imperijalističke epohe, njeni narodi poći će u nove asocijacije i integracije po civilizacijskim i duhovnim afinitetima i ona će neminovno biti prekomponovana kao država. Tako ćemo mi Slovenci biti, razumljivo, sa Austrijancima i Italijanima, a vi ćete Srbi prirodno biti sa Bugarima ili sa pravoslavnim narodima koji su vam, inače, istorijski bliži."

Ćosić je bio zapanjen njegovom projekcijom Jugoslavije.

"Znači li to da je Jugoslavija, jednostavno, istorijski tranzit?", upitao ga je.

Kardelj je mirno odgovorio: "Da, dobro rečeno."

Ćosić je primetio da su se Kardeljeve javne izjave, često razlikovale od njegovih intimnih uverenja.

ČINI mi se da je jedino spasonosno i progresivno u najboljem smislu reči, radikalna demokratska rekonstrukcija Jugoslavije - predlagao je Ćosić u tekstu naslovljenom "Uslovi demokratske budućnosti". - Ali, to je, bez sumnje i najteže izvodljiva koncepcija.

Tanasije Mladenović, Dobrica Ćosić i Antonije Isaković, Fotografije:
dokumentacije "Novosti",  "Borbe", Tanjuga, i "Vikipedije".Arhiva "Književnih novina", SANU i privatna arhiva Žane Perišić

Društveni procesi, nacionalne inercije, političke težnje u nekim jugoslovenskim nacijama i antagonizmi među njima, osobito velikoalbanske ekspanzije i destrukcija, sve brže podrivaju temelje Jugoslavije. Raspad nije blizu sa mnogih razloga, unutrašnjih i spoljašnjih u ovom vremenu više evropskih, nego unutrašnjih. Ali, ako se što pre ne stupi u temeljne reforme poretka, slutim dugo truljenje i regresiju, veliku muku opstajanja, snažnu represiju za održavanje postojećeg. Birokratske snage represije su moćne i one u ime "revolucionarnih tekovina", "jugoslovenskog patriotizma" i održavanja evropskog prostora, a uz ekonomsku i drugu pomoć Evrope i velikih sila, dok im je to u interesu, mogu bar za deceniju-dve spasti sadašnju Jugoslaviju od raspada koji je počeo. A potom šta će biti nemam pravo da brinem.

 NE SME DA BUDE JAKA

PRVI predsednik srpske vlade posle rata Blagoje Nešković govorio je Dobrici Ćosiću o tadašnjim stavovima Edvarda Kardelja, Andrije Hebranga, Borisa Kidriča i Franca Leskovšeka, prema kojima Jugoslavija ne bi bila mogućna kao ravnopravna zajednička tvorevina jugoslovenskih naroda ako bi Srbija bila industrijski jaka ili ravnopravna sa nekim drugim republikama.

Kao izlaz iz egzistencijalne krize, Ćosić je video temeljnu demokratsku reformu celokupnog društvenog, ekonomskog i državnog uređenja Jugoslavije. Pisac je smatrao da je došao poslednji čas da srpski narod zasnuje kritičku svest o sebi i Jugoslaviji, naglašavajući da još postoje značajni egzistencijalni razlozi za opstanak te države.

- Za mene je nacionalno pravo samo deo korpusa opštih ljudskih prava - piše Ćosić. - Lično bih bio srećan kad bi se stvorila mogućnost, kada bi se pojavile snage u Jugoslaviji spremne da se ujedine za društveni koncept, po kojem bi građanin bio osnova društvene i državne zajednice, a ne nacion, etnos. LJudi koji imaju takva politička uverenja retki su danas u Jugoslaviji: toliko ih je malo da ne predstavljaju nikakvu realnu političku snagu, kad to tvrdim ne mislim na ekstremna ispoljavanja nacionalne svesti u pojedinim nacijama, niti na secesionistički karakter nacionalne svesti jugoslovenskih Šiptara.

Fotografije:
dokumentacije "Novosti",  "Borbe", Tanjuga, i "Vikipedije".Arhiva "Književnih novina", SANU i privatna arhiva Žane Perišić

ĆOSIĆ piše da ne poznaje slovenačkog intelektualca koji bi bio spreman da zastupa klasičnu demokratsku koncepciju jugoslovenskog prostora:

- Bez obzira na to što se oni strasno izjašnjavaju za "civilno društvo", ali, nažalost, samo za Slovence. Slična su stanovišta i hrvatske inteligencije koja po svojoj nacionalnoj ideologiji i tradiciji u većini zastupa primat etničkog i religijskog nad individualnim i inovernim.

 KRAJ PRIJATELJSTVA SA KRLEŽOM

ĆOSIĆ piše da su Srbi koji su se u partiji bavili agitacijom i propagandom, koji su učestvovali u političkom i javnom životu, uvek prvo napadali četnike, pa potom ustaše, da bi ih izravnali u zločinima:

- Svugde smo prvo napadali srpski, pa onda hrvatski nacionalizam. Sa takvim ideološkim shvatanjima i nacionalnim mazohizmom, pali su Aleksandar Ranković, srpski "liberali" i ko sve nije iz javnog života Srbije. Po jednom srpskom komunističkom bontonu, ni sada se u Zagrebu ne bih usudio da prvo napadnem ustaše, pa onda četnike. Kada sam 1965. godine tu simetriju pokušao pred Krležom da narušim, navodeći i Jasenovac kao dokaz, posvađali smo se i to je bio kraj našeg prijateljstva.

Ćosić je bio duboko uveren da su Srbi u svom nacionalnom programu učinili nekoliko kobnih grešaka u proteklom veku.

- Te pogreške i stranputice mogu nas dovesti do bespuća, ako ih što pre razumno ne shvati i ne obznani generacija koja najduže živi u Jugoslaviji, a koja sve brže silazi sa životnog poprišta - napisao je Ćosić u tekstu "Jugoslavija - država izneverenih očekivanja i neizvesne budućnosti", koji je, takođe, objavljen u anketi "Književnih novina". - Nesagledni društveni i nacionalni porazi, obilno i preskupo istorijsko iskustvo koje su stekle generacije koje žive u Jugoslaviji, neravnopravan i ponižavajući položaj srpskog naroda u sadašnjoj Jugoslaviji pod vladavinom antisrpske koalicije, osobito srbofobije koja je u poslednjim decenijama obuzela široke slojeve slovenačkog, hrvatskog, albanskog naroda, pa i neke delove makedonske inteligencije i muslimana, ali i uzvratne odbojnosti i mržnje koje se šire u srpskom narodu i unazađuju mu kolektivnu političku i moralnu svest.

Karikatura Zuke DŽumhura, Fotografije:
dokumentacije "Novosti",  "Borbe", Tanjuga, i "Vikipedije".Arhiva "Književnih novina", SANU i privatna arhiva Žane Perišić

DOBRICA Ćosić je verovao da su antisrpske snage u Jugoslaviji, uz podršku izvesnih spoljnih činilaca, uspele, prvi put posle dva veka, da u većem delu svetske javnosti ospore i dovedu u pitanje slobodarsko biće srpskog naroda, demokratsku suštinu srpskog pitanja, pravednost i legitimnost sadašnje političke borbe srpskog naroda protiv velikoalbanskog genocida i agresije kao i borbe za ravnopravnost, identitet i integritet u jugoslovenskoj državi.

- Od svog osnivanja, 1. decembra 1918. godine, do sada, Jugoslavija je država koja se spolja i iznutra skoro neprestano ruši, preobražava, osporava - napisao je Ćosić.

- Jugoslavija je bila nestabilna kapitalistička kraljevina koju je smenila danas isto toliko nestabilna socijalistička republika. Prva Jugoslavija je država koju nije mogla da spase ni Aleksandrova monarhistička vladavina i diktatura, druga Jugoslavija nije se učvrstila ni Titovom vladavinom i diktaturom proletarijata.

Ruski ambasador Konuzin dodeljuje Ćosiću zlatnu medalju, Fotografije:
dokumentacije "Novosti",  "Borbe", Tanjuga, i "Vikipedije".Arhiva "Književnih novina", SANU i privatna arhiva Žane Perišićva

Ćosić podseća da je "Jugoslavija ubedila sebe i svet da je najdemokratskije rešila nacionalno pitanje, ostvarila sva nacionalna prava svojim narodima i nacionalnim manjinama, ujedinila ih bratskim odnosom i samoupravljanjem, iako u toj zemlji albanska nacionalna manjina više od dve decenije sa njegove zemlje proganja najbrojniji jugoslovenski narod, koji ima manje nacionalnih prava od nacionalne manjine:

- Seobe naroda, pretežno srpskog poprimile su razmere nepoznate u Evropi u miru, što dokazuje da su međunacionalni odnosi rđavi. Srbi u Hrvatskoj lišeni su elementarnih nacionalnih prava i podvrgnuti asimilaciji. Slovenci se osećaju nacionalno ugroženim, Hrvati su permanentno nezadovoljni svojim položajem u Jugoslaviji i srbofobični, Makedonci pate zbog svoje nacionalne razjedinjenosti sa jakim antisrpskim sadržajima.

 SVI IMALI SVOJU  JUGOSLAVIJU

ĆOSIĆ piše da su Srbi koji su se u partiji bavili agitacijom i propagandom, koji su učestvovali u političkom i javnom životu, uvek prvo napadali četnike, pa potom ustaše, da bi ih izravnali u zločinima:

- Svugde smo prvo napadali srpski, pa onda hrvatski nacionalizam. Sa takvim ideološkim shvatanjima i nacionalnim mazohizmom, pali su Aleksandar Ranković, srpski "liberali" i ko sve nije iz javnog života Srbije. Po jednom srpskom komunističkom bontonu, ni sada se u Zagrebu ne bih usudio da prvo napadnem ustaše, pa onda četnike. Kada sam 1965. godine tu simetriju pokušao pred Krležom da narušim, navodeći i Jasenovac kao dokaz, posvađali smo se i to je bio kraj našeg prijateljstva.

Šiptarski separatistički pokret u temeljima potresa Jugoslaviju i teži integraciji sa Albanijom, i to čini nedemokratskim i anticivilizacijskim sredstvima. Savremena srpska nacionalna svest zamućena je ideološkim obmanama, primarno tradicionalistička, frustrirana, sa najjačim duhovnim uporištima u nacionalnim porazima, iluzorno jugoslovenska. Sve to potvrđuje da nacionalno pitanje u Jugoslaviji nije dosledno demokratski rešeno i da su vidovi nacionalne svesti nekih jugoslovenskoh nacija apriorno antijugoslovenski.

Foto arhiva

Ćosić tvrdi da su Jugoslavijom bili najnezadovoljniji oni narodi koji su od nje najviše dobili:

U JUGOSLAVIJI je najteže njenom najbrojnijem narodu, a taj isti narod joj je i najodaniji. Jugoslavija je zemlja koja je proglasila da je u njoj na vlasti radnička klasa, a u njoj su na vlasti nacionalne i partokratske oligarhije, čija je politika pretežno, pa i samo, partikularna. Jugoslavija je svoj društveni poredak proglašavala najnaprednijim u svetu, a svojim razvojnim, ekonomskim, civilizacijskim stupnjem, čvrsto drži pretposlednje mesto u Evropi. Svojom istorijski istrošenom ideologijom i regresivnom politikom, Jugoslaviju razara partija na vlasti, ona ista partija koja je svojom pobedom u antifašističkom ratu i narodnoj revoluciji i zasnovala drugu Jugoslaviju.

Pisac je bio uveren da ideologija Saveza komunista Jugoslavije odavno ne čini idejnu koheziju Jugoslavije:

- Strah za nacionalnu egzistenciju od spoljnih neprijatelja, strah od gubljenja nacionalnog identiteta i suvereniteta, ne samo da nije više idejna i psihološka motivacija i osnova za mogući demokratski i harmoničan život u jugoslovenskoj višenacionalnoj zajednici, nego je taj strah uslov jednog iznapaćenog, negativnog patriotizma. A savremeni politički tokovi u svetu, integracioni procesi u Evropi i u svetu, sve realniji izgledi za trajni mir u Evropi, čini strah za nacionalnim opstankom i nacionalnom slobodom sve slabijim, a danas i manipulacijskim činiocem "jugoslovenskog zajedništva".

Ćosić podseća da je druga Jugoslavija stvorena preko rovova i zgarišta bratoubilačkog i građanskog rata, genocida, nacionalnih odmazdi, revolucionarnog terora, pa su svi jugoslovenski narodi, naročito srpski, stupili u novu državnu zajednicu sa prevelikim žrtvama, ranama i bolovima:

VATIKAN PODSTICAO SEPARATIZAM

VATIKAN je bio nezadovoljan postojanjem Jugoslavije, pa je podsticao hrvatski separatizam i antisrpska raspoloženja kod svojih jugoslovenskih vernika - navodi Ćosić. - Kominterna je Jugoslaviju proglasila "versajskom tvorevinom", "produktom srpskog imperijalizma", "tamnicom naroda" i pozvala komuniste da je ruše. Oni su to činili sve do leta 1935. godine, kada je Kominterna, pred opasnošću od nastupajućeg fašizma, promenila svoju strategiju i u održavanju jugoslovenske države videla neposredan interes Sovjetskog Saveza.

KPJ će, u duhu svog "internacionalizma" i "samoupravnog socijalizma", potiskivati partizansko jugoslovenstvo i političkim odlukama proizvesti i nove nacije, među kojima i muslimansku, prvu takvu naciju u čitavom svetu. Taj politički voluntarizam omogućiće birokratsko-oligarhijsku kombinatoriku na bosanskohercegovačkom prostoru, sa negativnim posledicama. Na takvoj nacionalnoj politici Komunističke partije, konstituisaće se političke oligarhije svih jugoslovenskih nacija, koje će svojim separatizmom, partikularizmom ili vazalstvom prema vladajućem vrhu, postati trajni faktori dezintegracije Jugoslavije. Takav retrogradni smer Jugoslavije biće potvrđen Ustavom 1974. godine, kojim je federacija šest republika pretvorena u konfederaciju osam država, sa izrazito neravnopravnim i podređenim položajem srpskog naroda i Republike Srbije. Na Ustavu od 1974. godine i zakonima koji ga prate, zasnovane su autarhične nacionalne ekonomije, državne i pokrajinske kulture i nauke, onemogućeno je jedinstveno jugoslovensko tržište i jugoslovenski kulturni prostor, isforsirane su sve nacionalne i regionalne različitosti i suprotnosti na kojima su buknuli nacionalizmi i separatizmi. Tako je otvoren proces dezintegracije i regresije Jugoslavije.

U prilogu koji je pripremio za " Istorijski forum" Književna i koji je napisao 8. novembra 1988. godine, Dobrica Ćosić je zaključio da se sprema slom postojećeg poretka i krah brionske Jugoslavije:

- U ovom stoleću, mi smo treći put na istorijskom i sudbonosnom raskršću. Kuda ćemo krenuti, s kojim ciljem i sredstvima, sami ili sa pravim saveznicima, ako ih imamo, treba slobodno da odlučuje pluralistički istorijski razum, a ne partijski forum.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)