JELENA RAKOČEVIĆ ZA "NOVOSTI": Kada pomislim na pozorište, srce mi brže i jače zaigra"

M. JUNGIĆ MILOŠEVIĆ

09. 01. 2022. u 11:00

GODINU za nama, lepa glumica Jelena Rakočević, sigurno će pamtiti i po svakodnevnim, dvanaestočasovnim snimanjima domaće telenovele "Kolo sreće", u kojoj tumači lik prevarantkinje Silvije, odnosno, Elene, lažnog lajfkouča. Krajem decembra, počelo je i snimanje druge sezone sitkoma "Aviondžije", u kojem igra stjuardesu Vesnu Medić Medenu.

ЈЕЛЕНА РАКОЧЕВИЋ ЗА НОВОСТИ: Када помислим на позориште, срце ми брже и јаче заигра

Foto V. Danilov

Trenutno, možemo da je gledamo i u predstavi "Urednik" (Dorćol plac), u kojoj tumači novinarku Veru Katić. Letos je snimila američki film Slotherhouse ("Kuća lenjivca"), u kome igra policajku. Ponosna je i na ulogu (igra na srpskom i engleskom jeziku), u nemačko-srpskom filmu Open cage, za koju je dobila nagradu na Filmskim susretima u Nišu. I dok joj se smeši još jedan angažman, o kome zasad ne može da govori, Jelena će i dalje provoditi više vremena na setovima, nego sa porodicom.

- Na setu "Kola sreće", osećam se kao da smo neka velika ekskurzija. Ima nas mnogo, ali smo se divno uklopili i velika smo podrška jedni drugima, a to puno znači - priča, za "Novosti", junakinja filma "Mali Budo" u kojem je kao rođena Podgoričanka sjajno dočarala simpatičnu devojku Stelu iz crnogorske prestonice.

- Pošto mi je blizak taj mentalitet i način humora, brzo sam se snašla. Mogu da transformišem dijalekat, vrlo lako.

Našu sagovornicu raduje što se trenutno snima veliki broj serija, jer smatra da svaka od njih nepogrešivo pronalazi put do svoje publike, pa tako i "Kolo sreće":

- Telenovele imaju momenat "klifhengera", koji publici daje utisak nedorečenog, te ih samim tim drži u neizvesnosti i vuče da nastave da gledaju. "Kolo sreće" je spoj klasične porodične serije na koju je naša publika navikla i ovog formata, koji trenutno uživa popularnost.

"UREDNIK", Foto Promo/Prva

Koje ste to osobine pronašli kod Elene, kako biste odbranili njen lik?

- Mada nisam pristalica modernih, novonastalih zanimanja i uvek bih pre otišla kod psihoterapeuta, nego kod lajfkouča, moram da branim Elenin lik. To znači da opravdavam poteze koje ona bira, izbore koje pravi i načine na koje to radi. Elena bira svoje ponašanje i način na koji će Mari (Nela Mihailović) predstaviti neku situaciju, kao dobru ili lošu, u zavisnosti od svog interesa. Izazovnije mi je kada je odbrana lika teža, kada je ponašanje lika ekstremnije, u bilo kom smeru, dobrom ili lošem.

"Nosite" li svoje uloge kući, u vašu svakodnevicu?

- Kada napravim ulogu, više ne razmišljam toliko o njoj. To je mit. Sve je pitanje zanata, pa i tzv. ulazak i izlazak iz lika. Nije u pitanju magija, već škola, znanje i iskustvo.

Partner u kadru vam je Zlatko Rakonjac (Petar, odnosno, Kosta), s kojim ste se odlično uklopili, a zajedno imate i erotske scene...

- Poznajemo se još sa Akademije. Postoji veliko poverenje između nas dvoje, dobro se pratimo i vrlo lepo osluškujemo, što je izuzetno važno u glumi. Odličan je glumac i još bolji saborac. Dogovorili smo se da izbrišemo svu sramotu koju osećamo u ljubavnim scenama i da radimo najbolje što možemo, tako da "Kolo sreće" mogu da prate gledaoci svih generacija.

Foto V. Danilov

Ima nečeg dirljivog u odnosu između Elene i Mare i gledaoci osećaju da vaš lik ima emocije koje su negde duboko skrivene...

- Kao i svi mi, tako i likovi koje tumačimo imaju svoje pozitivne i negativne strane. Ništa nije crno ili belo. Prvi put ovako radim, da dobijam deo po deo scenarija, ali se vrlo dobro snalazim. Imam dovoljno informacija da vodim svoj lik, tako da mi ne smeta što ne znam šta će se desiti na kraju.

Rođeni ste u Podgorici, živeli ste u Prištini, Kosovskoj Kamenici, Novom Sadu da biste se skrasili u Beogradu. Kako su na vas uticale česte selidbe?

- Za sebe kažem da sam "socijalni kameleon", jer sam naučila da se zbog čestih selidbi u detinjstvu, lako prilagođavam na sredinu u kojoj se nađem, zadržavajući svoje granice i integritet. Mada mi je tada to smetalo, kasnije se pokazalo kao blagoslov. Ti razni životi koje sam živela u različitim sredinama, doneli su mi dosta toga što danas cenim, kao što su kontakti. Ostala sam u kontaktu sa mnogim ljudima, koje znam još iz osnovnih škola, koje sam često menjala.

U predstavi "Urednik", igrate novinarku Veru, autorku analitičko-političke emisije... Kako ste gradili tu ulogu? Da li se igra u pozorištu, razlikuje od glume pred kamerom?

- Dosta sam radila na liku Vere i ponosna sam i na tu ulogu i na tu predstavu. Dosta sam istraživala i gledala emisije, kako informativne, tako i ostale. Kad pomislim na pozorište, srce mi brže zaigra. Taj osećaj je neponovljiv, kao što je i sama predstava, jer se dešava u datom trenutku, živa je stvar i samim tim je uzbudljivija. Ne kažem da snimanje nije uzbudljivo, ali je nekako sigurnije mesto. Verovatno zato što se predstava dešava sada i ovde, pred publikom. I tu nema nazad, mora da se ide samo napred.

Kakav je vaš odnos prema popularnosti?

- Nisam upisala glumu i počela da se bavim ovim poslom vođena popularnošću i time da budem poznata, već iz čiste ljubavi, igre i radosti koju ona donosi. Jer, igra je ono najlepše u glumi. Nemam odnos prema popularnosti, niti da smo mi glumci nešto posebno, a i pitanje je šta znači biti poznat u Srbiji, jer, poznati su i učesnici rijalitija. U intervjuima, publika može da oseti i našu pravu stranu, jer ako bi me ljudi gledali trenutno kroz Silviju, nagrabusila bih. Moj profesor LJuboslav Majer, na Akademiji nam je stalno govorio da nikada ne potcenjujemo publiku.

"Aviondžije", Foto Promo/Prva

Šta biste radili, da se ne bavite glumom?

- Glumački posao je pun uspona i padova. Često se dešavalo da u nekom momentu nemam posla, a to donosi nezadovoljstvo i preispitivanja. Glumci imaju samo svoj glas i svoje telo kao instrumente rada, zbog čega se dosta identifikuju sa svojim poslom. Ako nas niko ne zove, znači da nismo dovoljno dobri, a to se prenosi i na privatni život. U trenucima kada nisam imala posla, razmišljala sam šta bih mogla da radim, jer mora da postoji još nešto što me čini srećnom. Shvatila sam da to može biti arhitektura i fotografija, možda čak i psihologija, jer nikad se ne zna šta život nosi.

S obzirom na to da po ceo dan snimate, a igrate i u teatru, uspevate li da nađete vremena za sebe?

- Slobodno vreme volim isto koliko volim i da radim. Potrebno je da bi čovek mogao da funkcioniše i da bude dobar u svom poslu a i u privatnom životu. Treniram kik-boks, lep sport, koliko god izgledao grub. Ispraznim se i izbacim negativnu energiju. Imam psa, moju Lokicu, mešanca, udomila sam je kad je imala tri meseca, ona je član porodice, velika radost, i s njom šetam i putujem. Družim se i sa prijateljima, a izuzetno mi je važno i potrebno da odvojim vreme za sebe i radim stvari koje me čine srećnom i pored posla.

Šta ćete poželeti čitaocima, a šta sebi u Novoj godini?

- Čitaocima želim srećnu i berićetnu 2022. godinu i što jači imunitet! I sebi želim isto. Ostalo ću ostvariti.

NELA JE GENIJALNA

IMATE li uzore?

- U SVAKOM projektu koji radim, imam uzore, a obično su to starije i iskusnije kolege.

Sada je to Nela Mihailović, genijalna glumica i drugarčina, jako dobar partner koji pomaže, kompletna ličnost u svakom smislu - kaže Jelena Rakočević.

MNOGOBROJNE ROLE

JELENA Rakočević je završila glumu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora LJuboslava Majere. Igrala je u Pozorištu mladih u Novom Sadu, Beogradskom dramskom pozorištu, Ateljeu 212, Akademiji 28, u predstavama "Harold i Mod", "Rulet ples", "Let iznad kukavičjeg gnezda", "Petrijin venac", "Škola za ljubavnike", "Zojkin stan".

Od prve profesionalne uloge Nine u seriji "Ulici lipa", igrala je u brojnim filmovima i serijama, među kojima su i "Prokleti pas", "Sva ta ravnica", "Sinđelići", "Sumnjica lica", "Može i drugačije", "Urgentni centar", "Radio Mileva"...

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (0)