U ISLAM PRELAZILI RADI ŽENIDBE: Kralj Aleksandar imao vanbračnu ćerku, Dučić dva sina, a Bogdanović promenio veru

Ivan Miladinović

19. 07. 2020. u 13:11 >> 13:11

У ИСЛАМ ПРЕЛАЗИЛИ РАДИ ЖЕНИДБЕ: Краљ Александар имао ванбрачну ћерку, Дучић два сина, а Богдановић променио веру

Foto:

OD kada je sveta, o poznatim i istaknutim ličnostima su kružile razne priče i ogovaranja.

Intrigama i spletkama narod se vekovima naslađivao, te je verovatno tako nastala i ona narodna poslovica "zaklela se zemlja raju", ili bajka "U cara Trajana kozje uši". Ta karakteristika naročito je našla pogodno tlo kod nas Srba.

U novije doba, poslednjih vek-dva, pričalo se sve i svašta, od Karađorđa do aktuelnih istaknutih političara. Niko nije bio pošteđen. Ni Obrenovići (o njihovim aferama mogla bi i knjiga da se napiše), pa čak ni veliki sin naroda i narodnosti drug Josip Broz (ljubavne veze sa jednom operskom pevačicom i sestrama maserkama). Naravno, ni Karađorđevi naslednici nisu bili izuzeti. Za kralja Aleksandra Karađorđevića se pričalo da je sazidao vilu jednoj lepotici u Lisičjem potoku, odmah ispod Belog dvora, da bi mu bila "pri ruci". Beogradskom čaršijom brujala je priča o strasnoj ljubavnoj vezi kraljice Marije i jednog ađutanta Slovenca.

Po Beogradu se danima govorkalo kako je kraljica Marija pucala na kneza Pavla i ranila ga u ruku jer je navodno precrtao iz Aleksandrovog testamenta da bude član namesničkog saveta. A tih dana se Pavle pojavljivao u javnosti sa zavijenom rukom.

Međutim, dok su beogradskom čaršijom kružile ove priče, jedna kraljevska porodična tajna ostala je daleko od očiju javnosti i dvorske kamarile. Za nju su, izgleda, znali samo najodaniji Dvoru i kruni.

Foto: Arhiva

Tekst u "Politici" o prelasku u islam

KRALj Aleksandar imao je vanbračnu kćerku sa francuskom lekarkom Šarlot Kotijar. Upoznali su se uoči Prvog svetskog rata u Parizu. Ona je bila iz Bretanje i, zbog porodične tradicije, pošto su joj otac i deda bili lekari, studirala je medicinu na Sorboni. Najpre je upoznala kneza Pavla, a onda ju je on predstavio srpskom prestolonasledniku. Navodno je ovo bila ljubav na prvi pogled, ali državničke obaveze budućeg kralja i ratni doboši koji su tutnjali Evropom razdvojili su ovo dvoje mladih.

Foto: Arhiva

Selena Dukić

Sudbina je htela da Šarlot Kotijar po završetku rata stigne u Srbiju kao lekar u misiji Međunarodnog Crvenog krsta. Novi susret mladog regenta i lepe Bretanjke bio je neizbežan i ponovo je rasplamsao pritajena osećanja.

Poslednjeg dana 1920. godine, u jednoj od odaja američkog konzulata, rođena je ćerka Jelena. Na krštenju je dobila ime Zorka, po Aleksandrovoj babi, ćerki crnogorskog kralja Nikole.

Kralj Aleksandar brinuo je o Jeleni i njenoj majci sve do tragičnog kraja u Marselju 1934. godine. Od tada je brigu o njima preuzeo princ Pavle. I kraljica Marija, koja je znala za ovu predbračnu avanturu svog supruga, redovno je Jeleni slala rođendanske poklone sve do 1940, do nemačke okupacije Francuske. U godinama koje će uslediti, Jelena je redovno dolazila u Topolu da u kripti Crkve Svetog Đorđa zapali sveću na očevom grobu i održavala prisne odnose se polubratom Tomislavom Karđorđevićem. Inače, njen muž je bio ministar spoljnih poslova Grčke.

Foto: Arhiva

Jovan Dučić

PRIVATNI život jednog od najpoverljivijih i najomiljenijih diplomata kralja Aleksandra i velikog pesnika Jovana Dučića, takođe će povremeno biti predmet "ispiranja usta" po beogradskim kafanama. Službovao je u Bukureštu, Sofiji, Atini, Budimpešti, Beču, Ženevi, Parizu, Rimu, Madridu... Gde god je bio nalazio se u centru pažnje lepšeg pola diplomatskog kora i domaćih najlepših i najpoznatijih dama. A to je značilo da su ga pratili ljubavni skandali i afere.

Početkom oktobra 1924. odlazi u Ženevu, gde je bio stalni predstavnik Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca u Društvu naroda. Osam meseci kasnije, ministru spoljnih poslova lično se obraća gospođa Fogel i obaveštava ga da je Dučića primala u svoju kuću sa poverenjem kao što to zaslužuje jedan diplomata, ali da je on zaveo njenu devetnaestogodišnju ćerku Antoanetu, koja je sada u drugom stanju. Pesnik je ove tvrdnje poricao uz obrazloženje da mu je "aferu napakovao" njegov prethodnik Milutin Jovanović. Po tadašnjim merilima u diplomatiji, Jovan je morao da napusti Švajcarsku. Njegov odlazak nije sprečio Antoanetu da se porodi u novembru te godine i rodi sina. Dečak je dobio ime Žan, što bi značilo Jovan. Žan će postati uspešan čovek - završio je ekonomiju, a potom je i doktorirao. Dučić će iz prikrajka pratiti šta se dešava sa naslednikom i pritom ga izdašno pomagati da zakorači u samostalan život.

Nova zemlja, nova ljubav. Na jednom prijemu u Budimpešti sreo je groficu iz Transilvanije. Buknula je ljubav puna čežnje i želje, zanosa i ushićenja, žudnje i strasti. Kada je posle nekoliko godina krenuo dalje, da preuzme mesto ambasadora u Italiji, grofica mu je poklonila vilu u centru Budimpešte, koju je on darovao svojoj zemlji i u kojoj je i danas Ambasada Republike Srbije. U Rimu se tajno sastajao sa princezom Donom Anđelom, lepoticom i plemkinjom, upola mlađom od njega. Njemu nije smetalo što je udata.

LjUBAVNE afere pisca "Carskih soneta" i "Plavih legendi" nisu vezane samo za evropske metropole. Još dok je učiteljovao u Mostaru pričalo se da je svom velikom prijatelju i pesničkom sabratu Aleksi Šantiću preoteo verenicu i posle kratkog vremena je ostavio. A kada se kao siromašni učitelj i "kuferaš i deklamator iz bijelog svijeta" našao u Bijeljini, zaveo je ćerku bogatog trgovca Magdalenu Magu Živanović. Na njenom nadgrobnom spomeniku i danas piše: "Maga Nikolić Živanović, sama pesnik i pesnika Jove Dučića prvo nadahnuće."

Foto: Arhiva

Milan Bogdanović

Ovaj okoreli neženja, ali vazda okružen lepim i inspirativnim ženama, koji je često znao da kaže "u hiljadu žena koje smo voleli, mi volimo samo jednu", dobiće još jednog sina, vanbračnog. I on će dobiti ime po ocu - Jovica. Rodiće se iz strasne ljubavi opsesivnog Hercegovca i Vranjanke Jovanke Jovanović, udate Todorović. Jovanka je pobegla kod Dučića u Sofiju, gde je tada službovao. Ucveljeni muž, u "Malom žurnalu", objavio je otvoreno pismo ministru Milovanoviću. Izbio je nezapamćen skandal o kome se mesecima pričalo po Beogradu.

Jovanka će docnije postati ugledna glumica, najpre Narodnog pozorišta u Beogradu. Sin Jovica, vrlo mlad, izvršiće samoubistvo zbog neuzvraćene ljubavi.

POSEBNU poslasticu vascelom, ljubopitljivom i intrigama žednom Beogradu priredio je Milan Bogdanović, univerzitetski profesor, akademik i najugledniji i najuticajniji međuratni književni kritičar. Kao urednik u "Nolitu" i časopisima "Buktinja", "Srpski književni glasnik" i "Danas", gotovo da je poput Jovana Skerlića kreirao književni i pozorišni život ne samo u prestonici već u celoj Jugoslaviji.

Njegov neosporni ugled i autoritet obrušiće se preko noći kada je sreo Selenu Dukić, devojku "sasvim retkog književnog talenata". U književnim časopisima objavila je petnaestak priča, završila roman za decu i pozorišni komad koji je Narodno pozorište prihvatilo za izvođenje. To što je bila osamnaest godina mlađa od barda Milana nije bila nikakva prepreka. I ova izrazito lepa, plavooka književnica ludo se zaljubila u Bogdanovića. Epilog - on je ostavio ženu.

Ali razvod će proizvesti mnogo problema. Doveo je do prekida velikog prijateljstva između Bogdanovića i Miloša Crnjanskog. Pisac "Seoba" svedočiće u korist gospođe Bogdanović. Ozlojeđeni kritičar vratiće mu tako što je zaustavio objavljivanje nove knjige Crnjanskog... Paralelno sa ovim, Crkva je odbila da dozvoli razvod Bogdanovićima.

Na nesreću, Selena Dukić je obolela od tuberkuloze i preminula 1935. godine, u sanatorijumu Golnik u Sloveniji. Za njom je ostao nezavršen roman o prvoj srpskoj pesnikinji Milici Stojadinović Srpkinji.

Kako vreme leči sve rane, tako će i Bogdanović sresti gospođu Milku, bivšu suprugu Vukote Božovića iz Požarevca. Desila se ljubav. Ali, nije moglo da dođe do braka. Isprečili su se administrativni problemi. Crkva je bila uporna i nije htela da da dozvolu da se Milan i Milka venčaju. Tako je Bogdanović odlučio da pređe u islam. Otac pisca i karikaturiste Zuka Džumhura bio je glavni imam u Vojsci Kraljevine Jugoslavije, posavetovao ga je da to učini u džamiji u Nišu, kako bi izbegao pažnju javnosti, pa se Milan od niškog muftije vratio kao Mefail Bogdanović. Sve do 1941. u legitimaciji pisalo mu je "Milan-Mefail Bogdanović".

MEŠOVITI BRAK MEFAILA I MILKE

"POLITIKA" 15. septembra 1937. godine prenosi tekst svog dopisnika iz Niša: "Povodom prelaska g. Milana Bogdanovića u islam saznaju se sledeće pojedinosti:

Početkom juna ove godine g. Milan Bogdanović, profesor i književnik iz Beograda, došao je u Niški imamat i izjavio da želi da pređe u islam. Tom prilikom on je predao molbu da pređe u islamsku veru.

Hodža je uzeo izjavu g. Bogdanovića u zapisnik i zatim mu dao potvrdu, da je prešao u islam. G. Bogdanović je posle toga otišao u Šerijatski sud gde se venčao sa gđom Milkom, bivšom ženom Vukote Božovića iz Požarevca.

G. Bogdanović je prilikom prelaska u islam dobio ime Mefail. G. Bogdanović se gđom Milkom venčao 10. juna. Gđa Milka je inače rođena Mihajlović iz Beograda. Brak koji je zaključen između g. Bogdanovića i gđe Milke je mešovit, jer je žena ostala u pravoslavlju."

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (4)

BEOGRAĐANIN

19.07.2020. 14:22

Obzirom da autor za regenta Aleksandra Karađorđevića, koristi prefiks KRALJ, molim da navede datum, vreme i mesto krunisanja istog u KRALJA? HVALA NA OBJAVI OVOG PITANJA ! Molim da mi odgovor ne daju sveznajuće neznalice, nego autoritativni-dokumentovani istoričar,kojem unapred zahvaljujem.

Milos

19.07.2020. 16:14

@BEOGRAĐANIN - Proglasen je za kralja pravno legalno 16.8.1921. smrcu kralja Petra I, a u pravu si da nema informacije o formalnom krunisanju od strane Patrijarha.

Kristina Gvozdenovic

19.07.2020. 22:44

U tekstu pise da je Jelena, vanbracna cerka kralja Aleksandra Karadjordjevica sa Sarlot Kotijar, na krstenju dobila ime Jelena,po kneginji Zorki,cerki kralja Nikole,"babi" kralja Aleksandra. I sve bi tu bilo u redu, da kneginja Zorka, koja jeste cerka crnogorskog kralja Nikole, kralju Aleksandru Karadjordjevicu nije baka, nego-majka, sto vam je ozbiljan propust, koji najtiraznije dnevne novine nikako ne smeju da prave, smatram, a ovo vam kazem iz najbolje namere, jer vas citam vec 25 godina, pa cu tako kupiti i sutrasnje izdanje, zbog istorijskog dodatka o Apisu i "Crnoj ruci", iako Majski prevrat smatram najvecom sramotom i najstrasnijim zlocinom u novijoj srpskoj istoriji, a sto je jedino sto bih Apisu imala da zamerim, i meni je uvek bilo zanimljivo to kako on nije stradao za zlocin za koji jeste bio kriv, a stradao je zbog zlocina koji nije pocinio. Mislim da su vam ovi istorijski dodaci veoma zanimljivi i nacionalno vazni, i zato bih zelela da vas pitam postoji li mogucnost da ih objavljujete nedeljom, a ne ponedeljkom, jer mislim da bi ih vise ljudi citalo nedeljom? Unapred hvala na odgovoru, i mislim da vam je ozbiljna greska sto vise nemate "Kulturni dodatak" petkom.