HRANA U EVROPI SVE SKUPLJA: Evo šta su glavne brige građana u EU

HRANA predstavlja drugu najveću stavku u potrošnji domaćinstava u EU. U 2024. godini ona je u proseku činila 13,2 odsto njihovih ukupnih izdataka.

Foto: Iakov Filimonov / Alamy / Profimedia

– Redovno pratimo cene proizvoda, a zaključak je uvek isti: cene hrane rastu već godinama – navodi se u izveštaju BEUC-a, najveće i najuticajnije potrošačke organizacije u Evropskoj uniji i dodaje da bi kreatori politika trebalo da se pozabave sistemskim nedostacima u prehrambenom sistemu EU kako bi ga učinili otpornijim. Kada sistem zataji, posledice snose potrošači, i to na nejednak način. Siromašnija domaćinstva izdvajaju veći deo svojih prihoda za hranu, što znači da ih nagli skokovi cena hrane najteže pogađaju. Kao primer članice BEUC-a navode Dansku, gde su cene hrane danas 31 odsto više nego 2021. godine. Slična situacija je i u Španiji, dok se potrošači u Sloveniji suočavaju sa godišnjom inflacijom cena hrane od 4,5 odsto.

Kada je reč o konkretnim proizvodima, cene voća i povrća – koje su analizirale organizacije iz Holandije – značajno su porasle tokom poslednje tri godine. Na primer, cene tikvica porasle su za 25 odsto, boranije za 30, a grožđa za 20 procenata. U Francuskoj su cene mlečnih proizvoda između aprila 2022. i aprila 2023. godine porasle za 27 odsto, dok su cene mesa između novembra 2024. i novembra 2025. godine zabeležile rast od 10 procenata.

U ovoj organizaciji napominju da inflacija, rast cena i troškovi života predstavljaju glavne brige građana EU u 2026. godini. Trenutna kriza fosilnih goriva podstiče zabrinutost zbog rasta troškova. Kada je reč o hrani, hitne mere više nisu dovoljne da bi se potrošačima dugoročno obezbedio pristup zdravoj hrani.

– Posle zaoštravanja sukoba na Bliskom istoku početkom ove godine čuli su se glasovi zabrinutosti povodom toga kako će se to odraziti na cene hrane širom sveta, a time i u Evropi. Gledajući unazad, sukob na Bliskom istoku se ne može posmatrati kao jedinstvena pretnja koju blok može rešiti jednokratnim posebnim merama, nakon čega bi se sve vratilo u normalu. To je nemoguće, jer su krize postale sastavni deo naših prehrambenih sistema – ističu u BEUC-u i pominju samo neke od njih: naftni šok iz 2007–2008. godine, pandemija kovida 19, energetska kriza iz 2021. i sukob Rusije i Ukrajine 2022. godine.

Kako se naglašava, sve su to događaji koji su doveli do naglog rasta cena poljoprivrednih inputa. Ubrzo nakon toga, usledio je i skok cena hrane za potrošače. Svaki put kada bi do toga došlo, EU bi uvodila hitne mere kako bi ublažila štetu, očekujući da će se sistem tiho vratiti u uobičajeno stanje, ali one, kako smatraju, nisu dovoljne za rešavanje kriza.

– Sve dok cena hleba u Briselu zavisi od toga da li je gasovod u Rusiji otvoren i da li brodovi mogu da prođu kroz Ormuski moreuz, evropski prehrambeni sistemi ne mogu biti otporni. Hitne mere uspele su samo da ograniče najteže posledice krize. One su efikasne kratkoročno, jer pružaju trenutno olakšanje. Međutim, one nikada nisu na pravi način rešile koren problema – navodi se u analizi i dodaje da su savremeni prehrambeni sistemi osmišljeni za funkcionisanje u kontekstu koji više ne postoji. Oni mogu da obezbede pristupačnu hranu u uslovima jeftinih fosilnih goriva i stabilnih geopolitičkih prilika.

– Danas, čim jedan od njih postane nestabilan, sistem se urušava poput domina. Ova zavisnost od spoljnih faktora posledica je decenija politika koje su, u idealnim uslovima, davale prednost niskim cenama, a ne otpornosti u realnim okolnostima. Kreatori politika su decenijama predstavljali ovaj sistem kao jedinu „otpornu” opciju.

Kao odgovor kako EU može konkretno da se pozabavi sve većim skokovima cena hrane i obezbedi dugoročno rešenje, u ovoj organizaciji kažu da EU treba da rekonstruiše svoj prehrambeni sistem i osigura da potrošači imaju pristup hrani koja je zaista pristupačna, zdrava, održivo proizvedena i koja ima fer cenu.

– Mere za postizanje ovog cilja uključuju podršku uzgoju useva koji sami vezuju azot, umesto da zavise od đubriva čija je cena povezana sa cenom gasa. Time se troškovi proizvodnje čine manje podložnim šokovima na tržištu energenata, a ta stabilnost se prenosi i na potrošače – ističu u BEUC-u.

Zajednička poljoprivredna politika EU trenutno izdvaja milijarde evra godišnje kao podršku poljoprivrednicima, a u ovoj organizaciji smatraju da bi se moglo učiniti više da nagradi one koji smanjuju svoju zavisnost od nestabilnih inputa, poput veštačkih đubriva, umesto da se gotovo isključivo fokusiraju na obim proizvodnje. To bi, smatraju, poljoprivrednicima pružilo pravi podsticaj za promene, kao i finansijsku podršku da ih sprovedu.

(Politika)

Preporučujemo

Poljoprivreda

0 0

BOLESTI KOJE PRAVE VELIKU ŠTETU: Zašto dunje pucaju i trunu?

26. 10. 2026. u 21:08

Poljoprivreda

0 0

MILIONI EVRA SE DAJU GODIŠNjE: Stočarstvo u Srbiji suočava se sa velikim izazovima

26. 10. 2026. u 17:47

Poljoprivreda

0 1

OTPORNA NA SUŠU, UNOSNIJA OD PŠENICE: Ova biljka donosi 260.000 dinara po hektaru

26. 10. 2026. u 16:26

Poljoprivreda

0 2

"SVEMIRSKI TERMINATORI" NA NjIVAMA: Kako su laseri i veštačka inteligencija zamenili motiku

23. 10. 2026. u 21:54

Svet

Alarm u Londonu! Britanija u strahu od ruskog napada: "Ranjivi smo, vlast zabija glavu u pesak"

2026-10-25 13:36:00

Svet

Tri čuda hirurga: Devojci uklonili 210 tumora, detetu vratili vid, a pacijentu očisti kancer od 30 kilograma

2026-10-22 15:05:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije