Svet

NOSTALGIJA SE LEČI KOD RANKE: Zahvaljujući ugostiteljki, bivši Jugosloveni imaju mesto okupljanja u Moskvi

16. 02. 2023. u 06:15

O planovima da se u Moskvi otvori kulturni centar u kojem bi se okupljali ne samo građani naše zemlje već i Rusi koji vole našu muziku, literaturu i običaje, pričalo se decenijama... Ono što u vreme besparice nije mogla država, a zatim nije htela, učinili su sami Srbi entuzijasti. Sada se u Moskvi može videti naš folklor, čuti pesma i deca uče jezik svojih roditelja...

НОСТАЛГИЈА СЕ ЛЕЧИ КОД РАНКЕ: Захваљујући угоститељки, бивши Југословени имају место окупљања у Москви

Za to je zaslužna grupa žena entuzijasta, među kojima je glavna srpska ugostiteljka Ranka Ilić, koja je prošog meseca dobila priznanje Skupštine grada Moskve za doprinos saradnje dva bratska naroda, Srba i Rusa.

Dr Tatjana Batiševa, direktorka velike dečje klinike u Mičurinskoj ulici u Moskvi, koja je i poslanik u gradskoj skupštini, predajući priznanje, kazala je da je naša Ranka primer poslovne žene koja se "trudi da zbližava dva jako bliska, bratska naroda, Srbe i Ruse".

U zgradi u Rjabinovoj ulici broj 28, gde je veliki restoran Ranke Ilić "Damil", ona je ustupila prostorije za školu "Sveti Đorđe" u kojoj deca uče srpski jezik i upoznaju se sa našom istorijom i kulturom.

Kod Ranke su svi dobrodošli. Da su svima otvorena vrata u restoranu, vidi se na ulazu, gde su postavljene zastave svih bivših jugoslovenskih republika, a sada samostalnih država. "Gosti koji prvi put dođu, videvši zastave, kažu "ovde je kod vas i dalje ’družba’ (prijateljstvo) naroda..."

Preduzetna i jako vredna Ranka u Moskvu je došla iz Bijeljine da bi mogla da prehrani porodicu. U Rusiju se uputila ne birajući posao, počela je da radi 2010. u Podmoskovlju na "Gaspromovom" objektu, gde je spremala hranu za građevinare. Zatim je 2015. nastavila da radi u Zavidovu, gde se gradio veliki hotel i gde je bilo mnogo naših građevinara.

- Tamo smo spremali hranu za čak 1.300 radnika. Od vlasnika firme Branka Markovića sam naučila da je najvažnije da bude dobra organizacija. Nažalost, on je prerano umro. Sa Brankom nikada nije bilo problema - seća se Ranka tog divnog čoveka.

Kad je do kraja ispekla zanat, Ranka je počela samostalno da radi. Prva je u Moskvi počela da pravi kore za pitu. Kupci su bili ne samo zemljaci sa Balkana nego i moskovski vlasnici restorana. Ima sve dozvole, kvalitet je dobar i nema nikakvog problema za plasman svojih proizvoda.

- Planiram da uskoro dovezem iz Srbije mašinu koja ne samo da pravi kore već priprema i pite, koje kasnije samo treba ispeći - priča Ranka.

Velikom restoranu na jugozapadu Moskve dala je ime "Damil" po prvim slovima imena svojih unuka, Dejana, Anastazije, Miloša i Luke. Ali, gosti najčešće kažu "idemo kod Ranke". Njen sin Mladen vodi kuhinju na velikom gradilištu u Zavidovu, a ćerka Tanja je u Bijeljini sa decom. Uzgred rečeno, Zavidovo je poznato po tome što je u tamošnjem lovištu za vreme SSSR-a Leonid Brežnjev ugošćavao goste iz sveta, među kojima su bili i Tito i Fidel Kastro.

Svi koji znaju Ranku o njoj govore kao o izuzetno vrednoj i korektnoj ženi. Ona kaže da je od mladosti puno radila i da joj ništa nije teško. U vreme rata je morala da vozi traktor i obrađuje zemlju. U Bijeljini je radila i u fabrici obuće, zatim u butiku.

- Verujte mi da je u restoranu mnogo teže raditi nego hraniti hiljadu radnika na gradilištu. Tamo se kuva kao za vojsku, u velikim kazanima. A u restoranu je mnogo veće opterećenje. Sve mora da bude tako da gost bude zadovoljan i dođe ponovo.

Kod Ranke sada radi 49 ljudi, od toga je polovina iz naše zemlje. Kad je bilo više posla za spremanje hrane za radnike na gradilištima, Ranka je zapošljavala čak 76 ljudi.

Mada restoran "Damil" nije u centru Moskve, uvek je puno gostiju, jer je hrana domaća.

Mnogi dolaze da pojedu dobru pitu zeljanicu, ili onu sa sirom. Sprema se i krompiruša.

Ko se uželeo domaće sarme, kupusa sa kolenicom ili podvarka, može da uživa kao da je kod kuće. Bez preterivanja se može reći da kod Ranke u restoran mnogi dođu da leče nostalgiju za našom hranom sa Balkana. Sve je domaće, jer u Zavidovu Ranka i sin Mladen imaju pored velike kuhinje i sušnicu. Tamo se po srpskoj recepturi suši meso, slanina, prave čvarci...

Naravno, i za one koji vole naše slatkiše izbor je veliki, od baklava do zaista prvorazrednih torti. Posebno je važno što su cene prihvatljive jer Ranka vodi računa o kupovnoj moći gostiju.

Kad je god slavlje u ambasadama Srbije i BiH, Ranka je uvek sponzor. I nedavno, kad je bio praznik Republike Srpske, Ranka je bila domaćin. Bio je organizovan i kulturno-umetnički program, od domaće muzike do starih srpskih pesama. Tada su i dobili priznanja od grada Moskve, ambasador BiH Željko Samardžija i Ranka Ilić.

SRPSKA SVADBA

U čuvenoj Biblioteci inostrane litetature u Moskvi ove godine će biti organizovana kulturna manifestacija, na kojoj će ljubitelji folklora u ruskoj prestonici moći da vide kako izgleda srpska svadba i naravno moći će da degustiraju našu hranu.

Četiri devojke iz "Žute kruške" neguju srpsku muziku

Kod Ranke često nastupaju četiri devojke, čiji se sastav zove "Žute kruške", a one neguju staru srpsku muziku. Njihovi divni glasovi vrate nas od juga Srbije pa do Kosova i Metohije. One su aktivne u našem kulturno-umetničkom društvu "Tamo daleko".

Dolaze kod Ranke i muzičari i pevači iz naše zemlje. Ali gostuju i glumci iz moskovskog Teatra Nazarova. Rado dođe i moskovski i srpski glumac Petar Zekavica.

U Rjabinovoj 28 posebno je živo kad dođu preko vikenda, ili za naše praznike, deca u dopunsku školu. U vreme SFRJ, kad je u Moskvi bilo mnogo više naših ljudi nego danas, u ambasadi je postojala škola. Ali i ova sadašnja "Svetog Đorđa" je posebno vredna, pogotovo za decu iz mešanih brakova, da nauče srpski jezik i upoznaju se sa osnovama naše kulture. Uprkos problemima koje je bio doneo virus korone, škola je počela da radi.

Najzaslužniji su Arno Gujon, kao i entuzijasti kao što su Vesna Simić, koja je u Moskvi završila čuveni Moskovski institut V. I. Surikova, i učiteljice Tatjana Beranović i Jelena Lalić. Na Đurđevdan je srpski vladika Antonije osveštao školu. Naziv škole ima jaku simboliku, jer Svetog Đorđa slave i Srbi i Rusi. Sveti Georgije je zaštitnik i simbol Moskve.

Zahvaljujući Vesni Simić, naša deca u školi crtaju, pa su prostorije ukrašene njihovim crtežima. Deca su zavolela svoje učitelje i teta Ranku, jer se ona odnosi prema njima kao prema svojim unucima.

Naravno da je glavni cilj da što više dece, ali i odraslih u Rusiji govori srpski jezik.

Sve je to doprinelo da restoran "Damil" bude ne samo "srpska kafana" nego mesto okupljanja, u kome se organizuju zanimljivi kulturni događaji.

10. 12. 2025. u 07:54

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

07. 12. 2025. u 13:19

Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića

Poznati

0 0

Završio glumu, pa radio na mešalici, rat ga udaljio od ljubavi - životni put Jova Maksića

DETINjSTVO glumca Jova Maksića oblikovalo se u maloj seoskoj sredini podno Dinare, u selu Plavno kod Knina, gde je porodica živela zbog očevog svešteničkog službovanja. Rani period života opisuje kao vreme potpune slobode i radosti, kada je gotovo čitavo selo bilo prostor za igru i maštarije. U takvoj atmosferi formirala se njegova emotivna struktura — vezanost za zajednicu, toplina porodičnih odnosa i zahvalnost za jednostavne stvari.