Kultura

KIŠ BI OSVOJIO APENINE: Italijanska spisateljica Melanija Gajom Macuko, gošća Sajma knjiga

Miljana Lutovac

04. 11. 2026. u 19:15

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

BEOGRADSKA publika na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu imala je mogućnost da se upozna sa italijanskom književnicom Melanijom Gajom Macuko.

КИШ БИ ОСВОЈИО АПЕНИНЕ: Италијанска списатељица Меланија Гајом Мацуко, гошћа Сајма књига

S. Veljković

Njena dela srpski ljubitelji pisane reči još nisu imali priliku da čitaju, ali sredinom sledeće godine na policama trebalo bi da se nađe njen roman "Vita", koji je u Italiji nagrađen njihovom najprestižnijom književnom nagradom "Strega" i bio uvršten u izbor urednika "Njujork tajmsa". Macukova je sa nama podelila svoje utiske o Srbiji, književnosti, našim piscima...

Autorka, čija su dela prevođena na 27 jezika, u Srbiji je prvi put boravila kao književnica. Ipak, ovo nije njen prvi susret sa našom zemljom.

- Ranije sam već dva puta posetila ove krajeve, najpre dok je još postojala Jugoslavija, a potom i drugi put pre ratova tokom devedesetih godina. Ono što sam videla ovde jesu velike promene, potpuna transformacija jedne zemlje, prostora, ali ono što je važilo i tada i sada je jedna velika vitalnost Srbije, što svakako jeste karakteristika ove zemlje - rekla je Macukova za "Novosti".

Govoreći o tome šta bi domaći čitaoci mogli da prepoznaju u njenim delima, Macukova ističe da je književnost univerzalna i da granice između kultura ne predstavljaju prepreku za povezivanje sa književnim junacima.

- Književnost se stvara i nastaje u realnosti, ali ona predstavlja i govor pripovedanja o toj realnosti. Možda sam više odrasla na književnosti koja nije bila italijanska. Čitala sam francusku i rusku književnost, ali sam se povezivala sa likovima i prisvajala ih na određeni način. Verujem i da ovdašnja publika može da se poistoveti sa likovima iz mojih knjiga i da taj efekat može da postoji i kod drugih čitalaca, kao što je kod italijanskih - navodi književnica.

Italijani ne čitaju

GOVOREĆI o položaju književnosti u njenoj rodnoj zemlji, Macukova upozorava na sve manju čitalačku publiku i nizak nivo obrazovanja u Italiji. Prema njenim rečima, to naročito utiče da kvalitetna dela često ne uspevaju da pronađu put i dopru do širokog tržišta.

- U Italiji danas postoji prilično nizak nivo obrazovanja, veliki deo stanovništva ne čita. Paradoksalno je, kao verovatno i u drugim sredinama, da onaj ko čita - čita mnogo, dok većina ljudi ne čita ništa. Uvek postoji ta socijalna barijera, jer se u kući u kojoj se raslo bez knjiga, svakako neće čitati. Osvrnuću se na Veneciju 16. veka, gde je čitalaca bilo više nego u današnjoj Italiji - kaže naša gošća.

"Naravno da sam čitala Andrića", radosno je glasio odgovor na pitanje sa kojim domaćim piscima se upoznala. Izdvaja i dela Danila Kiša i Milorada Pavića. Kako kaže, upoznala je i prevodioca koja je bila veoma posvećena da Pavićevo stvaralaštvo približi italijanskoj književnoj publici. Ipak, smatra da savremeni srpski autori još uvek nemaju dovoljno prostora na tom tržištu.

- Mislim da je Danilo Kiš veoma važan i da je neophodno da se sa njim upozna italijanska čitalačka publika. Savremeni srpski pisci nisu mnogo zastupljeni u Italiji. Čitala sam i neke mlađe autore, ali ne bih mogla da navedem njihova imena. Čini mi se da oni danas pre svega objavljuju za manji, pasionirani krug čitalaca koji želi da ih upozna. Potrebno je da naprave veći korak kako bi stigli do šireg italijanskog tržišta - smatra gošća.

Odlasci u Ameriku

TOKOM boravka na štandu Beogradskog sajma knjiga, direktor italijanskog Instituta za kulturu u Beogradu Roberto Činkota, nazvao je roman "Vita" pravim remek-delom. Međutim, nakon objavljivanja ovog dela 2003. godine, tema italijanske emigracije u Ameriku početkom 20. veka, dotakla je italijansko stanovništvo na nacionalnom nivou. Inspiraciju za ovo delo pronašla je u sopstvenoj porodici. Njen deda emigrirao je iz Italije u Ameriku. Kada se vratio u domovinu, govorio je i pisao drugačijim italijanskim jezikom od onog sa kojim je otišao.

- Roman "Vita" nazvan je bestselerom, iako po svojoj strukturi nije to bio. Meni je to pomoglo da se predstavim široj publici, gostovala sam u mnogo škola, a zapravo to je jedna situacija u kojoj Italija jeste - navodi Macukova.

Posebno mesto u stvaralaštvu naše sagovornice zauzimaju istorijske teme i ličnosti. Njeno interesovanje za prošlost ne zavrašava se na poznatim činjenicama i velikim događajima, već podrazumeva detaljno istraživanje svakodnevnog života ljudi, njihovih navika, odnosa i načina razmišljanja. U romanima se tako vraća u epohe, nastojeći da čitaocima približi svet koji danas često deluje potpuno nepoznato.

- Svaka knjiga koju pišem, za mene predstavlja jednu destinaciju. Na to putovanje krećem ne znajući kako ću stići do cilja. Mnogo vremena provodim u arhivima, istražujem istoriju i pokušavam da uhvatim mentalitet određenog vremena o kom pišem. Želim da se čitalac oseća kao da je i sam deo tog sveta - navodi naša sagovornica.

Foto: С. Вељковић

POGLEDAJ GALERIJU

Prave stvari imaju smisla samo kada ih radimo na svoj način.

Isto je i sa kafom, u njoj najviše uživamo kad je napravimo baš po svom.

Doncafé. Baš za tebe.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
NOVO TUMAČENJE NOSTRADAMUSA: Šta nas čeka 2027? - Misteriozni stihovi ponovo uzburkali javnost

NOVO TUMAČENjE NOSTRADAMUSA: Šta nas čeka 2027? - Misteriozni stihovi ponovo uzburkali javnost